Srbija je u diplomatskoj ofanzivi ne bi li sprečila prijem Kosova u Savet Evrope. Prvu bitku je izgubila: Odbor za pravna pitanja i ljudska prava Parlamentarne skupštine podržao je juče nacrt o članstvu Prištine u Savet Evrope. Danas sledi glasanje u Parlamentarnoj skupštini.
Dan pre glasanja u Strazburu su održane brojne konsultacije da se vidi kakvo je raspoloženje među poslanicima. Delegacije Srbije i Kosova uložile su poslednje napore da ubede poslanike da u što većem broju glasaju za njihovu stvar, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).
Da bi se što efikasnije radilo na sprečavanju Prištine da bude primljena u ovu važnu evropsku organizaciju, po nalogu predsednika države Aleksandra Vučića 5. aprila je formirana i posebna Radna grupa za koordinaciju aktivnosti državnih organa u vezi sa „problemom prijema“ Kosova u Savet Evrope.
Za rukovodica Radne grupe imenovan je ministar spoljnih poslova u tehničkom mandatu Ivica Dačić, koji se od izbora Ane Brnabić za predsednicu Skupštine formalno nalazi na čelu tehničke Vlade. On je šansen Srbije da spreči ovaj korak, još jedan u nizu, ka zaokruživanju nezavisnosti Kosova ocenio kao „minimalne“.
Promena pristupa
Zato je Vučić od Radne grupe tražio da promeni pristup, piše RSE. Tako se kao glavni argument protiv prijema Kosova u Savet Evrope ističe da Priština nije formirala Zajednicu opština sa srpskom većinom (ZSO), a ne da „Kosovo nije država“ jer to nema efekta pošto je većina članica Evropske unije (EU) priznala Kosovo.
Vučić je poslao protestna pisma svim liderima Evrope povodom najave prijema Kosova u Savet Evrope, izjavio je u petak ministar finansija Siniša Mali.
„Srbija će uraditi sve da ne dođe do tog prijema… Prvi izazov za nas je upravo Savet Evrope i ta borba koja nam predstoji“, rekao je Mali za televiziju Hepi, tev da Srbija trpi „nikada veće“ pritiske.
Prema njegovim rečima, Srbija trpi pritiske koji su „nikad veći“.
Procedura
Prema objavljenoj satnici dnevnog reda oko 20.00 časova trebalo bi da se zna da li je Parlamentarna skupština Saveta Evrope podržala predlog za prijem Prištine. Prema složenim pravilima procedure, delegacija Srbije moći će da zatraži glasanje o kvorumu i ukoliko dobije podršku, biće neophodno da bar stotinu od ukupno 300 poslanika iz 46 zemalja članica Saveta Evrope bude prisutno u sali u trenutku glasanja, prenosi RTS.
Ako ovaj uslov bude ispunjen, biće potrebna dvotrećinska većina da bi predlog o prijemu Kosova u Savet Evrope bio usvojen.
Ukoliko ishod glasanja bude povoljan za Prištinu, onda će Parlamentarna skupština Saveta Evrope uputiti preporuku za njen prijem Komitetu ministara spoljnih poslova, koji je izvršno telo Saveta Evrope i donosi konačnu odluku, i to dvotrećinskom većinom ministara ili ambasadora koji ih predstavljaju i koji su prisutni u trenutku glasanja.
Presedani u najavi
Bilo bi to prvi put da se odluka o prijemu neke nove članice ne donosi jednoglasno, kako je to do sada uvek bio slučaj u istoriji Saveta Evrope, najstarije panevropske organizacije, osnovane posle Drugog svetskog rata sa idejom da nadzire poštovanje ljudskih prava i pravne države, prenosi portal RTS-a.
Takođe, bilo bi to prvi put da u ovu organizaciju bude primljena teritorijalna jedinica koja nije članica Ujedinjenih nacija, nije priznata kao država od svih članica Saveta Evrope i koja je sama proglasila otcepljenje od države koja jeste članica Saveta Evrope, odnosno od Srbije.
Izveštaj Dore Bakojani
U izveštaju izvestiteljke Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Dore Bakojani kaže se da „Parlamentarna skupština preporučuje Komitetu ministara da pozove Kosovo da postane članica Saveta Evrope pod imenom „Kosovo“ i da, mu dodeli tri sedišta u parlamentarnoj skupštini, prenosi RTS.
U izveštaju se između ostalog navodi da je „Kosovo funkcionalna parlamentarna demokratija i da bi prijem Saveta Evrope predstavljao važnu etapu u procesu evropskih integracija Kosova“.
Navodi se, takođe, da Parlamentarna skupština Saveta Evrope pozdravlja napredak Kosova u domenu ljudskih prava, demokratije i pravne države i pozdravlja se napredak koji je ostvarila sadašnja vlada posebno u domenu borbe protiv korupcije uvođenjem građanskog partnerstva za parove istog pola u građanskom zakoniku.
Pa se od Prištine traži da preduzme važne i konkretne mere kako bi se što pre formirala asocijacija opština sa srpskom većinom, ali to u izveštaju nije predstavljeno kao uslov za prijem Prištine u Savete Evrope.
Od 46 država članica Saveta Evrope, nezavisnost i državnost Prištine nije priznalo njih 12. U izveštaju Bakojani od njih se ne traži da sada priznaju nezavisnost Prištine, ali se traži da poštuju odluku o prijemu Prištine u Savete Evrope kada ona bude definitivno donesena.
Iz Beograda su upućeni brojni protesti zbog svog tog „licemerja“, ukazivano je na brojne torture kojima su izloženi Srbi koji žive na Kosovu, na odbijanje Prištine da formira pre više od deceniju usaglašeno formiranje ZSO, ukazivano na međunarodno pravo u dosadašnju praksu Saveta Evrope za prijem novih članica.
