Foto: Milovan Milenković
Beogradski sajam se u devetoj deceniji postojanja suočava sa ozbiljnim izazovima. Proslavljajući 86. rođendan uprava i zaposleni se pitaju da li su zbog specijalizovane izložbe EXPO 2027 centralnom obeležju Beograda dani odbrojani
“Beogradski sajam je u arhitektonskom smislu dragocenost, u trenutku kada je napravljen to je bio veliki evropski projekat, potvrda snažne kulturne svesti u to vreme. Menjati ga, rušiti je zapravo još jedno skrnavljenje grada”, napominje on.
Pred Beogradski sajmom veliki izazovi
Beogradski sajam obeležio je 86. godina od osnivanja i u tom periodu je bio i ostao nezaobilazno mesto za promociju i razvoj različitih aspekata društva i platforma za promociju privrede, saopštilo je danas to preduzeće.
Od 11. septembra 1937. godine do svog 86. rođendana, Beogradski sajam je bio ugrađen u privredne temelje čak sedam država i političkih sistema, opslužio više od 520.000 izlagača iz 180 država, ugostio 65 miliona posetilaca, organizovao oko 3.500 sajamskih manifestacija različitih profila i formata, koji su u proseku privlačili po dvadesetak hiljada ljudi.
Jedan od najprepoznatljivijih simbola Beograda i Srbije, centralno je mesto okupljanja poslovnih ljudi, izlagača i posetilaca iz različitih delova sveta sa odgovornošću nosioca sajamske industrije u regionu, dodaje se.
Pred novovremenim Beogradskim sajmom su izazovi koji sve više postaju tekovine civilizacije: digitalna transformacija, koja uključuje i virtuelne i hibridne modele sajmova, ekološka održivost, personalizacija podataka o izlagačima i posetiocima, brojni novi sektori koji doživljavaju brz rast, globalizacija i internacionalizacija poslovanja, veće angažovanje samih posetilaca.
EXPO 2027 zahteva novi gravitacioni orijentir sajamske industrije
Autoritet i značaj specijalizovane izložbe EXPO 2027, kojoj su Beograd i Srbija domaćini, a na čijoj će lokaciji, po zatvaranju njenih kapija, biti novi gravitacioni orijentir sajamske industrije ovog dela Evrope, traže od Beogradskog sajma da već od ovog rođendana odbrojava vreme, koje ni na sekundu neće stati, zaključuje se u saopštenju.
Z.S/FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U Briselu je Dan državnosti Srbije obeležen tradicionalnim simbolima i presvlačenjem čuvene statue „Maneken Pis“ u srpsku narodnu nošnju. Tokom događaja, aktivisti dijaspore iz organizacije „Palac gore“ organizovali su akciju i ukazali na, kako navode, stanje u Srbiji
Protest pod nazivom „Sretnimo se ponovo“ održao se u Kragujevcu i Orašcu. Studenti su podsetili na teror i represiju režima koji prate sve studentske proteste u proteklih godinu dana. Ponovljen je zahtev za raspisivanjem vanrednih izbora, kao i za vladavinom prava u našoj zemlji
Predsednik Pokreta za decentralizaciju Srbije (PODES) Dragan Milić objavio je odgovor Višeg javnog tužilaštva u Negotinu za koji tvrdi da potvrđuje da je penzionisani general Milosav Simović osuđen na kaznu zatvora od šest meseci
Premijer Đuro Macut rekao je za RTS da razmišlja o rekonstrukciji vlade i da pojedinim ministrima nije zadovoljan
Poslanica SNS i nekadašnja portparolka Hitne pomoći doktorke Nada Macura mora da se izvini zbog njene izjave da je „lečenje SMS porukama popularan način“ u svetu i da su te poruke diktirali - pacijenti, rekla je Tamara Stojanović iz kragujevačkog odbora Stranke slobode i pravde
Zašto je trbušni ples specijalaca na revijalnom takmičenju u Dubaiju toliko važan sa Srbiju i slične autoritarne države? Biće da to i te kako ima veze sa medijskim i drugim slobodama
Manja Grčić dolazi u RTS sa imidžom ratraka – između novinarstva, odanosti režimu i krupnom kapitalu, uvek je birala drugo dvoje
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Od kada je u javnosti najavljeno potencijalno rušenje Beogradskog sajma, stručnjaci staju u odbranu ovog gradskog simbola upozoravajući na posledice koje će osećati i naredne generacije. Od kada je ovo društveno preduzeće prešlo u status državnog, nagađa se da će se lokacija na kojoj se nalazi pripojiti naselju Beograda na vodi. Sa ili bez, graditeljskog podviga, koji je jedan od glavnih simbola grada
Formalni koraci ka izmeštanju Beogradskog sajma sa lokacije na kojoj je poslovao poslednjih šezdesetak godina privode se kraju, nakon što je ovo preduzeće faktički lišeno sve imovine u bilansima, pišu beogradski dnevni listovi
