Foto: Tanjug/STA/Tamino Petelinsek
Ministarka spoljnih poslova Kosova kaže da je implementacija Zajednice srpskih opština sa nadležnostima koje su definisane Briselskim sporazumom neprihvatljiva jer bi to značilo oživljavanja „još jedne Republike Srpske“. Priština ZSO vidi kao „asocijaciju“ koja bi se starala o kulturnim i identitetskim pitanjima Srba, bez ikakvih izvršnih nedležnosti. Beograd, ali i zapadna zajednica, međutim, nastavljaju da insistiraju na formiranju ZSO po prvobitnoj zamisli, bez čega, tako se veruje, ne može biti napretka u dijalogu Beograda i Prištine
Ministarka spoljnih poslova Kosova Donika Gervala izjavila je u sredu da je predlog o osnivanju Zajednice srpskih opština (ZSO) „mrtav i da ne može oživeti“ zato što je kosovski Ustavni sud odlučio da bi formiranje takve zajednice bilo neustavno. Poput premijera Aljbina Kurtija i mnogih kosovskih zvaničnika, Gervala je ZSO uporedila sa Republikom Srpskom, ocenjujući da je to mehanizam izvršne vlasti jednog naroda i primer kako jedna država ne funkcioniše, te da neće dozvoliti da se tako nešto uradi na Kosovu.
Godinama unazad Zajednica srpskih opština jedan je od glavnih kamena spoticanja u dijalogu Beograda i Prištine. Obe strane čvrste su u svojim stavovima: Srbija da se Zajednica implementira onako kako je potpisana, Kosovo da na želi da formira ZSO sa predviđenim nadležnostima.
Šta stvarno piše u Briselkom sporazumu
Na formiranje ZSO Kosovo se obavezalo potpisivanjem Briselskog sporazuma 2013. godine. U prvih šest tačaka koje regulišu odnose Beograda i Prištine spominje se Zajednica koja bi trebalo da bude uspostavljena na osnovu posebnog statuta, a do koje se može doći samo na osnovu odluka opština sa većinski srpskim stanovništvom koje zajednicu čini.
Kao neki od ciljeva ZSO, koji su definisani sporazumom o Zajednici srpskih opština sa srpskom većinom 2015. Godine, navode se: jačanje lokalne demokratije, vršenje punog nadzora nad razvojem lokalne ekonomije, obrazovanje, zdravstvena i socijalna zaštita, urbano i ruralno planiranje. Zajednica bi trebalo da ima i svoju Skupštinu, predsednika, potpredsednika, Savet, Odbor, Administraciju, Kancelariju za žalbe.
Osim što ne mogu ni oko imena da se dogovore (za Srbe to je Zajednica, Kosovo insistira na terminu Asocijacija srpskih opština), godinama se dve strane spore i oko toga kakve bi nadležnosti terbalo da ima. Za Kosovo bi ZSO trebalo da bude neki vid asocijacije koja bi se starala o kulturnim i identitetskim pitanjima Srba, bez ikakvih izvršnih nedležnosti, koje su, međutim, potpisanim sporazumima jasno definisane.
Odluka kosovskog Ustavnog suda
Ustavni sud Kosova u decembru 2015. godine doneo je odluku da principi na kojima se temelji ZSO nisu u skladu sa Ustavom i njegovim članovima koji „garantuju jednakost pred zakonom i osnovne slobode“. U istoj toj odluci ne spominje se da ZSO uopšte ne treba da bude formirana, već da bi trebalo da se kreira sa drugačijim nadležnostima.
Zvaničnici i Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država godinama unazad pozivaju Prištinu na ispunjavanje ove obaveze iz Briselskog sporazuma. Takve poruke prenete su i tokom poslednjih poseta međunarodnih zvaničnika Kosovu i Srbiji.
Kako se intenziviraju pregovori oko prihvatanja francusko-nemačkog plana za Kosovo, sve više se govori i o statutu Zajednice srpskih opština (ZSO). Kako je u utorak prenela TV KlanKosova, Američka ambasada u Prištini pozvala je političke stranke, albanske i srpske nevladine organizacije na zajedničku diskusiju 31. januara na kojoj će glavna tema biti pitanje osnivanja ZSO.
Svoj predlog i preporuke za Statu ZSO izradila je i nemačka fondacija Fridrih Ebert na Kosovu, koji bi trebalo da bude predstavljen javnosti početkom meseca. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je oštro kritikovao „mešanje“ ove fondacje nemačke Socijaldemokratske partije
S.P./FoNet/RSE/KlanKosova
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Studentski protest koji je održan na Slaviji pretvorio se u niz incidenata u centru Beograda. Na više lokacija u toku su sukobi građana i specijalnih jeidnica policije. Zabeležena su hapšenja i upotreba suzavca
Oko 140.000 ljudi bilo je na protestu na Slaviji tokom šesnaestominutne tišine, objavio je Arhiv javnih skupova. Procena MUP-a je da je na istom skupu bilo 36.000 ljudi
Prvi incidenti u Beogradu počeli su oko 22 časa, nakon zvaničnog kraja studentskog protesta. Građani su se na više mesta u blizini Ćacilenda sukobili sa Žandarmerijom, a bačen je i prvi suzavac
„Evo me ovde u Pionirskom parku ili kako mi volimo da ga nazivamo, Ćacilendu, s ponosom, s ovim divnim mladim ljudima koji samo hoće da uče i koji sada shvataju da su konačno pobedili“, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na Vidovdan iz Ćacilenda
Neposredno pre nego što se odavanje odavanje pošte u tišini na Slaviji završilo, čuo se specifičan topot, izrazito prodoran i neprijatan zvuk. Narod se zgledao - šta je sad? Zar se opet nešto loše dogodilo
Ekspo je za naprednjačku elitu razlog da dobro potegne. Pogotovo što sluti da će im to čerupanje narode i države biti poslednji valcer. Posle kud koji mili moji
Lazar Hrebeljanović nije samo vojnik i vladar, već svetitelj koji svedoči da Carstvo Božije nije u suprotnosti sa borbom za pravdu
U svojim obmanama po pitanju Vojske Srbije, u koje se upliće kao pile u kučine, Aleksandar Vučić je otišao korak dalje ne bi li ispeglao one prethodne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Suština poruke koju je sinoć sa Andrićevog venca poslao predsednik Srbije svodi se na jednu rečenicu: došao je kraj politike vrdanja, Srbija pod njegovim vođstvom je od maksime i Kosovo i Evropska unija stigla do raskrsnice na kojoj jedan put vodi u Brisel, a drugi u Kosovsku Mitrovicu. Ili, rečnikom vremena u kojem je Aleksandar Vučić stasavao u dobrog radikala, on, a to znači Srpkinje i Srbi, mogu da biraju između ovozemljske i nebeske Srbije
Povinovanje nemačko-francuskom planu za Kosovo, koji je ultimativno bačen u lice Srbije, bila bi „izdaja nacionanih interesa“, „kapitulacija“, „predaja KiM na rate“, „suspenzija državnosti i institucija“, „Potiranje srpskog nacionalnog bića“ i tako dalje
Da bi prikrio činjenice da je on bio na vlasti kada je Kosovo izgubljeno, Alksandar Vučić odgovornost za gubitak Kosova prebacuje na petoooktabrsku vlast, što je, naravno, netačno. U trenutku kada se uspostavlja petooktobarska republika Kosovo de facto više ne pripada Srbiji, ona nema prerogative suverenosti na teritoriji KiM
