Dva radnika su izgubila život u kanalu na deponiji pepela termoelektrane „Kolubara" u Velikim Crljenima. „Prema trenutnim informacijama, tragedija se dogodila dok su angažovani radnici kosili travu uz kanal", saopštio je EPS
Prema prvim informacijama, dva radnika su se utopila u kanalu na deponiji pepela termoelektrane „Kolubara“ u Velikim Crljenima, saznaje RTS u EPS-u.
Iz EPS-a je saopšteno da su nastradali dok su kosili travu uz kanal.
Kako N1 nezvanično saznaje u razgovoru sa radnicima „Kolubare“, jedan radnik je upao u kanal tokom košenja trave, a drugi je zatim bacio trimer i skočio za njim u pokušaju da ga spasi.
Telo jednog stradalog radnika je pronađeno, dok se za drugim još traga.
Radnici za N1 kažu da je u voda u kanalima čista, ali da su kanali duboki i u njima je dosta mulja.
Reč je o radnicima firme koja je angažovana na održavanju zelenih površina i saobraćajnica u termoelektrani „Kolubara“ u Velikim Crljenima.
Policija je na licu mesta i uviđaj je u toku.
Građani vode pravnu borbu protiv TE „Kolubara“
U Velikim Crljenima živi oko 4.300 stanovnika, mesto pripada beogradskoj opštini Lazarevac, iako je od samog centra glavnog grada udaljeno više od 40 kilometara.
Termoelektrana je, suprotno svoj logici zdravog razuma, napravljena u samom centru mesta, te je sa svih strana okružena kućama žitelja.
Parametar od nekoliko stotina metara, koliko bi ovakvo postrojenje trebalo minimalno biti udaljeno od prvih kuća, ovde ne važi.
Zbog toga grupa građana iz Velikih Crljena vodi pravnu borbu protiv TE „Kolubara”. Sa jedne strane je njihova borba za opstanak, a sa druge čađ, prašina, pepelište, otpadne vode, samozapaljivi ugalj i teški metali, koji su nusprodukt rada ovog postrojenja. Država već decenijama za njih nema razumevanja.
Prema istraživanju Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” iz 2020. godine TE „Kolubara”, kao i okolni kopovi iz kojih se dopremaju kamioni i vagoni uglja za proizvodnju električne energije, prepoznati su kao uzroci devastacije životne sredine u Velikim Crljenima i drugim, manjim selima koja su rudnici uglja progutali.
Gašenje termoelektrana planirano do 2050. godine
Srbija, kao država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, treba da postepeno smanjuje rad termoelektrana na ugalj, kako bi do 2050. godine one bile potpuno zatvorene.
Dve termoelektrane, „Kolubara A“ i „Morava“, bile su predviđene kao prve za gašenje.
Međutim, kako EPS ističe u odgovoru za Radio Slobodna Evropa, svetska energetska kriza izazvana ratom u Ukrajini primorala je mnoge države, pa i Srbiju, na promenu plana.
Iako u odgovoru ne preciziraju kad će „Kolubara A“ biti ugašena ne navodi se ni drugi rok za gašenje.
Sistem ulaska i izlaska (EES) iz EU, automatizovani IT sistem za registrovanje putnika iz zemalja koje nisu članice EU, trebalo bi da stupi na snagu 10. novembra, najavila je evropska komesarka za unutrašnje poslove i migracije Ilva Johanson
Sanacija Sarajevskog mosta na Južnoj Moravi, izgradnja mosta kod Graova i saobraćajnica povezanih s njima koštali su bar za četvrtinu više nego što je saopšteno javnosti
Burna sednica lokalnog parlamenta u Čačku o podeli mandata je prekinuta. Skupštinu grada čine 75 odbornika, a SNS tvrdi da ih ima 42. Opozicija ne deli takvo mišljenje i ponavlja da je došlo do izborne krađe. Sledi niška repriza
Vršilac dužnosti gradskog sekretara za saobraćaj Bojan Bovan kaže da se zabranom međugradskog saobraćaja na Gazeli ništa ne ukida i ne smanjuje, nego se „baš unapređuje kvalitet usluge”. Direktor Centra za lokalnu samoupravu Nikola Jovanović kaže za „Vreme“ pak, da to nije dobar način da se rastereti pomenuti most
Nakon toplotnog talasa i povratka građana sa godišnjih odmora Eko straža najavljuje blokade po celoj Srbiji u kojima će učestvovati „većina ekoloških pokreta, veliki broj javnih ličnosti i uticajnih pojedinaca na mrežama"
Slika malobrojnih i umornih ekoloških aktivista jutro posle u Pionirskom parku, je slika svih dosadašnjih protesta protiv autokratske vlasti Aleksandra Vučića i njenih nauma. Nije, međutim, rudarenje ili nerudaranje litijuma srž problema u Srbiji
Šta to Olimpijske igre već 2800 godina pokreću u ljudima? Zašto jedan Lebron Džejms posle svega hoće i olimpijsko odličje? A Novak Đoković, koji je osvojio sve što se osvojiti može, plače kao dete zbog toga što je osvojio zlato na Olimpijadi. Zašto, čoveče?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
