Foto: Tanjug/Zoran Žestić
Oni koji prodaju stanove u starogradnji drže se filozofije da svoje nekretnine cene oko 10 odsto ispod vrednosti stanova u novogradnji, po sistemu meni toliko treba, kažu agenti za nekretnine
Tržišta nekretnina zabeležilo je pad prodaje od 13 odsto u drugom kvartalu. Zbog rasta euribora, stambeni krediti su sve skuplji, a agenti za nekretnine navode da vlasnici svoje stanove previše cene, pa su potrebne korekcije.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ovde godine izdato je manje dozvola za izgradnju, ali će se efekat toga na tržištu osetiti tek za godinu ili dve.
Kako kaže agent za nekretnine Milan Nešković oni koji prodaju starogradnju ovog momenta imaju filozofiju da svoje nekretnine cene otprilike 10 odsto ispod vrednosti novogradnje, po sistemu meni toliko treba.
„Ako kupiš stan u starogradnji, onda ti treba 20-30 odsto za opremanje, odnosno za renoviranje i dobiješ otprilike skuplji stan nego da se kupi u novogradnji. Ono što se dešava, oni koji su prodali stan, sada traže stan i rokovi ih pritiskaju“, kaže Nešković za RTS.
Statistika Republičkog geodetskog zavoda pokazuje da je vrednost tržišta nekretnina u drugom kvartalu ove godine iznosila 1,7 milijardi evra, što je pad od 13 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Agenti već procenjuju da će treći kvartal biti još lošiji.
U Novom Sadu je sklopljeno čak 38,8 odsto ugovora manje, dok je u Beogradu zabeležen pad od 20 odsto.
„Uglavnom, ljudi koji prodaju, oglašavaju po nerealno visokim cenama, neshvatajući da se tržište apsolutno promenilo. Pričamo sa njima i utičemo na to da, ukoliko žele da prodaju, ta korekcija mora da bude i te kako odrađena. Ta korekcija ide od pet, 10, 20 i 30 odsto čak niže, s obzirom na to koliku cenu su oni koji prodaju želeli da oglase“, ističe agentkinja za nekretnine Kaća Lazarević.
Samo 16 odsto stanova kupljeno je na kredit.
„Što se tiče stambenog kreditiranja, tu je već situacija malo komplikovanija. Stambeni krediti su poskupeli, skoro 100 odsto i više. Došlo je do toga da ekonomska situacija kod nas, a i u svetu utiče na to i samim tim prodavci, govorimo o starim stanovima, nemaju osećaj da je ekonomska kriza i da je čak ceo svet u krizi”, navodi Nešković.
B.G./RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Evropski parlament usvojio je rezoluciju u kojoj se ocenjuje da Srbija, uprkos određenom napretku, i dalje mora da prevaziđe značajne prepreke na putu ka EU
Posle pauze na aerodromu u Bakuu i čekanja dozvole za nastavak leta, avion kojim predsednik Aleksandar Vučić ide u Moskvu, nastavio je put
Studenti u blokadi svih univerziteta u Srbiji ne traže više samo moralnu podršku – traže političku odgovornost. Zahtev za vanredne izbore podržale su i opozicione stranke, ali ostaje ključno pitanje: kako naterati vlast da popusti i da li postoji način da se izbori zaista održe pod fer uslovima?
U Srbiji, Viber je postao mnogo više od aplikacije za dopisivanje – za mnoge građane on je postao i izvor problema. Od početka protesta u zemlji, poruke iz roditeljskih i aktivističkih grupa sve češće završavaju u tabloidima, a njihovi autori – na saslušanju u policiji
Vlasnica kluba sa Ibice tvrdi da je jedan srpski diplomata za samo jednu noć potrošio 155.000 evra na provod
Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Srpski studenti su sto puta ponovili da je ovo maraton. Slično kao Adam Mihnjik osamdesetih u Poljskoj, kada je govorio o „dugom maršu“. Vlast u Srbiji je na putu kraja – samo treba imati strpljenja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
