Nakon višečasovnog velikog protesta pred zgradom Generalštaba, građani i studenti su na Tašmajdanu položili cveće i vence ispred spomenika „Bili smo samo deca“ i „Zašto?“.Na dan kada je 1999. godine počelo NATO bombardovanje, tražili su vraćanje statusa kulturnog dobra kompleksu Generalštaba
Studenti i građani okupili su se pred kompleksom Generalštaba u Beogradu, porušenom tokom NATO bombardovanja 1999. godine, na dan kada je počelo bombardovanje. Nakon višečasovnog protesta održali su minut ćutnje za stradale u Novom Sadu, a zatim su u Tašmajdanskom parku položili cveće i vence ispred spomenika „Bili smo samo deca“ i „Zašto?“.
Povodom 26. godišnjice početka bombardovanja, studenti su pozvali na veliki protest pred kompleksom tražeći njegovu zaštitu kao spomenika kulture, koja mu je ukinuta.
Status kulturnog dobra ukinula je Vlada Srbije u novembru 2024. godine, zbog namere da kompanija „Afiniti Partners“ (Affinity Partners) čiji je jedan od osnivača Džared Kušner, zet američkog predsednika Donalda Trampa, tu izgraditi hotel „Tramp“.
Studenti i građani okupili su se u 15 časova na raskrsnici Nemanjine ulice i Ulice kneza Miloša u Beogradu.
Foto: Katarina StevanovićProtest ispred Generalštaba
Promena rute šetnje
Nakon odavanja počasti žrtvama pada nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici u 19:50, studenti i građani su se od zgrade Generalštaba uputili do Tašmajdanskog parka, gde će položiti vence na spomen obeležje devojčici Milici Rakić, koja je poginula u NATO bombardovanju 1999 godine.
Prvobitno je bilo planirano da demonstranti idu ka Zavodu za zaštitu spomenika kulture, ali su od toga odustali jer u toj instituciji trenutno nema nikoga.
Studenti su ispred zgrade organizovali sakupljanje potpisa za očuvanje Generalštaba.
Saobraćaj u ulici Kneza Miloša je zaustavljen, a policija reguliše saobraćaj u okolnim ulicama.
Na skeli uz zgradu Generalštaba razvijen je transparent „Stižu nove generacije koje pamte ubice svoje nacije“.
Foto: FoNet/Zoran MrđaPredaja zahteva Ustavnom sudu
Dolazak u dve kolone
Jedna grupa građana i studenata je u 13 časova krenula od Ministarstva kulture do Ustavnog suda, gde su predali inicijative za ocenu ustavnosti odluka koje zgradama Generalštaba ukidaju status kulturnog dobra.
„Očekujemo pozitivan ishod. To što se desilo sa zgradom Generalštaba je sramota i nepoštovanje prema žrtvama, našem narodu, prema svemu onome za šta se borimo. Odlučni smo da se borimo za našu istoriju, a time i da se borimo za našu budućnost“, rekao je za N1 jedan od studenata.
Zatim su krenuli u šetnju do Generalštaba, a pre početka protestne šetnje, studenti okupljeni ispred Ministarstva kulture u Vlajkovićevoj ulici, otpevali su refren pesme Ljubivoja Ršmuovića „Vuče, vuče, bubo lenja“.
Kolonu su predvodili bubnjari, a osim građana, studentima su se priključili i veterani 63. i 72. brigade Vojske Srbije kao neka vrsta obezbeđenja.
Došli su i učenici Treće beogradske gimnazije.
Okupljeni nose transparente sa natpisima: „Konzervatori podržavaju studente”, „Narod bez kulturnog pamćenja je narod bez budućnosti”.
Druga grupa okupila se kod Starog sajma i Inženjerske komore, odakle su krenuli u protestnu šetnju.
Oni su nosili venac koji su položiti za poginule tokom NATO bombardovanja.
Od 18 časova planirani su govori, nastup hora Fakulteta muzičke umetnosti, a od 19.55 časova održaće se minut tišine za žrtve NATO bombardovanja 1999. godine.
