Širom Sjedinjenih Američkih Država u poslednje vreme opšti je trend da se neki dečji naslovi koji se tiču rasa, roda i seksualnosti jednostavno zabranjuju.
To nije pravilo ali podatak da se knjige svakodnevno zabranjuju u 32 od 50 američkih država svakom će izazvati nekakvu reakciju. Šta je ovde po sredi?
Lista zabranjenih knjiga Američkog bibliotekarskog udruženja (ALA) iz 2008. označila je trilogiju Filipa Pulmana kao i knjigu „Severna svetlost“ kao drugu knjigu koja se najviše osporava u zemlji, uz prigovore Katoličke lige, prenosi BBC.
U stvari, cela trilogija je izazvala ogorčenje u nekim delovima SAD, dok je kolumnista Piter Hičens izjavio da je Pulman bio „anti-Klajv Stepls Luis, onaj kojem bi se ateisti molili, kada bi se molili“.
Zabrana „Severne svetlosti“ mogla bi se smatrati činom pre cenzurisanja knjiga iz „moralnih“ ili verskih razloga.
„Pokušaji zabrane knjiga su pokušaji da se ućutkaju autori koji su prikupili ogromnu hrabrost pričajući svoje priče“, kaže predsednica ALA Lesa Kananiopua Pelajo-Lozada:
„Većina knjiga kojima se ljudi protive su ili o LGBTQ pojedincima ili o osobama koje nisu belci. Te knjige su na policama biblioteke jer neko u zajednici želi da ih čita. Posao bibliotekara je da omogući pristup tim autorima i pričama, bilo da odražavaju iskustvo čitaoca ili rasvetljavaju nepoznatu perspektivu“.
Ona dodaje: „Amerikanci uživaju u slobodi izražavanja i slobodi da se bave izražavanjem drugih. Možemo da biramo knjige i ideje kojima želimo da se bavimo, ali ne možemo da odlučujemo šta naši susedi mogu da čitaju i misle. Ne ućutkujemo priče koje nam se ne sviđaju.“
„Pokret za zabranu knjiga pokreće glasna manjina koja zahteva cenzuru“, kaže Kejsi Mehan, direktorka PEN America projekta „Sloboda čitanja“.
Zabrane su se desile u 32 države, što je pogodilo četiri miliona dece i mladih. Među zabranjenim knjigama je više naslova koji se dotiču nasilja i zlostavljanja, zdravlja i blagostanja, ili tuge i smrti.
Razlozi koje navode protivnici uključuju „propagandu rodne ideologije“, „prihvatanje trans ideologije koja predstavlja napad na devojke/žene“, „nedolično polno ponašanje“, „upotrebu droge/alkohola“, „LGBTQ sadržaj“, „nasilno“ , „protiv policije“, „rasista“, „opscena“, „pedofilija“.
„U poslednjih 10 do 13 godina, LGBTQ knjige su postale veoma eksplicitne“, rekla je Dženifer Pipin, majka sa Floride i osnivačica organizacije „Mame za slobodu“. Zabrinutost zbog LGBTQ knjiga nije homofobija, rekla je, već je nastala zbog „eksplicitne“ prirode tekstova.
„Dok su oni koji zabranjuju knjige manjina stanovništva, oni su glasna manjina… i organizovana, odlučna da nametne svoju volju na svim nivoima vlasti“, kaže autor Džonatan Evison. Evisonov roman „Lawn Boy“, o mladom meksičko-američkom radniku baštovanu koji se bori da se probije u radničkom Sijetlu, sedmi je na listi zabranjenih knjiga ALA. „Stoga, veoma je važno da budemo vredni i organizovani u našim naporima da odbranimo slobodu govora.“
„Oni koji su za zabranu knjiga napravili su neku vrstu liste ciljanih knjiga i uvredljivih pasusa iz svake knjige“, Dejv Egers, autor najnovijeg romana „za sve uzraste“, „The Eyes and the Impossible“. Egers je posetio Rapid Siti u Južnoj Dakoti, nakon što je njegov roman „Krug“ zabranjen u tamošnjim srednjim školama, a svi primerci uništeni.
I.Đ./BBC/Euractiv.rs
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
