Foto: AP Photo/Andrew Marienko
Na stadionu Lužnjiki u Moskvi Putin je demonstrirao patriotizam i odlučnost. Predsednici SAD i Kine Bajden i Si razgovarali su o ratnoj krizi. Ruski civilni avioni menjaju lokaciju, elektromreža Ukrajine se priključila evropskoj, ruske kopnenne trupe ne ostvaruju nikakav napredak, bombardovanje i granatiranje ukrajinskih gradova se nastavlja nesmanjenom žestinom
Gotovo sve televizije zapadne Evrope i severne Amerike emitovale su delove propagandističko-patriotske manifestacije na stadionu Lužnjiki u Moskvi povodom godišnjice pripajanja Krima Ruskoj Federaciji 18. marta 2014. Vrhunac je bio govor Vladimira Putina. Njegova namera jeste bila da ga čuje ceo svet.
Putin je u poslednje vreme često kritikovan što se ne pojavljuje u javnosti, prikazuje se samo u svom carski opremljenom kabinetu. Možda je i zbog toga sada hteo da se pokaže pred širokim narodnim masama.
Dopisnik nemačkog RTL-a, koji je bio prisutan, je rekao da se zna da su mnogi zaposleni u državi bliskim institucijama dobili nalog da prisustvuju svečanosti, ali da ih je mnogo došlo i dobrovoljno. Na osnovu nezavisnog ispitivanja javnog mnenja RTL prenosi da 71 odsto stanovnika Ruske Federacije bezrezervno stoji zu svog predsednika.
Razgovor Bajdena i Sija
Glavna vest jučerašnjeg dana je ipak dvočasovni telefonski razgovor kineskog predsednika Si Đinpinga i njegovo ameičkog kolege Džoa Bajdena. Njih dvojica se odavno poznaju i lično iz vremena kad su bili potpredsednici svojih zemalja.
Za Kinu je ogroman politički poen što je Bajden dramatično molio da dođe do ovog razgovora čime ju je priznao kao ravnopravnog suigrača na globalnoj sceni. Kineski predsednik je, koliko može da se zaključi iz medijskih izveštaja, insistirao na obostranoj odgovornosti dve zemlje kao stalnih članica Saveta bezbednosti UN sa pravom veta, da se što pre uspostavi mir u Ukrajini. Si je rekao da ovakvi ratovi nikome nisu potrebni, zahtevao da se rat u Ukrajini završi, ali ni jednom rečju nije osudio Putina.
Prekid leta Lavrova
Nikakvog zvaničnog objašnjenja nema zašto se aviona ruskog ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova na pola puta u pravcu Pekinga iznad Sibira iznenada vratio Moskvu. Da je Si iznenada otkazao da ga primi jer bi to bila smetnja razgovoru sa Bajdenom ne zvuči uverljivo, susreti na takvom nivou se unapred pripremaju i dogovoraju, ne otkazuju se usred započetog putovanja.
Kuda idu ruski avioni
Dosta privatnih aviona je iz Rusije poletelo u pravcu Emirata preko Saudijske Arabije, a državnih letilica za Ufu, Tatjumen i Novosibirsk gde se nalaze bunkeri pripremljeni za najviše rukovodioce države. Da li Rusija premešta svoju elitu na sigurna mesta kao za vreme napada nemačke vojske na Moskvu? Vlada i sve važne instutucije su tada prebačene na sigurno, ali sam Staljin je ostao u glavnom gradu.
Nemački tabloid „Bild“ piše da sve to može biti i skretanje pažnje svetske javnosti sa nečeg drugog što se sprema.
Potraga za naftom
Austrijski levo orijentisani dnevni list „Standard“ piše o nelogičnosti američkih zahteva da se valja odreći svekolike robe iz Rusije, ali se radi nafte SAD udvaraju isto tako diktatorskim režimima u Saudijskoj Arabiji i Venecueli, mada je imaju mnogo više iz sopstvenih izvora od Evrope.
Izbeglička kriza
Pored oko 3,2 miliona Ukrajinaca prebeglih u susedne zapadne zemlje, oko 6,5 miliona ljudi je bežeći od rata interno raseljeno.
Bombardovanje nesmanjenom žestinom
Ofanziva ruske kopnene vojske već drugi dan nije bitno napredovala, ali se raketiranje i bombardovanje gradova nastavlja nesmanjenom žestinom, pa je tako juče na red došao i Lavov. Ukrajinci tvrde da su oborili dve od šest raketa ispaljenih na taj grad sa brodova ukotvljenih u Crnom moru pred Odesom.
Purimska zabava u Beču za Jevreje iz Odese
U Odesi je pre početka ovog rata živelo oko 40.000 Jevreja koji su među prvima počeli da beže iz tog grada. Jevreji Austrije su do sada organizovale dolazak njih oko 600 u Beč, gde je čak organizovana purimska zabava sa maskenbalom za jevrejsku decu iz Ukrajine. Purim je praznik veselja koji se slavi sa mnogo dobrih jela i alkoholnih pića, može da se uporedi i sa pokladama u katoličkim zemljama.
„Slava Ukrajine“
Al Jazeera javlja da je generalni direktor Jevrejskog nacionalnog veća Ukrajine Eduard Dolinski podneo zahtev da se promeni ime jednog velikog stadiona na zapadu zemlje koji nosi ime Romana Šuheviča. Šuhevič je bio komandant odreda koji je izvodio masovno streljanje Jevreja i Poljaka. Ruska propaganda se rado poziva i na Dolinskog kada govori o „nacistima“ u Ukrajini i „specjalnoj vojnoj operaciji“ koja za cilj ima „denacifikaciju“, ali on je odbio da da izjavu ruskim medijima.
Pominje se da su pozdrav „Slava Ukrajine“, koji koriste i predsednik Zelenski i mnogi drugi ukrajinski rodoljubi, isto tako koristili i Stepan Bandera i drugi ukrajinski radikalni nacionalisti koji su sarađivali sa nacistima na pogromu Jevreja.
Spajanje električnih mreža
Ostvarena je najava da se električna mreža Ukrajine priključi evropskoj, a istovremeno to je učinjeno i sa moldavskom.
Zebnja Moldavije
U Moldaviji vlada veliki strah od mogućnosti da Rusije krene i na tu zemlju. Slično Donbasu na istoku Ukrajine, moldavski otpadnički deo Transistrija je praktično pod poptpunim uticajem Ruske Federacije.
J.H./Reuters/Le Monde/Bild/Standard/Al Jazeera
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Patrijarh srpski Porfirije služio je danas Svetu arhijerejsku liturgiju u Pećkoj patrijaršiji, istakavši važnost ljubavi prema bližnjima, ali i prema onima koji nas ne razumeju i ponekad ne prihvataju. Studenti u blokadi uputili su vernicima iskrene želje za mir, ljubav i nadu
Zahtev Milorad Dodik za privremenu meru odbijen je pred Evropski sud za ljudska prava, dok će se o njegovoj apelaciji odlučivati u narednim fazama postupka
KRIK je pisao da aktuelni premijer Srbije poseduje vilu od milion evra, pa je Đuro Macut podneo žalbu da mu crtaju metu na čelu i pozvao se na zlu kob Zorana Đinđića
Zašto Aleksandar Vučić uporno zove studente i opozicione partije na dijalog i treba li oni ikada da se odazovu
Konzorcijum privatnih prevoznika zvanično je zatražio od Grada Beograda povećanje plaćanja iz budžeta za više od šest odsto, navodi Centar za lokalnu samoupravu
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
