Diplomatski izvori Demostata tvrde da su tačni navodi o tome sa kakvim će se posledicama Srbija suočiti ukoliko ne prihvati nemačko-francuski, tj. evropsko-američki plan za trajno rešenje odnosa između Beograda i Prištine, a to su: prekid evropskih integracija, zaustavljanje i povlačenje investicija, povratak viznog režima, a pod znakom pitanja bi mogao da bude i aranžman sa Međnarodnim monetarnim fondom (MMF).
Šargarepa
Izvori Demostata tvrde da je „velika petorka“ (izaslanici SAD, EU, Nemačke, Francuke i Italije) prenela predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na sastanku u Beogradu da bi Srbija, ukoliko prihvati evropski plan za rešavanje kosovskog pitanja, mogla da uđe u Evropsku uniju 2030. godine.
U međuvremenu bi se Srbija korak po korak uključivala u strukture EU, poput zajedničkog evropskog tržišta, koje omogućava slobodan protok robe, ljudi, kapitala i usluga i pre nego što bi potala ravnopravan član evropske političke zajednice sa pravom glasa, navode diplomatski izvori.
Pored jasne evropske perspektive, Srbija bi, ukoliko pristane na predloženi plan, dobila i ekonomsku pomoć, kroz donacije i povoljne kredite, kao i investicije u energetiku, koje bi Srbiju oslobodile energetske zavisnosti od Rusije i ruskog monopola u toj oblasti.
Evropski zvaničnici stavljaju u izgled i nove investicije u drugim oblastima privrede, uz proširenje poslovanja kompanija koje već posluju u Srbiji, poput Riviana i Stelantisa, a koje, kako navode izvori Demostata, imaju ozbiljne planove u Srbiji, ali čekaju poteze srpskog rukodovodstva.
Štap
Međutim, ako bi Beograd odbio plan Zapada za Kosovo i pokazao da nije konstruktivan u dijalogu sa Prištinom, došlo bi do obustavljanja i povlačenja evropskih i američkih investicija, piše Demostat.
Kako se navodi, već postoje kompanije koje su do daljeg stopirale planove za investicije u Srbiju, najpre zbog neusklađivanja spoljne i bezbednosne politike, koje za sobom vuče povećan rizik poslovanja u Srbiji. Ovu informaciju potvrđuju i izvori „Vremena“.
Izvori Demostata su potvrdili Vučićevu izjavu da mu je petorka saopštila da će se Beograd ukoliko ne prihvati ponuđeni plan suočiti sa prekidom procesa evrointegracija, zaustavljanjem i povlačenjem investicija i sveobuhvatnim merama u ekonomskom i političkom smislu, mada Srbija ne bi bila pod formalnim sankcijama EU.
Prema izvorima Demostata, posledice odbijanja evropsko-američkog plana bi bile prekid evrointegracija, zaustavljanje i povlačenje stranih investicija, povratak viznog režima, stopiranje donacija i pristupa fondovima.
Sagovornici Demostata navode i da bi odbijanje evropskog plana dovelo u pitanje aranžman Srbije sa MMF, što bi moglo da ugrozi i fiskalnu stabilnost Srbije.
Izvori Demostata navode, takođe, da plan koji se pojavio u medijima nije autentičan niti konačna verzija sporazuma koji će se naći na pregovaračkom stolu. U sporazum će se, između ostalog, pretočiti i tačka 14 iz Briselskog sporazuma, u kojoj se navodi da nijedna strana neće blokirati ili podsticati druge da blokiraju napredak druge strane na njenom putu ka EU.
U sporazumu se, tvrde izvori Demostata, neće eksplicitno pominjati priznanje Kosova ili članstvo Kosova u UN, tako da neće biti pređene crvene linije o kojima je Vučić govorio – priznanje Kosova, članstvo u UN i obavezno formiranje Zajednice srpskih opština.
M.N./FoNet/Demostat
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
