Foto: Tanjug/AP Photo
Domorodački narod Kečua poštuje 4.000 kvadratnih milja ravnice zvane Salar de Ujuni koju prekriva so, jer su njihovi preci verovali da je ona mešavina majčinog mleka boginje i slanih suza njene bebe. Za izvršnog direktora teksaške firme EnergyX Tiga Igena ta „čista bela lepota dokle pogled seže“ je riznica litijuma
Kada je tim energetske start-ap firme sa trideset zaposlenih iz Ostina EneryX krajem avgusta otputovao da bi se sastao sa lokalnim i nacionalnim liderima u bolivijskom litijumskom kompleksu i ubedio ih da ima tehnologiju koja bi omogućila da Bolivija sa svojih 12 miliona stanovnika postane globalna sila zelene energije, konferencija koju su planirali je otkazana i obezbeđenje je blokiralo lokaciju Salar de Ujuni. Lokalno stanovništvo je zapretilo protetsima i blokadom puteva.
Samo dve godine ranije litijumski dogovor između Eva Moralesa i jedne nemačke firme doveo je do protesta koji su se na kraju proširili širom zemlje. Morales je bio primoran da raskine ugovor samo nedelju dana pre nego što je pobegao iz zemlje.
Sadašnji predsednik, koji je bio ministar ekonomije pod Moralesom, predvodi koaliciju Moralesovih socijaldemokrata i više doktrinarnih levičara. Suočava se sa izazovima lokalnih pokreta koji se protive socijalističkoj vladi i nepoverljivi su prema strancima na koje gledaju kao na eksploatatore rudnog bogatstva Bolivije iz 17. veka.
Lokalni političar koji je predvodio proteste Marko Pumari zahtevao je utrostručenje tantijema za provinciju Potosi i lokalno učešće u vlasništvu nad litijumskim preduzećima i zapretio: „Ukoliko bez našeg prstanka izaberu neku stranu kompaniju, pokrajina će se mobilisati. Vlada se igra sa vatrom.“
Slično misle mnogi meštani. Tako Roza Belen Hulakam koja živi od proizvodnje proteinom bogate biljke kinoa kaže da će blokirati puteve ako ih ne budu poslušali. Uskoro su stigli predstavnici Vlade da bi umirili protest.
Ministar energetike i šef bolivijske litijumske kompanije Franklin Molina, koga su demonstranti hteli da oteraju uz tradicionalni ples i pesme, s vencem cveća oko vrata ih je ubeđivao da je to «litijum za Bolivijce», da će litijumska industrija obezbediti socijalne programe, da će jednog dana proizvoditi baterije, a možda i električne automobile.
Direktor EnergyX Tig Igen «nije shvatao zašto su Bolivijci protiv nečega što je za njih dobro», piše „Njujork tajms“. Posle neuspelog sastanka je otišao u La Paz, kucao na mnoga vrata ministara, zamenika ministara i direktora bolivijske litijumske kompanije, u luksuznim restoranima večerao suvu somovinu i svinjetinu na žaru.
Ta priča „Njujork tajmsa“ od 16. decembra pod naslovom «Energetska bogatstva u Boliviji mame globalne udvarače» o «donkihotovskoj misiji» male teksaške EnergyX koja je u Boliviji u borbi za litijum pokušala da pobedi kineske i ruske industrijske gigante, liči na kombinaciju vestern romantizacije američkih pionira u vreme prvih bušotina nafte u Teksasu i holivudske verzije priče o Davidu (mala teksaška start-ap firma) i dva Golijata (Kina i Rusija).
Jeste, doduše, da «revolucija čiste energije“ podstiče talas odlučnih biznismena, poput Elona Maska, koji se nadaju da će na raskrsnici geopolitike i klimatskih promena mesta bogata mineralima, kao što su Bolivija, Demokratska Republika Kongo i južni Pacifik, doživeti procvat.
Prema „Njujork tajmsu“ u Boliviji prednost ima Kina, kojoj se Evo Morales približio pre nego što su ga bili proterali iz zemlje. Kineska preduzeća su u poslednje tri godine u Južnoj Americi i Meksiku zaradila oko 4,5 milijardi dolara u litijumskim investicijama. Kineske banke namenski daju zajmove sa niskim kamatnim stopama kineskim rudarskim i građevinskim kompanijama. A i onaj Vladimir V. Putin je najmanje dva puta razgovarao telefonom sa bolivijskim predsednikom Luisom Arseom o litijumu i drugim stvarima.
Dok je, sa druge strane, Tig Igen tvrdio da praktično ne dobija nikakvu pomoć američke vlade. Osim što su američki zvaničnici saopštavali da je njihova najbolja nada da «nežno pritiskaju za jednake uslove».
Od 20 kompanija koje su konkurisale, osam je dobilo dozvolu bolivijske vlade za pilot istraživanja litijuma: četiri iz Kine, jedna iz Rusije, jedna iz Argentine i dve iz SAD. EnergyX je u oktobru u Boliviju isporučio kontejner opremljen pumpama, ventilima, rezervoarima i membranama za odvajanje litijuma od slane vode.
M.M./New York times
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
