Pokret Kreni-Promeni donirao je Svratištu na Novom Beogradu 288 pari farmerki i oko stotinu dukseva
Članovi pokreta Kreni-Promeni poklonili su Svratištu na Novom Beogradu 288 pari farmerki i oko stotinu dukseva, koji će, pred jesen i na početku nove školske godine svakako dobrodoći deci koja svakodnevno posećuju ovo mesto, saopštila je Tanja Mićić,
predsednica novobeogradskih odbornika.
Na pitanje šta odbornici na opštinskom nivou mogu da učine da se poboljša status Svratišta, Tanja Mićić kaže: „Sigurna sam, ako ništa drugo, da budemo njihov glas unutar
institucija, i gradske skupštine čija su oni nadležnost, i opštinske da ljudi čuju sa kojim se problemima suočavaju. Ono što smo mi sada čuli je da je njihov osnovni problem nesigurno budžetiranje, da se finansiraju preko projekata različitih fondova, da ih je sistem prepoznao, da ih posećuje redovno u vidu kontrole, ali da ih ne pomaže finansijski. Plate zaposlenih ovde su najveći problem, a ljudi rade zaista veliki posao jer ova deca imaju svoje sigurno mesto, imaju i ljubav i podršku i učiteljice, topli obrok, mogu da se okupaju, a sve to ne može da se meri samo u novcu, sigurno.”
Svratište postoji od 2004. godine, kaže za Vreme Dragana Vučković, jedna od rukovodilaca, a nastalo na inicijativu kolega studenata sa Defektološkog fakulteta.
Osim ovog na Novom Beogradu, postoji još i na Zvezdari u Krfskoj ulici.
Problemi sa finansiranjem
Po rečima njene koleginice Jasne Radojević, ovo je jedan od retkih studentskih projekata koji je uspeo.
„Mi smo udruženje građana koje ima licencirane usluge. Pre našeg svratišta, zakon o socijalnoj zaštiti uopšte nije prepoznavao ovu vrstu usluge za decu, niti su postojali propisani minimalni standardi. Kada je predlog ušao u zakonsku proceduru i kada su doneti svi akti i pravilnici, mi smo krenuli u proces licenciranja. Ali, uprkos tome što
smo prepoznati u zakonu, licencirani, što obnavljamo licencu na šest godina, mi nemamo nikakva finansijska sredstva. Troškove pokrivamo tako što apliciramo kod međunarodnih institucija, stranih donatora, organizacija Evropske Unije. Ukupan broj dece koja redovno dolaze ovde dva do tri puta nedeljno je 292, ali uz one koji povremeno dolaze, uz program obrazovanja, zapošljavanja, to je između 450 i 500 korisnika ukupno“, rekla je ona.
Ono što je bitno za pokret Kreni-Promeni je dosledna primena naše političke filozofije, a to je da promene kreću odozdo, kaže lider Pokreta, Savo Manojlović.
„To znači da je svaki čovek kreator promena i da svaka promena nastaje tako što se ljudi organizuju na lokalu. Ovo je konkretna akcija koja možda ne deluje kao nešto posebno, ali kad svaki dan uradite neku malu promenu, onda one postaju itekako vidljive“, zaključio je Manojlović.
Nakon devet dana štrajka glađu ispred Skupštine Vojvodine, prevoznik Milomir Jaćimović odlučio je da prekine ovaj vid protesta, ali poručuje da neće odustati od zahteva da mu se vrate oduzeti autobusi i ukinu milionske kazne
U zgradi Policijske stanice Stari grad u Novom Sadu, maloletni Milan Jaćimović bio je okružen policajcima i zadržan četiri sata bez jasnog objašnjenja. Advokati koji su bili uz njega svedoče za „Vreme" šta se tamo sve dešavalo
Slučaj Jaćimović u Novom Sadu dobio je novu dimenziju nakon što je policija privela Milana Jaćimovića, sina autoprevoznika Milomira koji već devet dana odbija hranu
Policija u opremi za razbijanje demonstracija odgurala je građane koji su pokušavali da spreče specijalno vozilo da ispred zgrade Banovine u Novom Sadu ukloni autobus Milomira Jaćimovića, koji mu je ranije danas vraćen. Nakon toga Jaćimovićev maloletni sin je najavio da ponovo počinje štrajk glađu
RTS je javio da su maskirani Albanci u Kopnenoj zoni bezbednosti pucali na srpske vojnike. Da li je reč o velikom bezbednosnom propustu, ili još jednoj loše režiranoj predstavi za javnost?
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
