Dva radnika su izgubila život u kanalu na deponiji pepela termoelektrane „Kolubara" u Velikim Crljenima. „Prema trenutnim informacijama, tragedija se dogodila dok su angažovani radnici kosili travu uz kanal", saopštio je EPS
Prema prvim informacijama, dva radnika su se utopila u kanalu na deponiji pepela termoelektrane „Kolubara“ u Velikim Crljenima, saznaje RTS u EPS-u.
Iz EPS-a je saopšteno da su nastradali dok su kosili travu uz kanal.
Kako N1 nezvanično saznaje u razgovoru sa radnicima „Kolubare“, jedan radnik je upao u kanal tokom košenja trave, a drugi je zatim bacio trimer i skočio za njim u pokušaju da ga spasi.
Telo jednog stradalog radnika je pronađeno, dok se za drugim još traga.
Radnici za N1 kažu da je u voda u kanalima čista, ali da su kanali duboki i u njima je dosta mulja.
Reč je o radnicima firme koja je angažovana na održavanju zelenih površina i saobraćajnica u termoelektrani „Kolubara“ u Velikim Crljenima.
Policija je na licu mesta i uviđaj je u toku.
Građani vode pravnu borbu protiv TE „Kolubara“
U Velikim Crljenima živi oko 4.300 stanovnika, mesto pripada beogradskoj opštini Lazarevac, iako je od samog centra glavnog grada udaljeno više od 40 kilometara.
Termoelektrana je, suprotno svoj logici zdravog razuma, napravljena u samom centru mesta, te je sa svih strana okružena kućama žitelja.
Parametar od nekoliko stotina metara, koliko bi ovakvo postrojenje trebalo minimalno biti udaljeno od prvih kuća, ovde ne važi.
Zbog toga grupa građana iz Velikih Crljena vodi pravnu borbu protiv TE „Kolubara”. Sa jedne strane je njihova borba za opstanak, a sa druge čađ, prašina, pepelište, otpadne vode, samozapaljivi ugalj i teški metali, koji su nusprodukt rada ovog postrojenja. Država već decenijama za njih nema razumevanja.
Prema istraživanju Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” iz 2020. godine TE „Kolubara”, kao i okolni kopovi iz kojih se dopremaju kamioni i vagoni uglja za proizvodnju električne energije, prepoznati su kao uzroci devastacije životne sredine u Velikim Crljenima i drugim, manjim selima koja su rudnici uglja progutali.
Gašenje termoelektrana planirano do 2050. godine
Srbija, kao država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, treba da postepeno smanjuje rad termoelektrana na ugalj, kako bi do 2050. godine one bile potpuno zatvorene.
Dve termoelektrane, „Kolubara A“ i „Morava“, bile su predviđene kao prve za gašenje.
Međutim, kako EPS ističe u odgovoru za Radio Slobodna Evropa, svetska energetska kriza izazvana ratom u Ukrajini primorala je mnoge države, pa i Srbiju, na promenu plana.
Iako u odgovoru ne preciziraju kad će „Kolubara A“ biti ugašena ne navodi se ni drugi rok za gašenje.
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Ćacilend je pretvoren u „Božićno seoce“, kako ga zovu vladini tabloidi. Za 31. je na meniju silna besplatna hrana - samo nije najjasnije ko sve to plaća
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
