Foto: A11
Prošla je predizborna kampanja, a izostala je ponuda odgovora na mnoga socijalna i ekonomska pitanja koja tište građane
Izborna kampanja je završena, a na ulicama Beograda osvanula su pitanja na koje građani nisu dobili odgovore: „Imaš overenu knjižicu – koliko često plaćaš privatnog lekara?“; „Potrošačka korpa je 100.157 dinara – šta izbacuješ iz korpe?“; „Troškovi stanovanja su sve viši – koliko od plate odvajaš za kredit ili kiriju?“; „Pomoć za socijalno ugrožene je 11.445 dinara – koliko dugo živiš od socijalne pomoći?“
Inicijativa A11 pokrenula je kampanju lepljenja uličnih plakata. Na njima se postavljaju jednostavna, a kako se navodi, u političkim kampanjama zaboravljena pitanja.
“Socijalna i ekonomska prava građana uključuju pravo na obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, pravo na rad. Naš utisak je da i kada se o tome govori, to se čini na populistički način, dosta površno. Daju se pompezna obećanja, a bez predloga koje su to konkretne mere za unapređenje bilo koje od ovih oblasti”, kaže za portal “Vremena” programski koordinator inicijative A11 Marko Vasiljević.
Dodaje da je poznato da građani u zdravstvu imaju problem sa listama čekanja, da ne mogu da dođu do specijalizovanih lekara, pa moraju da plaćaju privatno lečenje i slično.
“Kada je reč o stanovanju, imamo poremećaj na tržištu nekretnina. Od početka rata u Ukrajini desio se ogroman rast cena zakupa nekretnina pre svega, ali i cene kvadrata za one koji bi možda sebi mogli da priušte kupovinu stana.
Potpuno izostaje intervencija države za pomoć ljudima kojima, na primer, značajan deo zarade odlazi na zakup stana, odnosno rentu. Nema ni investiranja u javnu stanogradnju koja bi mogla da reguliše ove poremećaje na tržištu ili da ih barem ublaži.
Tu je takođe i pitanje socijalne pomoći. Ljudi koji žive od ovih davanja, kojima je to jedini izvor prihoda, su osuđeni na život u surovom siromaštvu”, kaže Vasiljević.
Iz A11 podsećaju da je, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, svaki peti građanin u Srbiji u riziku od siromaštva, a skoro svaki treći je u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti.
Pa se tako nameće pitanje zašto ovo nisu bile važne teme tokom predizborne kampanje i zašto stranke i pokreti nemaju odgovore na ove tegobe koje muče veliki broj građana.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Biznismen iz Dubaija Muhamed Alabar kome srpska vlada omogućuje da kupuje deo po deo Beograda, nije uspeo da onomad kupi ni delić Zagreba zato što su stručna javnost, opozicija i građani sprečili tamošnju vlast da mu ga proda
Novčana socijalna pomoć za pojedince od aprila do oktobra ove godine iznosi 11.674 dinara, pa je za 229 dinara veća nego u prethodnom polugođu. Danilo Ćurčić iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava A 11 za „Vreme” kaže da je ovo „povećanje” rezultat usklađivanja sa indeksom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci, ali i da ovakvo usklađivanje ne odgovara u potpunosti na inflaciju i sveukupni rast troškova života
Prošlo je godinu dana od dva masovna ubistva u kojima je stradalo 19 ljudi, uglavnom dece i mladih. Koje su posledice dve pucnjave i da li je srpsko društvo iz njih nešto naučilo? Odnosno – zašto nije?
Prošlo je godinu dana od kada je učenik sedmog razreda ušetao sa pištoljem i molotovljevim koktelima u OOŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i ubio devet učenika i radnika obezbeđenja, a ranio još šest učenika i nastavnicu. Šta se tačno desilo 3. maja 2023. godine i šta se o slučaju zna od tada
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da bi u proseku, za decu do šest godina gornja granica trebalo da bude oko 20 grama šećera dnevno. Nutricionistkinja Jovana Živić kaže da deca do desete godine bi trebalo da unesu 25 grama, što je približno jednoj kašiki šećera
Ovih dana na društvenim mrežama u toku je rat polova. Ništa novo, reći će neko. Ovog puta, međutim, stvar je malo neobičnija nego inače. Jedni protiv drugih ne bore se muškarci i žene, nego – muškarci i medvedi
Religijski praznici slave gospodara, što je zastrašujuće samo po sebi. Nacionalni praznici slave mitove zajedništva, što nije manje beznadežno. Samo se Prvog maja slavi rad kao uslov slobode, dakle slavi se slobodni građanin koji se ne podaje gospodarima, niti se klanja kumirima nacije. Zato se ovaj praznik u modernim populističkim režimima sistematski obesmišljava
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
