Foto: Amir Hamzagić/Nova.rs
Predstavnici partija koje su organizovale proteste protiv nasilja ponovili su zahtev da se vanredni parlamentarni i beogradski izbori održe do kraja godine. Demonstrirali su jedinstvo i odlučnost da pobede „kriminalnu vlast“ i pozvali sve opozicione aktere da sarađuju sa njima na ostvarivanju tog cilja
Predstavnici pet opozicionih poslaničkih grupa – Nebojša Zelenović, Zoran Lutovac, Marinika Tepić, Miroslav Aleksić, Radomr Lazović i Aleksandar Jovanović Ćuta – potpisali su pred uključenim kamerama dokument pod nazivom „Dogovor za pobodu“.
Lideri partija koje organizuju proteste „Srbija protiv nasilja“ u prvi plan su istakli zajednički zahtev da se vanredni parlamentarni i beogradski izbori održe do kraja godine.Pročitajte tekst “Dogovor za pobedu” koji je sastavila opozicija
Suština dogovora koji su potpisali je zajednička saradnja sa ciljem pobede nad „kriminalnom vlašću“, ne samo saradnja potpisnika ovog dogovora, već i svih opozicionih aktera koji su voljni da se sruši režim Aleksandra Vučića. Insistiralo se na uključivanju građana u politički proces.
Potpisani dokument ne znači nužno, objasnili su njegovi potpisnici, da se radi o koaliciji koja će na jednoj listi izaći na izbore, o tome će se u interesu ostvarivanja najboljeg mogućeg rezultata odlučivati kada izbori budu raspisani.
U koliko kolona na izbore
Na konferenciji za medije bilo je reči o „crngorskom“ modelu, koji podrazumeva više kolona, i „petooktobaskom“ koji bi značio zajednički nastup na izborima svih opozicionih grupacija.
Utisak je, ipak, da preovladava stav da se ide u više kolona, da će tzv. „državotvorne“, patriotske, tj. desne partije napraviti neki sličan dogovor o zajedničkom nastupu, ali da bi celokupna opozicija trebalo da napravi dogovor o međusobnom nenapadanju i saradnji, da pred očima ima jedan zajednički cilj: smenu ove „kriminalne“ vlasti.
Narodna stranka nije potpisala „Dogovor za pobedu“, Radomir Lazović iz Zeleno-levog fronta je objasnio da je NS izašla iz dogovora kada je na stolu bio zahtev za održavanjem vanrednih izbora.
Protesti se nastavljaju
Naglašeno je i da se protesti protiv nasilja nastavljaju, da će naredni biti održan u subotu u 18 časova ispred Narodne skupštine, da će se ponovo ići do RTS-a, te da je ulica „jedina institucija koja funkcioniše“ i da bi građani u saradnji sa opozicijom na ulici trebalo da nateraju vlast da se izbori održe do kraja godine, ukoliko to Vučić bude odbio.
Poptisnici „Dogovora za pobedu“ su govorili o „dubokoj krizi“ srpskog društva, o „urušavanju“ Srbije, „kriminalnoj vlasti“, o potrebi koordinacije svih opozicionih aktera, pa i vanparlamentarne opozicije, sa ciljem povećavanja izlaznosti i izvojevanja izborne pobede.
Zajedno sa građanima žele da se izbore za „demokratskije“ izborne uslove i „slobodnije“ medije, znajući da je „protivnik jači jer je uzurpirao sve poluge moći“, da naprednjaci kupuju glasove i vrše pritisak na glasače, da protiv sebe imaju „političko-kriminalnu organizaciju“.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
