Četvrta doza vakcine: Dodatna zaštita od smrti i teških oblika bolesti

Ovog meseca objavljeni su rezultati tri istraživanja izraelskih naučnika  o četvrtoj dozi vakcine protiv virusa Covid 19. Tokom jednog od njih upoređivan je efekat četvrte doze vakcine na182.122 osobe starosti 60 i više godina ssa istim brojem ljudi sličnih godina i zdravstvenog stanja koji su primili samo treću vakcinu. Zaključili su da je četvrta doza pružila znatnu dodatnu zaštitu od teškog oblika bolesti, hospitalizacije i smrti, naročito kod starijih osoba.

Konkretno, 7 do 30 dana nakon vakcinacije četvrta doza štiti od infekcije u 45 odsto slučajeva, u 55 odsto slučajeva štiti od simptomatske bolesti, 68 procenta od hospitalizacije, 62 procenta od teških bolesti i 74 procenta od smrti.

Sledeća studija, koja se bavila samo zaštitom četvrte vakcine od težih oblika bolesti obuhvatila je 1,3 miliona ljudi starosti 60 i više godina. Zaključci su da efikasnost brzo nestaje u slučajevima infekcije, ali da zaštita od razvoja težih oblika bolesti nije nestala ni šest nedelja nakon vakcinacije.

Treća studija je pokazala da je smrtnost među starijim osobama koje su primile četvrtu dozu vakcine Fajzer i Biontek bila 78 odsto manja od onih koji su primili samo treću dozu.

Drugi buster u Srbiji

U Srbiji je počela vakcinacija četvrtom dozom, odnosno drugom buster dozom. Lekari je pre svega preporučuju starijim ljudima i hroničnim bolesnicima, medicinskom osoblju  i onima koji rade u kolektivima. Inače, mogu da je prime svi stariji od 18 godina nakon pet meseci od treće doze, odnosno prve buster doze.

Epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović kaže da četvrta doza štiti šest meseci od moguće pojave dosadašnjih tipova ili sojeva kovida. Smatra da treba da je prime teški bolesnici sa imunodeficijencijom, dok ljudima koji su nedavno imali koronu i koji su dobrog opšteg zdravlja, nije neophodna.

S obzirom da opada broj novozaraženih i da se novi talas epidemije očekuje tek na jesen, zdravi ljudi mogu četvrtu dozu da prime pre tog novog očekivanog talasa.

Bela kuća je za 12. maj zakazala globalni samit o koronavirusu na kome bi trebalo da se donese odluka o okončavanju pandemije koronovirusa u svetu i o početku izrade plana za buduće slične izazove. „Pozivamo svetske lidere, članove civilnog društva, nevladine organizacije i privatni sektor da preuzmu nove obaveze i donesu rešenja za vakcinaciju svetske populacije, spasavanje života i izgradnju bolje zdravstvene bezbednosti svuda u svetu“, stoji u saopštenju.

Biće to drugi globalni samit na ovu temu. Iz kabineta predsednika Rusije Vladimira Putina potvrđeno je da njemu nije stigao poziv za ovaj samit.

Od pandemije koronavirusa je od decembra 2019. godine umrlo je više od šest miliona ljudi.

S.Ć./ Večernji list/ Blic/Danas

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com