U ponedeljak (2. decembar) profesor istorije Čedomir Antić držao je predavanje na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Nekoliko mladih ljudi koji predvode blokade upali su sa zviždaljkama i ometali čas. Antić je, kako kaže za „Vreme“, studentima koji su bili na predavanju – a bilo je više od tri četvrtine od onih koji je trebalo da dođu – rekao da mogu da ostanu ili izađu, i da on ne može da im garantuje bezbednost.
Završilo se, prepričava, pomalo čudno. Nakon četrdeset minuta ometanja, prestali su. Antić je ostao da radi u učionici, a omladina sa pištaljkama je otišla.
To je ovom profesoru, jednom od vođa velikih studentskih protesta 1996/97. godine, na društvenim mrežama donelo optužbe da je „štrajkbreher“, navodno jedini profesor koji „nije stao uz studente“.
Sada za „Vreme“ Antić kaže da, za razliku od poslanika SNS-a, ne funkcioniše na zvonce ili zviždaljku. Postoje, kaže, pravila kako se uspostavlja štrajk na fakultetu, a ona sada nisu poštovana.
„Oni koji vode blokadu se kriju. To je mali pokret anarhista koji ne poštuje nijednu ustanovu države, pa ni univerzitet. Neki imaju agendu, neki su deca – nažalost, jer imaju po 22 ili 23 godine, ali im treba odrastanje“, kaže Antić.
Šta je to „plenum“
Kako kaže Antić, umesto da demokratski pribave podršku većine studenata, ta grupa se odlučila na takozvani „plenum“. Antić tvrdi da ih je onde bilo sedamdesetak od kojih više od polovine uopšte nisu studenti Filozofskog fakulteta.
Prema saopštenju samih studenata – to jest grupe koja vodi blokade, a retko komunicira sa medijima – na „plenumu“ je „više stotina“ studenata ovog fakulteta „jednoglasno izglasalo“ blokadu fakulteta do ispunjenja zahteva.
Traži se, kao i na drugim fakultetima u Srbiji, objavljivanje dokumentacije o nadstrešnici koja je zdrobila ljude u Novom Sadu, puštanje svih pritvorenih demonstranata, hapšenje onih koji su napadali studente kao i povećanje izdvajanja za državne fakultete za dvadeset odsto.
„Oni su ušli u boj između vlasti i opozicije, a kriju se iza priče o humanosti“, nastavlja Antić o tome zašto on neće da podrži ovakve blokade „anarhista“. „Neću da Hitlerom teram Norijegu“, kaže on.
„Ovakvi ne mogu da naškode Vučiću“
Podseća da su, kad je devedesetih vodio proteste, studenti pribavili podršku većine kolega i kasnije ubedljivo dobili i izbore za studentski parlament.
Filozofski fakultet je, kaže Antić, uvek bio bastion demokratije i otpora, ali mu sada ovo deluje kao „uprezanje rols rojsa u vola“. Kaže da mladi koji bi da vode blokade ne rade politički, ne ubeđuju druge studente, ne pridobijaju većine, već samo dižu galamu.
Zato, kaže, vođe današnjih blokada ne mogu da napune ni plato ispred fakulteta, a kamoli da u četiri trake prošetaju Ulicom Kneza Miloša. Takvi, kaže, jedino mogu da naprave problem upravi fakulteta, ali ne i Vučiću.
„Tako se pravi parodija od studentskih protesta. Prave je lenji, nezreli, a ima i korumpiranih politikanata koji hoće anarhističku republiku. Naravno, ima među njima i onih sa dobrim namerama“, kaže Antić.
Drugi profesori „ćute“?
Kaže da mu je žao što se stvari razvijaju ovako jer bi trebalo da je lako steći na fakultetu pravu podršku za masovni protest i pobeđivati Vučića vrednostima.
„Prihvatam ravnopravnost studenata, ali i ja sam akademski građanin. Neka dođu, da većinski donesemo odluku, profesori i studenti. Za sada sam od uprave fakulteta dobio jedino nepotpisanu poruku da studenti od nas ništa ne traže – osim da se sklonimo“, nastavlja Antić.
Na pitanje da li je zbilja jedini profesor koji još radi, on kaže da ne zna, ali da ostale kolege upadljivo ćute. „Ćute zbog hajke, da ih neko ne bi zaustavio na ulici i pretio im.“
Antić kaže da su protesti na fakultetu 2014. bili agresivniji, da je tada pljuvan i napadan fizički, a onda je podnosio tužbe. Sada, kaže, manje je fizičke agresije jer se sve radi po „anarhističkoj kuharici“ koja anarhiste uči da izbegnu jedino fizički kontakt.
„Ako mi napadnu studente, ako me budu klevetali po medijima, ja ću ih opet tužiti. Znam i koga, ali nadam se da neću morati jer suđenje košta.“