Foto: Miloš Milivojević/Tanjug
Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit je poništio Zakon o nepokretnoj imovini Republike Srpske. Milorad Dodik je „neizabranom“ Nemacu poručio da nisu „najbolji sinovi Republike Srpske izginuli da bi on krčmio ono za šta su dali najvrednije“ i da može slobodno da kupi kartu za Nemačku u jednom pravcu. Tako je stepen sukoba Zapada sa Dodikom dosegao viši nivo
Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit je u utorak na osnovu „bonskih ovlašćenja“ poništio Zakon o nepokretnoj imovini Republike Srpske. Šmit je rekao da je Zakon o nepokretnoj imovini RS „u suprotnosti sa odlukama Ustavnog suda BiH“ i da je zato obustavio primenu tog zakona do konačnog rešenja Ustavnog suda BiH. Odluka stupa na snagu odmah.
Ovim potezom Šmit je podsetio na to da BiH nije samostalna država, već da je 27 godina po završetku rata i dalje pod međunarodnim protektoratom u kome visoki predstavnik ima prava i da poništava izborne rezultate ili smenjuje izabrane političare, ukoliko proceni da ugrožavaju mir i stabilnost zemlje.
Šmit je nekoliko dana ranije povodom 30 godina od početka trogodišnje opsade Sarajeva rekao da je on „garant“ da se rat u Bih i stradanje ljudi više nikada ne ponove. „Ne kažem to jer se plašim da je mir u opasnosti“, rekao je Šmit, „nego kao poruku svim onim ludacima koji misle da se mogu igrati neprikosnovenošću ljudskih života”.
Samo što nije rekao „i imovine“ i direktno se obratio srpskom članu Predsedništva BiH i najsnažnijoj političkoj figuri u RS Miloadu Dodiku.
Šmit da kupi kartu za Nemačku
A Dodik je na poništavanje već proceduralno usvojenog Zakona o imovini RS izjavio da je imovina Srpske „neotuđiva i da je to rešeno Dejtonskim mirovnim sporazumom iz 1995. godine“, te da tu ne pomažu ni bonska, niti bilo kakva druga ovlašćenja.
„Najbolji sinovi Republike Srpske nisu izginuli da bi neizabrani Nemac Šmit krčmio ono za šta su ljudi dali najvrednije. Imovina je rešena 1995. godine u Dejtonu“, izjavio je Dodik.
On je pozvao partnere u Federaciji BiH na poštovanje Ustava i Dejtonskog sporazuma, a Šmitu poručio da „kupi kartu za Nemačku u jednom pravcu“ jer da mu je istekao godišnji odmor.
Velika Britanija je protiv Milorada Dodika i predsdnice RS Željke Cvijanović uvela sankcije „zbog „pokušaja potkopavanja legitimiteta i funkcionalnosti Bosne i Hercegovine“. SAD su ranije Dodika stavile na režim sankcija iz sličnih razloga, ali i zbog sumnje da je umešan u korupciju. Dodiku se na Zapadu zamera da je „Putinov čovek na Balkanu“ i da je RS baza ruskih interesa u regionu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se o svemu ovome nije izjašnjavao.
M.N./FoNet/Al Jazeera Balkans
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare intervjue na www.vreme.com
Veliki protest studenata i građana održan je danas i u Nišu, solidarno sa protestom na Slaviji koji je počeo u isto vreme. Studenti kažu da je ovo najmasovniji protest u Nišu do sada i poručili da će ih biti sve više
Nakon što je sa prijateljima u Predsedništvu okitio jelku, predsednik Srbije je izjavio da je održan „izuzetno veliki skup“, da su „ti ljudi opoziciono orjentisani“ i da je „uvek spreman da čuje šta misle“. Nekoliko sati pre toga, za opoziciju je rekao da su magarci
Magarci, zgubidani i dokoni ljudi koji pričaju gluposti – tim rečima se predsednik Srbije obratio članovima opozicije. „Nećete, majčini sinovi, dok sam živ, prelaznu vladu nećete imati“, rekao je Vučić
„Sumanuto je da se uđe u parlament i da se održi sednica kao da je sve u redu, a ništa nije u redu. Ako se blokira, dajte sve da blokiramo. To je pitanje doslednosti i efikasnosti“, kaže lider Novog DSS-a Miloš Jovanović
Srbiji treba prelazna vlada, ocenio je predsednik stranke SRCE Zdravko Ponoš. Jer, vlast ne zna šta će sa dešavanjima na ulici, a ona nose rizike
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
