Dejan Šoškić: Nemamo novca za Vučićeva obećanja

Da Srbija ima visoku inflaciju to smo znali, a to nam je rekao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić dok je nabrajao silne procente i datume kome će i kad i za koliko biti povećane plate, penzije, za koliko će pojeftiniti hleb i koliki je starosni uslov da bi deca dobila 10.000 dinara.

Inflacija u aprili bila je oko 15 odsto, a plan je, kako je rekao predsednik, da se spusti na osam odsto, da bi se sledeće godine borili da padne na tri, tri i po ili četiti odsto.  

Sve ove „važne vesti“, kako ih j Vučić nazvao koji dan radnije na terasi Predsedništa, saopštio je odmah nakon što je javnost od njega čula još jednu – da nas izvesno očekuju vanredni parlamentarni izbori.

Šta nam sleduje?

A koliko ove mere zaista mogu da pomognu u smanjenju inflacije i koliko su one ekonomski opravdane? 

Za Dejana Šoškića, profesora Ekonomskog fakulteta i nekadašnjeg guvernera Narodne banke Srbije,  niti se mogu smatrati opravdanima, niti će doprineti smanjenju inflacije.

„Ova mera je možda politički popularna i neko možda misli da može kratkoročno da podigne domaću tražnju radi podrške ekonomskoj aktivnosti u zemlji. Međutim, s obzirom na strukturu i slabosti naše ekonomije, ova mera će u praksi uglavnom samo povećati javne rashode i javni dug i podstaći inflaciju“, kaže Šoškić za portal „Vremena“.

Pročitajte još Vučić otpočeo izbornu kampanju: Šta se stvarno krije iza povišica i uvreda

Šta više, ovo će samo produžiti borbu protiv inflacije.

“Veći deo javnih rashoda će se preliti u potrošnju, umesto u investicije, povećaće se javni dug i budući izdaci iz budžeta za finansiranje obaveza po osnovu javnog duga, a borba protiv inflacije će trajati duže i zahtevaće još restriktivniju monetarnu politiku sa daljim negativnim efektima na ekonomski rast u zemlji”, smatra Šoškić. 

Ima li novca za obećanja predsednika? 

Lista onoga šta je Vučić obećao nije nimalo kratka. Tako će od 1. septembra plate u prosveti biti povećane od 5,5 odsto, od 1. decembra još 10 odsto. Penzija od 1. oktobra biće veće za  5,5 odsto, a od 1. januara 14,5 odsto.

Medicinske sestre i medicinski tehničari će od 1. septembra dobiti 5,5 odsto povećanje plata i dodatnih 10 odsto u decembru ili januaru. Po 10.000 dinara dobiće deca starosti do 16 godina, prijavljivanje će biti od 20. avgusta do 15. septembra, a isplata oko 25. septembra.

Biće podeljeno još 100.000 vaučera od po 5.000 dinara za odmor i putovanja u Srbiji. 

„Nadamo se da ćemo imati snage za povećanje od oko 11 odsto za lekare, vojsku i sve ostale u javnom sektoru“, rekao je Vučić. 

Cena hleba „Sava“ biće snižena sa 57 na 54 dinara. 

Postavlja se pitanje, da li Srbija ima novca za sve ono što je Vučić najavo.

Profesor Šoškić navodi podatak da je Srbija svoj javni dug podigla sa nivoa od oko 14,5 milijardi evra 2012, do nivoa od preko 33 milijardi evra krajem 2022, te da, kada se pogledaju svi pokazatelji, realno nema novca za sve najavljeno. 

Srbija nije reformisala privredu

“Da je Srbija obavila neophodne reforme, razvila i osnažila institucionalni ambijent i podigla nivo investicija u razmenjivi deo BDP-a, naše stope ekonomskog rasta bi spontano dovele do održivog povećanja prihoda našeg stanovništva. Međutim, u protekloj deceniji Srbija nije suštinski reformisala svoju privredu, niti je ozdravila u smislu bitnog rasta njene konkurentnosti. To potvrđuje činjenica da u svim međunarodnim poređenjima po pitanju korupcije i snage institucija, Srbija u poslednjoj deceniji nazaduje, a po pitanju prosečne godišnje ostvarene stope privrednog rasta, u poslednjih deset godina nazadujemo u odnosu na zemlje Centralne i Istočne Evrope, ali u proseku i u odnosu na svet u celini. Odatle neminovno sledi da mi realno nemamo novca za takve mere i da će one uticati na dalji rast javnog duga zemlje, tj. svih nas kao poreskih obveznika, a taj prirast javnog duga se sada mora finansirati po višim, to jest nepovoljnijim, kamatnim stopama”, objašnjava sagovornik “Vremena”.      

Uz sve to, kako navodi Dejan Šoškić, sve što je najavljeno i nije nadležnosit predsednika Srbije. 

“Istovremeno, to je fiskalno ekspanzivna mera u uslovima visoke inflacije i relativno visokog i rastućeg javnog duga zemlje“, kaže Šoškić. „Otuda, smatram da je sa aspekta makroekonomskih efekata takva mera nepoželjna i neadekvatna, kako po pitanju fiskalne ravnoteže u uslovima opadajuće ekonomske aktivnosti i pogoršanja uslova finansiranja javnog duga zemlje, tako i po pitanju inflacije i njenog obuzdavanja i dovođenja na niži nivo”.