Dva radnika su izgubila život u kanalu na deponiji pepela termoelektrane „Kolubara" u Velikim Crljenima. „Prema trenutnim informacijama, tragedija se dogodila dok su angažovani radnici kosili travu uz kanal", saopštio je EPS
Prema prvim informacijama, dva radnika su se utopila u kanalu na deponiji pepela termoelektrane „Kolubara“ u Velikim Crljenima, saznaje RTS u EPS-u.
Iz EPS-a je saopšteno da su nastradali dok su kosili travu uz kanal.
Kako N1 nezvanično saznaje u razgovoru sa radnicima „Kolubare“, jedan radnik je upao u kanal tokom košenja trave, a drugi je zatim bacio trimer i skočio za njim u pokušaju da ga spasi.
Telo jednog stradalog radnika je pronađeno, dok se za drugim još traga.
Radnici za N1 kažu da je u voda u kanalima čista, ali da su kanali duboki i u njima je dosta mulja.
Reč je o radnicima firme koja je angažovana na održavanju zelenih površina i saobraćajnica u termoelektrani „Kolubara“ u Velikim Crljenima.
Policija je na licu mesta i uviđaj je u toku.
Građani vode pravnu borbu protiv TE „Kolubara“
U Velikim Crljenima živi oko 4.300 stanovnika, mesto pripada beogradskoj opštini Lazarevac, iako je od samog centra glavnog grada udaljeno više od 40 kilometara.
Termoelektrana je, suprotno svoj logici zdravog razuma, napravljena u samom centru mesta, te je sa svih strana okružena kućama žitelja.
Parametar od nekoliko stotina metara, koliko bi ovakvo postrojenje trebalo minimalno biti udaljeno od prvih kuća, ovde ne važi.
Zbog toga grupa građana iz Velikih Crljena vodi pravnu borbu protiv TE „Kolubara”. Sa jedne strane je njihova borba za opstanak, a sa druge čađ, prašina, pepelište, otpadne vode, samozapaljivi ugalj i teški metali, koji su nusprodukt rada ovog postrojenja. Država već decenijama za njih nema razumevanja.
Prema istraživanju Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” iz 2020. godine TE „Kolubara”, kao i okolni kopovi iz kojih se dopremaju kamioni i vagoni uglja za proizvodnju električne energije, prepoznati su kao uzroci devastacije životne sredine u Velikim Crljenima i drugim, manjim selima koja su rudnici uglja progutali.
Gašenje termoelektrana planirano do 2050. godine
Srbija, kao država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, treba da postepeno smanjuje rad termoelektrana na ugalj, kako bi do 2050. godine one bile potpuno zatvorene.
Dve termoelektrane, „Kolubara A“ i „Morava“, bile su predviđene kao prve za gašenje.
Međutim, kako EPS ističe u odgovoru za Radio Slobodna Evropa, svetska energetska kriza izazvana ratom u Ukrajini primorala je mnoge države, pa i Srbiju, na promenu plana.
Iako u odgovoru ne preciziraju kad će „Kolubara A“ biti ugašena ne navodi se ni drugi rok za gašenje.
Srbija bi mogla da ostane bez 1,5 milijardi evra iz pristupnih fondova EU i to zbog takozvanih Mrdićevih zakona. Izvori „Vremena“ koji se zalažu za tvrđi odnos prema vlastima Aleksandra Vučića kažu da je prekardašilo
U Narodnoj skupštini ove srede se održava sednica na čijem je dnevnom redu jedino predlog za glasanje o nepoverenju Vladi, koji su podnela 62 opoziciona poslanika. Rasprava se vodi i o slučaju „Generalštab“, koji je deo obrazloženja inicijative
Iako je grejna sezona završena, ako temperature budu bile niske, ona može biti produžena do 3. maja
Nastavlja se suđenje Nikoli Selakoviću u slučaju „Generalštab“. Danas se očekuje iznošenje odbrane pred Višim sudom u Beogradu
Birališta u Mađarskoj su zatvorena u 19 časova, a tri sata kasnije već Viktor Orban je javno proglasio poraz. Zašto se rezultati izbora duže čekaju u Srbiji?
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
