U proteklih devet godina čak 214 miliona evra od rentiranja državnog poljoprivrednog zemljišta nenamenski je potrošeno, pokazuje istraživanje koje je sproveo Ekološki centar „Stanište“ iz Vršca.
Kako navode, gotovo je nemoguće utvrditi kako se troši novac od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta.
Istrživanje su uradili na osnovu podataka dobijenih od Uprave za trezor, Uprave za poljoprivredno zemljište, pokrajine i lokalnih samouprava.
Krpljenje budžetskih rupa
Veliki iznosi novca od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, na svim nivoima vlasti, ne troše se za mere očuvanja zemljišta, već za „krpljenje budžetskih rupa“, kažu u Ekološkom centru „Stanište“ iz Vršca.
„U periodu od 2014. do 2022. godine zbirni prihodi od naknada za zakup i promenu namene državnog poljoprivrednog zemljišta sa neutrošenim sredstvima iz prethodnog perioda iznosili su oko 57 milijardi dinara. Za mere zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta utrošeno je oko 32 milijarde, dok je 25 milijardi ili 214 miliona evra, nenamenski potrošeno“, rekao je za RTS Dejan Maksimović iz ekološkog centra „Stanište“ iz Vršca.
Kako kaže, ovakav odnos neminovno dovodi do pada kvaliteta zemljišta i posledica po životnu sredinu, poljoprivredu i zdravlje stanovništva.
Država najveći krivac
Kao najvećeg krivca za nenamensko trošenje novca navodi državu, jer postoje razlike u propisima koji uređuju ovu oblast.
„Po Zakonu o poljoprivrednom zemljištu sredstva od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta moraju se trošiti namenski za programe zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta. Međutim, izmenama Zakona o budžetskom sistemu koje su donete 2015. propisano je da su namenska sredstva samo donacije, samodoprinos i kredit. Sve druge naknade koje su sektorskim zakonima propisane kao namenske nakon ovih izmena to više nisu i mogu se koristiti i za druge namene“, objašnjava Maksimović.
Dodaje da po zakonu tek kada se uradi komasacija u svim mestima ili se očiste svi kanali ili se kupi dovoljan broj protivgradnih raketa ili se uradi kontrola zemljišta na svim parcelama koje su planirane, tek onda ako ostane novca, on može da se koristi za nešto drugo.
„Međutim, mi vidimo da postoji veliki broj problema koji se tiču poljoprivrednog zemljišta, a novac se, ipak, troši za druge namene“, precizira Maksimović.
Bez kazni
Tvrdi da sankcije za nenamensko trošenje sredstava ne postoje.
„Izmenama Zakona o budžetskom sistemu iz 2015. godine propisano je da se novac može slobodno koristiti za druge namene, a i pre toga kada je postojala obaveza da se sredstva troše namenski nisu postojale sankcije.Ove izmene zakona su samo omogućile da organi vlasti mogu bez posledica i u još većem obimu da nastave da rade ono što su radili pre izmena zakona tj. da nenamenski troše novac“, kaže Maksimović.
Za šta se tačno koristi novac od zakupa državnog poljoprivrdnog zemljišta nemoguće je odrediti.
„On se raspoređuje na sve druge budžetske korisnike. Nema nigde da stoji da je to novac od zakupa koji će da se potroši za to i to. Jednostavno, sve ide u budžet i kada se raspoređuje na budžetske korisnike ne može da se utvrdi gde ide“, rekao je Dejan Maksimović iz ekološkog centra „Stanište“.
Ceo tekst pročitajte na sajtu RTS-a.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
