Dok se ističe značaj starijih žena za Srbiju, svaka osma žena na selu nema penziju

„U selima Srbije živi 336.000 starijih žena, od kojih je 74.000 starije od 80 godina. Ne bih voleo da se one shvataju kao socijalna kategorija“, izjavio je u sredu zaštitnik građana Zoran Pašalić.

On je pre otvaranja sastanka Mreže za socijalnu zaštitu Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) rekao da društvo tim ženama duguje „veliku zahvalnost“ zbog čega im se mora dati mesto koje zaslužuju. Pašalić je istakao da društvo, ukoliko pomogne starijim ženama koje žive na selu, pomaže i očuvanju sopstvenog identiteta i tradicije.

Generalni sekretar SKGO Nikola Tarbuk objašnjva da su za tu organiziaciju lokalne socijalne usluge i socijalna zaštita među ključnim temama. On je istakao da SKGO proteklih godina veoma intenzivno radi sa gradovima i opštinama uz podršku Evropske unije i u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja na razvoju socijalnih usluga.

Pročitajte još: Svaka osma starija žena u Srbiji nema penziju

Tarbuk je najavio da će u 20 opština biti obezbeđena stručna i tehnička podrška i finansijka podrška za unapređenje lokalnih socijalnih usluga. Dodao je da će 2024. godine biti otvorena grant šema zahvaljujući kojoj će druge opštine moći da konkurišu sa svojim projektima kojima je cilj unapređenje ili uspostavljanje novih socijalnih usluga.

Više od 100.000 starijih žena je van penzijskog sistema, što znači da u Srbiji svaka osma starija žena nema penziju – samo je jedan od zabrinjavajućih podataka koji su se čuli na predstavljanju „Posebnog izveštaja Zaštitnika građana o zastupljenosti usluga socijalne i zdravstvene zaštite za starije žene koje žive na selu“.

Od 806.000 žena starijih od 65 godina, njih 336.000 živi u seoskim sredinama, i to najviše u Šumadiji, pa u zapadnoj Srbiji, istočnoj Srbiji, Vojvodini, a najmanje na području Beograda, rekla je Amiti Nadežda Satarić predstavnica udruženja Snaga prijateljstva.

„Kada govorimo o starijim ženama sa sela, ono što uopšteno možemo da kažemo je da je njihov socio-ekonomski položaj mnogo lošiji u odnosu na njihove vršnjakinje, koje žive u gradskim sredinama i u odnosu na njihove vršnjake i iz seoskih i iz gradskih sredina“, poručila je Satarić.

M.J./FoNet

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com