Da li je predsednik Srbije Aleksandar Vučić zaista „zagrmeo“ u govoru 24. septembra u Ujedinjenim nacijama po pitanju nepoštovanja Rezolicije 1244, kako to Večernje novosti slugeranski navode, sagovornici „Vremena“ ili negiraju ili ne žele da komentarišu, a podeljenog su mišljenja kada je u pitanju to da li je Vučićev govor bio isključivo za domaću upotrebu ili je bio namenjen i međunarodnoj javnosti.
Politički analitičar Đorđe Vukadinović rekao je za „Vreme“ da Vučićev govor „uopšte nije bio loš“, da je čak bio korektan u smislu onoga što može da se očekuje od šefa države kakva je Srbija i u situaciju u kojoj je Srbija, ali je bio „daleko od bilo kakve grmljavine“.
Patetične fraze i snishodljivost
„Priča o nekakvoj grmljavini i slične patetične fraze priliče Vučićevim stranačkim kolegama, odnosno stranačkim podanicima, da budemo precizniji, i uobičajena su stvar za mnogo manje povode. Najmanje nekoliko desetina govornika u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija jeste reklo ili će reći slične stvari, a mnogi i veoma oštrije od Aleksandra Vučića kada je reč o dvostrukim standardima i licemerju velikih sila, a posebno Zapada“, rekao je Vukadinović.
On je ocenio da će čitav niz govornika, naročito iz Afrike i Južne Amerike to reći „čvršće, muškije i odlučnije“ nego što je to rekao Vučić.
„Vučić je govorio prilično snishodljivo, najmanje pet puta pominjući kako je Srbija mala zemlja, tako da je njegov govor više bio snishodljiv, nego što je bio grmljavina, ali je u govoru rečeno manje-više sve što treba. Međutim, realnost te njegove grmljavine se mogla videti koliko juče (24. septembra) i svih prethodnih meseci na Kosovu i Metohiji“, rekao je Vukadinović.
Vučićeva „grmljavina“ najbolje se očituje na Kosovu
On je ukazao da je Vučiće i prošle godine u Njujorku održao „relativno korektan i pristojan govor“.
„Odmah nakon toga se dogodila Banjska i urušavanje poslednjih elemenata nečega što se može nazvati državnom politikom prema Kosovu i Metohiji. Tako da se realnost njegove grmljavine najbolje očituje na terenu Kosova i Metohije“, rekao je Vukadinović.
On je ocenio da takve reakcije i aplauzi oduševljenja veoma dobro ilustruju srpsku političku realnost kada je reč o demokratskim standardima i ukupnoj atmosferi i klimi u društvu.
„Ta količina poltronstva, euforije i egzaltacije predsednikovim govorom realno je najbliža nečemu što se možda može videti u Severnoj Koreji, ili onome čemu smo bili svedoci u Titovoj Jugoslaviji i nekim sličnim jednopartijskim i autoritativnim tvorevinama iz prošlog veka. Takva vrsta oduševljenja predsednikovim govorom se u 21. veku može videti još samo u Severnoj Koreji, i to takođe dobro oslikava političku klimu u kojoj se Srbija nalazi“, rekao je Vukadinović.
Trenutak iskrenosti
On je istakao da je trenutak najveće iskrenosti, a možda i jedini trenutak Vučićeve iskrenosti bio kada je rekao da svi govornici svoje govore koriste za obraćanje svojim građanima i kada je naveo da će i on to donekle činiti.
„Vučić je to činio isključivo i apsolutno, kao i u prethodnim slučajevima, a i ono što je bilo tačno i načelno ispravno rečeno, a toga je bilo dosta – bilo je domaću političku upotrebu, namenjeno domaćoj publici, kao vrsta blage kompenzacije za sva poniženja, poraze i povlačenja, koja su između dva zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija Srbija i Vučić lično pretpeli po pitanju Kosova, a i šire“, zaključio je Vukadinović.
Konekcija između devedestih i danas
Helena Ivanov iz Analitičkog društva „Henri Džekson“, transatlantskog istraživačkog centra za spoljnu politiku i nacionalnu bezbednost, sa sedištem u Velikoj Britaniji, rekla je za „Vreme“ da nije sasvim sigurna šta su Večernje novosti mislile pod tim da je Vučić „grmeo“ i da voli da se suzdrži od takvih pompeznih izraza.
„Veliki deo govora bio je posvećen Rezoluciji 1244 i ogromnom broju presedana koji su se desili devedesetih i početkom dvehiljaditih kada je Srbija u pitanju. Predsednik Vučić je pokušao da napravi konekciju između toga što se dešavalo nekada i načina na koji je međunarodna zajednica tretirala raspad Jugoslavije sa nekim stvarima koje se događaju danas“, ukazala je Ivanov.
Ona je istkla da se ne bi složila sa onima koji tvrde da su sva Vučićeva obraćanja, čak i ona pred međunarodnom zajednicom, namenjena za unutrašnju upotrebu.
„Predsednik Vučić vrlo često ima dijametralno suprotne govore u zavisnosti da li je publika domaća ili su njegovi govori više usmereni na inostranu publiku. U nekoliko navrata su mi čak i inostrani novinari sugerisali da često primećuju razliku u tonu, načinu govora i prioritetima govora predsednika Vučića kada su oni na lokalnom nivou, u odnosu na to kada su na inostranom nivou“, rekla je Ivanov.
Govor namenjen obema publikama
Ona je ocenila da je Vučić govor u Ujedinjenim nacijama 24. septembra bio od onih u kojima je on pokušao da dopre do obe publike istovremeno.
„I sam je priznao da, kao i svi drugi političari, koristi taj govor da se obrati domaćoj javnosti, ali sa druge strane, poruke koje smo čuli o velikim i malim državama, o načinu kako se međunarodna zajednica ponašala devedestih i kako se ponaša danas i o tim presedanima – to je u velikoj meri bilo usmereno inostranim političarima. To se posebno odnosi na situaciju između Srbije i Kosova, gde predsednik Vučić vidi da takvi narativi mogu da mu pomognu u spoljnoj politici koju pokušava da vodi“, rekla je Ivanov.
Neutralnost kao stalan narativ
Ona je ukazala da je Vučićeva izjava da „mi nismo sluge ni Rusije, ni SAD, imamo svoju sopstvenu politiku i svoje interese“ konzistentna sa onim što Vučić intenzivno govori još od kako je Rusija napala Ukrajinu 2022. godine, i dodala da se to i ranije pominjalo.
„Ta glavna linija koju država i predsednik stalno promovišu, da Srbija ne pripada nikome, da je suverena država i da vodi suverenu spoljnu politiku, postaje izuzetno važna od 2022. godine, s obzirom na to da Evropska unija očekuje od Srbije da uvede sankcije Rusiji, a Srbija radi nešto što je sada već poznato kao balansiranje“, rekla je Ivanov.
Ona je podsetila da Srbija sarađuje sa Zapadom i pregovora sa Evropskom unijom, a da sa druge strane predsednik Kine Si Đinping dolazi u posetu Srbiji, a Srbija ne uvodi sankcije Rusiji.
„Takve izjave o neutralnosti Srbije slušamo već godinama. Jasno je da se mediji osvrću na to, jer je to izjava koja može da bude dobar naslov, ali nije iskorak iz nečega što država i predsednik već godinama rade“, zaključila je Ivanov.
