Država je otkupila i neprimerene knjige

„Većina naših članova nije zadovoljna rezultatom najnovijeg Otkupa knjiga, a naravno ni Laguna“ kaže za portal „Vremena“ Dejan Papić, vlasnik kompanije „Laguna“ nakon sastanka Upravnog odbora Udruženja izdavača i knjižara Srbije čiji je predsednik.

Najavljuje da će ovo Udruženje uskoro objaviti saopštenje i rezultatima Otkupa.

Otkup knjiga obavlja Ministarstvo kulture. Iz godišnje produkcije svih izdavača, komisija Ministarstva izabere naslove koje preporuči bibliotekarima, a oni zatim sa tog spiska izaberu knjige koje su im potrebne. Na taj način te knjige postanu deo baštine.

Po izdavačima, iz godine u godine izbor Ministarstva kulture šteti izdavačima pa samim tim i bibliotekarima i čitaocima.

Naime, iako je nemoguće dokazati čak i kad je očigledno, u bibliotekama Srbije će se naći niz knjiga kojima tu nije mesto.

Na primer, posebnu preporuku komisije dobila je knjiga Odrođeni književnik Zorana Avramovića  u izdanju Fondacije Grupa sever iz Novog Sada, u kojoj se naši ugledni savremeni pisci etiketiraju kao „odrođeni pisci“. O Draganu Velikiću je tome posvećen ceo odeljak.

„Da li je to kulturna politika Ministarstva kulture ili politički aktivizam u najgoroj tradiciji pravljenja spiskova i ideološkog etiketiranja?!“, pitaju u Udruženju profesionalnih izdavača (UPIS).

Među autorima čije je knjige Ministarstvo kulture preporučilo bibliotekama su i otvoreni zagovornici desnih ideja, na primer Dragana Simeunovića, i Slobodana Antonića, ili saradnici Ministarstva kulture. Otkupljen je i zbornik Kolonizacija vojvođanskih oblasti sa naučnog skupa Matice srpske, iako ovakva vrsta publikacija spada u treću kategoriju. Pomenimo i Antologiju srpske pripovetke – deset vekova u izdanju „Prime“ čiji je autor nepoznat, što navodi na sumnju da izdanje nije upriličeno po zakonu.

Članovi Udruženja profesionalnih izdavača Srbije (UPIS) navode  nekoliko naslove za koje nema sumnje da bi trebalo da budu u bibliotekama, a neće, zato što ih komisija nije odabrala:

„Knjiga nagrađena Nagradom „Branko Miljković“ za najbolju pesničku knjigu na srpskom jeziku u 2022. godine, Udaljavanje Bojana Vasića, knjiga Ksenije Atanasijević Epikurov atomizam, prvi put objavljena na srpskom jeziku u prevodu s francuskog posle nepunih sto godina od nastanka, knjiga Vaska Pope Kalem, prvi put objavljena u samostalnom i potpunom izdanju povodom sto godina od pesnikovog rođenja.“

Zoran Hamović, predsednik UPIS-a kaže za portal „Vremena“ da su „rezultati neprihvatljivi jer su proizvod otaljavanja, improvizacje i zloupotrebe.  Moje koleginice i kolege (članovi UPISa) bavili su se analizom ovogodišnjeg otkupa i imali su mnogo pitanja i primedaba na nepostojanje vrednosnih kriterijuma. Iako se može reći da nema izbora kojim će svi biti zadovoljni, čini se da je svima nejasno kako i zašto su baš ti naslovi i u tolikom broju primeraka otkupljeni. Nije teško pogoditi da je otkup ostao bez kriterijuma, da sistem ne funkcioniše“.

UPIS tvrdi da rezultati pokazuju pristrasnost komisije, i to prema geografskom i političkom ključu. Kažu da se favorizuju izdavači iz Vojvodine i da je to istaklo i još jedan problem: nepravilnost u propozicijama Otkupa, na koji godinama unazad ukazuju.

Zoran Hamović kaže da kolege iz Vojvodine “dobiju podršku od Grada Novog Sada, pa od Pokrajine, pa pnda još i od Republike preko Otkupa. Na svakom sajmu knjiga u zemlji i inostranstvu dobijaju podršku za nastup, za gostovanja pisaca, za kapitalna dela  itd itd. Shvatili smo da to postaje ozbiljan poremećaj u tržišnom pozicioniranju. Odlično je to što se Pokrajina brine o svojim (ne svim, ne podjednako!) izdavačima i bibliotekama, ali je loše što nije tako I u Beogradu i južnije. To je problem koji treba rešavati. Od izdavačkog, ovaj rastući ‘izazov’ se može pretvoriti u politički problem.”

Međutim, umesto da ozbiljno razmotri problem, Ministarstvo im je ponudilo “argumente protiv, koji nisu ni najmanje otkonili  zapažanje da se vreme velikog uzleta (nekih izdavača iz pokrajine) poklapa s dolaskom aktuelnog rukovodećeg sastava u Ministarstvu kulture”, zaključuje Zoran Hamović.

Na sve ove (pristrasnost, nestručnost…) probleme koji su prisutni godinama, ove godine je pridodata i promena procedure izbora.

Do sada važeća procedura podrazumevala je dva kruga odabira ponuđenih naslova. U prvom krugu od svih naslova koje izdavači predlažu za otkup stručna nezavisna komisija sačinjena od uglednih stručnjaka iz raznih oblasti kulture, umetnosti i nauke (koju bira Ministarstvo kulture) odabere naslove i preporuči javnim bibliotekama. Javne biblioteke u Srbiji biraju od preproručenih naslove koje smatraju pogodnim za svoj fond.

„Ove godine, Мinistarstvo kulture je srušilo taj princip i imenovalo tri bibliotekara i dva predstavnika javne uprave. Na taj način, članovi komisije su dovedeni u nepovoljan položaj zbog konflikta interesa.  Bibliotekari kao zainteresovana strana ne treba da budu istovremeno i odlučilac i korisnik, jer onda lako postaju ’žrtve’ iznuđenih poteza i prijateljskih spiskova“, kaže Hamović.

“Godinama već se zalažemo da se proces otkupa standardizuje, utvrde rokovi i poštuju kriterijumi. Godinama se događa ista drama, ponavalja ista priča. Umesto u julu, biblioteke i čitaoci, a posebno izdavači će moći da računaju na okončanje procesa u oktobru ili novembru. Predstavnici svih asocijacija izdavača zahtevali su da se konkurs organiizuje dva puta godišnje, i to u aprilu i novembru. Takođe i da se duplira postojeći iznos od 96  miliona dinara koji je odavno postao premali da bi pratio čitalačke potrebe i razloge postojanja javnih biblioteka. “

Ovog januara, na sastanku u Narodnoj biblioteci Srbije predstavnici svih asocijacija izdavača Srbije predlagali su konkretne promene i ponudili predstavnicima Ministarstva kulture mogućnost izrade zajedničkog rešenja za blagovremenu i valjanu otkupnu proceduru. Ali posle tog sastanka – ćutanje.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com