CINS: Pink i Happy oprostili dug Radikalima

Na parlamentarnim izborima 2016. godine izborni spot Srpske radikalne stranke (SRS) koji se emitovao na Pinku i Hepiju je poručivao – “Glasajte za Šešelja, vratimo Srbiju u sigurne ruke”.

Ukupan ceh za reklamiranje na ove dve televizije bio je veći od 62 miliona dinara. SRS gotovo ništa od toga nije platila, piše Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

Takođe, ni oglašavanje na Pinku za predsedničke 2017. i beogradske izbore 2018. godine nisu platili, pa je ceo dug porastao na skoro 100 miliona.

CINS otkriva da ovaj dug nikada nije plaćen, već su ga Pink i Hepi otpisali čime su praktično donirali novac radikalima. Nakon toga Agencija za sprečavanje korupcije je protiv televizija pokrenula postupak.

Na ovaj način su Radikali u poslednjih osam godina tokom parlamentarnih, predsedničkih i beogradskih izbornih kampanja „potrošili“ više od 173 miliona više od onoga što su imali.

Vojislav Šešelj kaže za CINS da ako novca bude na računu, oni plate dug, a „pošto nismo imali od čega da platimo, nek čekaju da im Bog plati.“

Loš sistem fiannsiranja poltiičkih aktivnosti

Istraživanje CINS-a pokazuje kako postojeći sistem finansiranja političkih aktivnosti dovodi do netransparentnosti, skrivenih donacija i favorizovanja stranaka. Izmene koje predlaže vlast mogu da stanje još više pogoršaju i naprave milionsku štetu po budžet.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija kaže da predložene izmene ne uključuju neke od bitnijih problema iz oblasti finansiranja stranaka.

„Ove izmene zakona s jedne strane ne rešavaju problem finansijske nejednakosti učesnika u izbornoj kampanji, a s druge strane otvaraju širom prostor za nastanak štete za budžet“.

Izborna lutrija

Svi učesnici izbora dobijaju novac iz budžeta za finansiranje svojih kampanja. Prvo polože garanciju, a zatim jedan deo – 40 posto – dobijaju nakon što Republička izborna komisija proglasi njihovu listu. Ukoliko pređu cenzus, dobijaju ostatak novca u skladu sa brojem osvojenih mandata. Ako ne osvoje ni 1 posto glasova (manjinske liste 0,2 posto), onda i onih 40 posto što su dobili moraju da vrate.

Zbog toga je većina učesnika izbora prinuđena da se „kocka“ svaki put jer ne znaju koliko će novca na kraju dobiti, kaže pravnik Vladimir Tupanjac.

„To je zapravo kod nas problem, što je to jedna lutrija“.

Problem posebnog računa

Vojislav Šešelj sa druge strane kaže da svi zajedno dele rizik da stranka možda neće preći cenzus.

„Mi i oni (televizije) kad smo sklapali ugovor računali smo da sigurno prolazimo cenzus. Međutim, kad nismo prošli cenzus – kako da platimo? To je nemoguće“.

Poseban problem je što trošak za finansiranje kampanje može da se plati samo sa posebnog računa koji se otvara u tu svrhu, ali on ne sme da se koristi posle izbora. Rešenje u takvim situacijama je da onaj ko učesniku izbora pruža uslugu pokuša da prinudno naplati ovaj dug pa se novac onda skida sa računa za redovan rad. Ako ga ima.

Tako je koalicija Marinika Tepić – Ujedinjeni za pobedu Srbije, za zakup oglasnog prostora 2022. godine ostala dužna firmi Pramac advertising oko 4,7 miliona dinara. Kako su nam iz ove firme rekli, ovaj dug je prinudno naplaćen.

Pink i Happypi nisu pokrenuli prinudnu naplatu

Međutim, Pink i Happy nisu pokrenuli prinudnu naplatu u slučaju dugova SRS, već su ih otpisali, pa je Agencija za sprečavanje korupcije protiv njih podnela prekršajnu prijavu. Protiv Happyja zbog nedozvoljene donacije, a Pinka jer uopšte nije dostavio dokaze o otpisu duga.

Happy se branio da im je logika bila ta da neće uspeti da naplate dug, a da će iniciranje sudskog postupka da znači samo dodatna ulaganja – sudske takse, advokati, izvršitelji.

Iz Pinka i Happyja nisu odgovorili na pitanje novinarke CINS-a u vezi sa otpisom ovih dugovanja.

I pored dugovanja koja radikali godinama nisu plaćali, i Pink i Happy su ovoj stranci i u narednim kampanjama davali oglasni prostor, a oni su im opet ostajali dužni. Tako je, na primer, na poslednjim izborima u decembru 2023. Happy izdao oglasni prostor radikalima vredan gotovo 500 hiljada dinara, ali im ni to nije plaćeno.

Prostor za zloupotrebe

Ovakav sistem omogućava da se učesnici izbora dogovore sa nekim da im besplatno pruži uslugu, odnosno da je donira, ali da se ona u papirima vodi kao dugovanje. Javnost nema uvid u to da li se ona na kraju plate i na koji način, a za to eventualno saznaje samo ako Agencija odluči da ih naknadno proverava.

Dugovi na taj način ne samo da ostanu netransparentni, nego i omogućavaju favorizovanje pojedinih učesnika izbora, objašnjava Nenadić.

„Sporno je što su od nekih učesnika u kampanji troškovi naplaćeni odmah, dok se drugima omogućava da to učine naknadno“.

Dodatni problem onih koji nemaju status pravnog lica

Dodatno stvar komplikuju i grupe građana koje nemaju status pravnog lica. Tako je recimo 2018. godina grupa građana okupljena oko Dragana Đilasa ostala dužna više od 20 miliona dinara firmi Pramac advertajzing.

Iz ove firme su rekli da to dugovanje nisu uspeli da naplate jer se račun otvara na fizičko lice i onda ne može da se prinudno izvrši.

Međutim, predložene izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti prete da ovaj problem i prošire. Omogućiće i grupama građana da ne daju jemstvo koje je sada obavezno da bi se dobio novac iz budžeta za kampanju.

Izmene je predložila Radna grupa Vlade za saradnju sa OEBS-om, a na osnovu preporuka ODIHR-a kako bi se unapredili izborni uslovi.

Grupe građana ili manje stranke bi na taj način mogle da se prijavljuju za izbore samo da bi dobile novac iz budžeta, a ne da bi stvarno učestvovale u izbornoj trci. Za to će im put biti olakšan jer neće morati da polažu jemstvo, a ako ne dostignu prag, od njih će biti teško da se novac naplati.

Šteta po budžet veća od million evra

Transparentnost Srbija procenjuje da šteta po budžet može biti veća od milion evra na svakim izborima, odnosno više od 200 hiljada evra po grupi građana, koaliciji ili stranci koja ne pređe cenzus, a nema svoju imovinu kojom bi taj novac nadoknadila.

„Naime, novoformirane grupe građana po prirodi stvari, a ni mnoge političke stranke, ne raspolažu imovinom iz koje bi se mogla izvršiti prinudna naplata.“

Vladimir Tupanjac kaže da problem ne može da se reši još restriktivnijim propisima jer oni dovode do toga da novac samo ode u sive ili crne tokove.

„Veoma je teško sprečiti da novac uđe u kampanju, to nisu uspele ni mnogo razvijenije zemlje. To je više stvar političke kulture nego nekih propisa“.