Državna revizorska institucija je utvrdila da Crvenom krstu iz republičke kase nije isplaćeno onoliko novca koliko mu po zakonu pripada – umesto 8,87 milijardi, uplaćeno mu je svega 3,38 milijardi dinara
Državna revizorska institucija objavila je Objedinjeni izveštaj o revizijama pravilnosti i svrsishodnosti poslovanja Crvenog krsta Srbije. Ova institucija je navela da je u postupku revizije utvrdila da je u 2024. godini umesto 1.583.897.000 dinara tj. 19 odsto ukupnih namenskih sredstava iz budžeta, Crveni krst dobio 379 miliona dinara, što je tek 24 odsto potencijalnih namenskih prihoda koji su im namenjeni iz budžeta, prenosi N1.
Kako se navodi u tekstu, Zakon o Crvenom krstu Srbije kaže da se za sprovođenje programa koji proističu iz ciljeva i zadataka CK Srbije, kao i delovanje ove organizacije, sredstva obezbeđuju iz članarina i donacija, ali i iz prihoda od igara na sreću, koji se u okviru budžeta Srbije raspoređuje i izdvaja za humanitarne potrebe.
Humanitarna sredstva koja se izdvajaju su regulisana Zakonom o igrama na sreću. Tim zakonom je predviđeno da se 40 odsto namenskih primanja budžeta Republike Srbije usmerava za finansiranje Crvenog krsta, organizacija osoba sa invaliditetom, udruženja koja se bave unapređenjem položaja osoba sa invaliditetom i drugih lica u stanju socijalne potrebe, kao i za ustanove socijalne zaštite, sport i omladinu, jedinice lokalne samouprave i lečenje retkih bolesti, konstatuje N1.
NIS poklonio SPC zemljište manastira Vojlovica u krugu Rafinerije nafte Pančevo
Crveni krst je, navodi se u tekstu, državnim revizorima dostavio pregled transferisanih sredstava za period od 2014. do 2024. godine posredstvom Ministarstva zdravlja.
U izveštaju Državne revizorske institucije navodi se da je razlika između sredstava koje Crveni krst treba da ostvari po Zakonu o igrama na sreću, ostvarenih budžetskih prihoda od naknada za posebne igre na sreću i sredstava koja su zaista transferisana u periodu od 2014. do 2024, iznosi preko pet milijarsi dinara, a Crveni krst Srbije je ostvario prihode u visini od 3.379.000 dinara, što je tek 38 odsto ostvarenih budžetskih prihoda namenjenih za finansiranje Crvenog krsta u navedenom periodu.
U postupku revizije, Državna revizorska institucija je skrenula pažnju Ministarstvu zdravlja na utvrđenu nesrazmeru između odobrenih i zagarantovanih sredstava prema Zakonu o igrama na sreću.
Izveštaj DRI pokazuje da Crveni krst Srbije može da obezbedi veću usklađenost poslovanja primenom zakonske regulative u sprovođenju propisa, upravljanju imovinom i obavezama i sprovođenju javnih nabavki.
Cilj revizije je bio da se ispitaju sistemski problemi u oblastima pravilnosti i efektivnosti rada Crvenog krsta, pa je u 2025. godini izvršen odabir deset organizacija.
Revizijom su obuhvaćeni Crveni krst Srbije, kao i organizacije Crvenog krsta Vojvodine, Beograda, Novog Sada, Subotice, Niša, Kragujevca, Čačka, Prokuplja i Požarevca.
Na osnovu prikupljenih i analiziranih podataka o poslovanju u 2024. godini revizori su utvrdili 34 nepravilnosti i nesvrsishodnosti u sprovedenim revizijama u deset organizacija Crvenog krsta.
U izveštaju se navodi: „Utvrđene nepravilnosti ukazuju da organizacije Crvenog krsta Srbije nisu upravljale imovinom i obavezama u skladu sa propisima, nisu sprovodile popis imovine i obaveza u skladu sa propisima u svim svojim delovima, nepravilno su obračunavale dodatak za minuli rad, naknadu zarade za rad na dan praznika koji je neradni dan, naknadu zarade za godišnji odmor i naknadu zarade za bolovanje, nisu sprovodile javne nabavke i nabavke na koje se Zakon ne primenjuje u skladu sa propisima, kao i da nisu uspostavile planske i izveštajne dokumente koji sadrže vrednosno iskazane indikatore.“
Državna revizorska institucija u izveštaju daje i 110 preporuka u cilju postizanja veće efektivnosti i pravilnosti u poslovanju organizacija Crvenog krsta.
Izvor: N1
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
