Foto: Miloš Milivojević/Tanjug
Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit je poništio Zakon o nepokretnoj imovini Republike Srpske. Milorad Dodik je „neizabranom“ Nemacu poručio da nisu „najbolji sinovi Republike Srpske izginuli da bi on krčmio ono za šta su dali najvrednije“ i da može slobodno da kupi kartu za Nemačku u jednom pravcu. Tako je stepen sukoba Zapada sa Dodikom dosegao viši nivo
Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit je u utorak na osnovu „bonskih ovlašćenja“ poništio Zakon o nepokretnoj imovini Republike Srpske. Šmit je rekao da je Zakon o nepokretnoj imovini RS „u suprotnosti sa odlukama Ustavnog suda BiH“ i da je zato obustavio primenu tog zakona do konačnog rešenja Ustavnog suda BiH. Odluka stupa na snagu odmah.
Ovim potezom Šmit je podsetio na to da BiH nije samostalna država, već da je 27 godina po završetku rata i dalje pod međunarodnim protektoratom u kome visoki predstavnik ima prava i da poništava izborne rezultate ili smenjuje izabrane političare, ukoliko proceni da ugrožavaju mir i stabilnost zemlje.
Šmit je nekoliko dana ranije povodom 30 godina od početka trogodišnje opsade Sarajeva rekao da je on „garant“ da se rat u Bih i stradanje ljudi više nikada ne ponove. „Ne kažem to jer se plašim da je mir u opasnosti“, rekao je Šmit, „nego kao poruku svim onim ludacima koji misle da se mogu igrati neprikosnovenošću ljudskih života”.
Samo što nije rekao „i imovine“ i direktno se obratio srpskom članu Predsedništva BiH i najsnažnijoj političkoj figuri u RS Miloadu Dodiku.
Šmit da kupi kartu za Nemačku
A Dodik je na poništavanje već proceduralno usvojenog Zakona o imovini RS izjavio da je imovina Srpske „neotuđiva i da je to rešeno Dejtonskim mirovnim sporazumom iz 1995. godine“, te da tu ne pomažu ni bonska, niti bilo kakva druga ovlašćenja.
„Najbolji sinovi Republike Srpske nisu izginuli da bi neizabrani Nemac Šmit krčmio ono za šta su ljudi dali najvrednije. Imovina je rešena 1995. godine u Dejtonu“, izjavio je Dodik.
On je pozvao partnere u Federaciji BiH na poštovanje Ustava i Dejtonskog sporazuma, a Šmitu poručio da „kupi kartu za Nemačku u jednom pravcu“ jer da mu je istekao godišnji odmor.
Velika Britanija je protiv Milorada Dodika i predsdnice RS Željke Cvijanović uvela sankcije „zbog „pokušaja potkopavanja legitimiteta i funkcionalnosti Bosne i Hercegovine“. SAD su ranije Dodika stavile na režim sankcija iz sličnih razloga, ali i zbog sumnje da je umešan u korupciju. Dodiku se na Zapadu zamera da je „Putinov čovek na Balkanu“ i da je RS baza ruskih interesa u regionu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se o svemu ovome nije izjašnjavao.
M.N./FoNet/Al Jazeera Balkans
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare intervjue na www.vreme.com
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Ćacilend je pretvoren u „Božićno seoce“, kako ga zovu vladini tabloidi. Za 31. je na meniju silna besplatna hrana - samo nije najjasnije ko sve to plaća
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
