Foto: Tanjug/Zoran Žestić
Kristofer Hil u Beogradu zdušno podršava vlast Aleksandra Vučića i kaže da priznanje Kosova nije uslov za ulazak Srbije u EU. Njegov prištinski kolega Džefri Hovenijer pak kaže da jeste
Kada su se u aprilu sastali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Francuske Emanuel Makron, francuski predsenik je istakao da je Srbiji mesto u Evropi, ali da „pitanje Kosova jeste obećanje i zalog za budućnost regiona“.
Međutim, ambasadori SAD-a u Srbiji i na Kosovu imaju različite stavove.
Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil u intervjuu za NIN je rekao da je postignut napredak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, te da veruje da de jure priznanje Kosova neće biti uslov za ulazak Srbije u EU.
„Nikada ne bih tražio od ljudi u Srbiji da ignorišu prošlost i zaborave NATO bombardovanje, ali mislim da, zbog naše dece, zbog dece naše dece, zaista treba da pokušamo da provedemo više vremena gledajući unapred nego gledajući unazad“, rekao je Hil.
Prema njegovom mišljenju Ohridski sporazum jeste odredio neke oblasti na koje se treba fokusirati, a jedna od njih je potreba za stvaranjem Zajednice srpskih opština.
“Ovo nije počelo sa Ohridom, postoji već nekih 11 godina i mislim da je vreme da se to sprovede, ali da u kontekstu implementacije postoji jasna slika za Srbe koji žive na Kosovu. Postoje i drugi elementi kojima se treba pozabaviti, a to je normalizacija odnosa između Kosova i Srbije i verujem da se na tome može raditi i to bi trebalo da bude urađeno u kontekstu regiona”, naveo je američki ambasador u Srbiji.
Hil je dodao da ono što Evropljani traže je upravo ono što kažu da traže, a to je normalizacija – žele mir i bezbednost u regionu, a svakako i između Kosova i Srbije.
“Mislim da su vrlo jasno rekli da postoje članice Evropske unije koje ne priznaju Kosovo, tako da je pravo pitanje da pokušamo da dođemo do normalizacije tamo gde te granice neće biti granice koje dele, već granice koje spajaju, granice koje ih zaista spajaju, i nadam se da ljudi mogu da shvate šta mi ovde zaista govorimo o budućnosti i o tome kakvi će životi ljudi izgledati. I zato bi voleo da vidim mnogo više napretka na ovom planu normalizacije, i jasno je da i EU to ima na umu”, zaključio je Kristofer Hil.
Druga strana, druga priča
S druge strane, ambasador SAD na Kosovu Džefri Hovenijer zatražio je ponovo od Kosova i Srbije da sprovedu obaveze iz procesa dijaloga istakavši da se dijalog mora završiti obostranim priznanjem, prenosi Kosovo onlajn.
„Moramo se zajedno i kolektivno angažovati u ovim političkim izazovima. Posebno za Kosovo, pošto ovde radim i živim, imamo izazov za repozicioniranje odnosa sa Srbijom“, kazao je Hovenijer na Samitu o Zapadnom Balkanu.
Dodaje da bi Kosovo trebalo da zajedno sa Srbijom radi na tome da agendu pogura napred.
„Da, postoji veliki broj američkih zvaničnika, uključujući i mene, koji dosta vremena troše na potrebu da Kosovo i Srbija u potpunosti sprovedu obaveze koje su dobili kroz proces koji je omogućila EU“, navodi.
Zaključak dijaloga, prema njegovim rečima, mora biti uzajamno priznanje između Kosova i Srbije i naglašava da ništa manje od toga ne ispunjava viziju koja postoji za kompletnu, slobodnu, prosperitetnu i mirnu Evropu.
Suvlasnik kompanije „Milenijum tim“ Ivan Bošnjak potvrdio je na sudu da je Predrag Mali zaposlen u firmi „KBV datakom“ više od deset godina, ali je odbacio tvrdnje da firma ostvaruje milionske poslove zahvaljujući političkim vezama. Bošnjak je istakao: „Ponosni sam član Srpske napredne stranke, ali firma nema nikakve veze sa državom niti dobijamo poslove preko političkih kontakata“
Kako se 27. januar, od studentskih protesta 1997. do blokade Autokomande 2025. i najave skupa ispred Rektorata 2026, upisao kao datum otpora i građanske solidarnosti
„Mladi policajci su mi rekli da i sami čekaju revoluciju, da će biti uz narod kada stvarno krene", kaže za „Vreme" bivši major Uprave policije Slobodan Pajić
Nastavlja se bojkot nastave visokoškolskih ustanova u Novom Sadu, a ispred Filozofskog fakulteta biće organizovan protest „Empatija kao otpor“
Televizije su u nedelju prenosile „Tematsku sednicu“ Vlade Srbije. Bila je to neka vrsta grupne terapije, s tim što je na sceni bio samo jedan lik, Aleksandar Vučić, psihoterapeut i pacijent u jednoj osobi, dok ga je grupa okruživala kako bi imao na kome da se iživljava i kako bi imao ko da mu klima glavom
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
