Državna revizorska institucija je utvrdila da Crvenom krstu iz republičke kase nije isplaćeno onoliko novca koliko mu po zakonu pripada – umesto 8,87 milijardi, uplaćeno mu je svega 3,38 milijardi dinara
Državna revizorska institucija objavila je Objedinjeni izveštaj o revizijama pravilnosti i svrsishodnosti poslovanja Crvenog krsta Srbije. Ova institucija je navela da je u postupku revizije utvrdila da je u 2024. godini umesto 1.583.897.000 dinara tj. 19 odsto ukupnih namenskih sredstava iz budžeta, Crveni krst dobio 379 miliona dinara, što je tek 24 odsto potencijalnih namenskih prihoda koji su im namenjeni iz budžeta, prenosi N1.
Kako se navodi u tekstu, Zakon o Crvenom krstu Srbije kaže da se za sprovođenje programa koji proističu iz ciljeva i zadataka CK Srbije, kao i delovanje ove organizacije, sredstva obezbeđuju iz članarina i donacija, ali i iz prihoda od igara na sreću, koji se u okviru budžeta Srbije raspoređuje i izdvaja za humanitarne potrebe.
Humanitarna sredstva koja se izdvajaju su regulisana Zakonom o igrama na sreću. Tim zakonom je predviđeno da se 40 odsto namenskih primanja budžeta Republike Srbije usmerava za finansiranje Crvenog krsta, organizacija osoba sa invaliditetom, udruženja koja se bave unapređenjem položaja osoba sa invaliditetom i drugih lica u stanju socijalne potrebe, kao i za ustanove socijalne zaštite, sport i omladinu, jedinice lokalne samouprave i lečenje retkih bolesti, konstatuje N1.
NIS poklonio SPC zemljište manastira Vojlovica u krugu Rafinerije nafte Pančevo
Crveni krst je, navodi se u tekstu, državnim revizorima dostavio pregled transferisanih sredstava za period od 2014. do 2024. godine posredstvom Ministarstva zdravlja.
U izveštaju Državne revizorske institucije navodi se da je razlika između sredstava koje Crveni krst treba da ostvari po Zakonu o igrama na sreću, ostvarenih budžetskih prihoda od naknada za posebne igre na sreću i sredstava koja su zaista transferisana u periodu od 2014. do 2024, iznosi preko pet milijarsi dinara, a Crveni krst Srbije je ostvario prihode u visini od 3.379.000 dinara, što je tek 38 odsto ostvarenih budžetskih prihoda namenjenih za finansiranje Crvenog krsta u navedenom periodu.
U postupku revizije, Državna revizorska institucija je skrenula pažnju Ministarstvu zdravlja na utvrđenu nesrazmeru između odobrenih i zagarantovanih sredstava prema Zakonu o igrama na sreću.
Izveštaj DRI pokazuje da Crveni krst Srbije može da obezbedi veću usklađenost poslovanja primenom zakonske regulative u sprovođenju propisa, upravljanju imovinom i obavezama i sprovođenju javnih nabavki.
Cilj revizije je bio da se ispitaju sistemski problemi u oblastima pravilnosti i efektivnosti rada Crvenog krsta, pa je u 2025. godini izvršen odabir deset organizacija.
Revizijom su obuhvaćeni Crveni krst Srbije, kao i organizacije Crvenog krsta Vojvodine, Beograda, Novog Sada, Subotice, Niša, Kragujevca, Čačka, Prokuplja i Požarevca.
Na osnovu prikupljenih i analiziranih podataka o poslovanju u 2024. godini revizori su utvrdili 34 nepravilnosti i nesvrsishodnosti u sprovedenim revizijama u deset organizacija Crvenog krsta.
U izveštaju se navodi: „Utvrđene nepravilnosti ukazuju da organizacije Crvenog krsta Srbije nisu upravljale imovinom i obavezama u skladu sa propisima, nisu sprovodile popis imovine i obaveza u skladu sa propisima u svim svojim delovima, nepravilno su obračunavale dodatak za minuli rad, naknadu zarade za rad na dan praznika koji je neradni dan, naknadu zarade za godišnji odmor i naknadu zarade za bolovanje, nisu sprovodile javne nabavke i nabavke na koje se Zakon ne primenjuje u skladu sa propisima, kao i da nisu uspostavile planske i izveštajne dokumente koji sadrže vrednosno iskazane indikatore.“
Državna revizorska institucija u izveštaju daje i 110 preporuka u cilju postizanja veće efektivnosti i pravilnosti u poslovanju organizacija Crvenog krsta.
Izvor: N1
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Republička izborna komisija naložila je Pokretu Snaga Srbije koji vodi Bogoljub Karić da u roku od 48 sati otkloni nedostatak na izbornoj listi. Postoje osnovi sumnje da potpisi određenih birača nisu autentični, kaže Tanasije Marinković
Premijer Republike Srpske Savo Minić izjavio je danas da aktivisti izborne liste „Studenti pobeđuju“ iz Srbije mogu da održe skup u Banjaluci - ukoliko dobiju dozvolu za skup od policije. Ova izjava je došla nakon što je akcija studenata već bila otkazana
Prorežimski tabloidi šire snimak na kome se vidi da je Z. S, koga označavaju kao „vođu blokadera“ u Kuli, sa sekirom u ruci napao štand SNS-a. Kako "Vreme" nezvanično saznaje radi se o bivšem policajcu, simpatizeru Studentskog pokreta, koji je "pukao" jer su na zidu zgrade u kojoj živi ispisivali da je "ustaša"
Nakon napada sekirom na štand SNS-a u Kuli, Zoranu Sekerušu je određeno zadržavanje od 48 sati. Iz organizacije „Mladi Kula" kažu za „Vreme" da osuđuju ono što je uradio i da je napadu prethodilo višemesečno targetiranje njega i njegove porodice, koje su više puta prijavljivali policiji
Pravo glasa moglo bi da ostvari više od 500.000 građana čija adresa u biračkom spisku nije navedena na način koji omogućava preciznu identifikaciju mesta prebivališta
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