Na skupu će se prikupljati kontakte za narodnu inicijativu koju će predati Skupštini Srbije, a cilj je da se vrati status kulturnog dobra tom kompleksu.
Okupljeni će potom šetati do Republičkog zavoda zaštitu spomenika kulture, a kraj protesta je planiran za 21 čas.
Foto: Katarina StevanovićProtest ispred Generalštaba
Poslednja linija odbrane
Miljan Salata, član radne grupe za odbranu Generalštaba za N1 kazao je da je Generalštab poslednja linija odbrane, te da ako dozvolimo da Generalštab padne, neće pasti samo ta zgrada već celokupan sistem zaštite i mehanizmi koji štite kulturna dobra.
„Onda više nemamo ni Sajam, nemamo ni Generalštab. Sutra nekom može da padne na pamet da na Kalemegdanu ili Petrovaradinu prave neke zgrade, tako da nijedno kulturno dobro više nije bezbedno. Mi moramo i kao struka i kao građani da kažemo dosta, moramo da čuvamo sopstveno kulturno nasleđe i ne možemo da dozvolimo da nas brišu iz sopstvene istorije“, kaže on.
Istakao je da je važno da razumemo da je borba za Generalštab borba za svako kulturno dobro na teritoriji Republike Srbije i da je Vlada Republike Srbije u novembru mesecu prošle godine prekršila ustav.
„Prekršila je Zakon o zaštiti kulturnih dobara, tako što je samostalno donela odluku. Oni to nisu mogli da urade bez Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i ti ljudi koji sada profesionalno i odgovorno rade svoj posao trpe strašne pritiske od državne bezbednosti, od kompletnog državnog aparata”, rekao je Miljan Salata.
Foto: Katarina StevanovićProtest ispred Generalštaba
„Moje najstarije sećanje u životu je sećanje na bombardovanje“
Asistentkinja Pravnog fakulteta Mila Đorđević izjavila je da je da su u blokadama najaktivniji najbolji studenti tog fakulteta, ali da ne žele da uče u sistemu u kojem njihova diploma nema vrednost, i u kom bi im, kada završe fakultet „direktor bio neki ćaci“.
Đorđević, koja je rođena 1996. godine, dobro se seća bombardovanja, iako je kada se ono dogodilo, imala samo tri godine.
„Moje najstarije sećanje u životu je sećanje na bombardovanje. Pamtim da meni kao malom detetu nije bilo jasno zašto se moramo da se krijemo ispod stola i čemu služe te ružne braon trake na prozorima. Tako da je zapravo ova zgrada simbol tog bombardovanja. Ovo prosto nije samo porušena zgrada koja stoji u centru grada ili vredno zemljište koje bi trebalo na bolji način iskoristiti, nego simbol tog nepravednog stradanja našeg naroda“, istakla je Đorđević.
Studentkinja Dunja Stanojković podseća na posledice bombardovanja u Srbiji – šta je sve uništeno, koje su posledice po zdravlje…
Poručila je i da studenti u blokadi odbijaju da ostanu slepi i nemi na neporavdu.
„Naša misija je da probudimo što veći broj ljudi, da ih podsetimo da svako može doprineti boljitku društva. Ako je tada međunardona zajednica ćutala mi danas nećemo, ne odustajemo od naše borbe“, rekla je Dunja Stanojković.
Navela je i da Generalštab „stoji kao poslednji bastion i simbol NATO bombardovanja.
„Danas žele i to da nam oduzmu, nećemo im to dozvoliti“, rekla je.
Foto: Katarina StevanovićProtest ispred Generalštaba
„Stojimo pred istorijskom odlukom“
„Zamislite da za godinu dana ili za dve godine na ovom mestu budu neke kule, kockarnice, hoteli. Da li će to trajno umanjiti naše sećanje, naš identitet i našu državu? Danas na ovoj raskrsnici, stojeći pred zgradom Generalštaba, stojimo pred istorijskom odlukom – hoćemo li dozvoliti da to naše sećanje, naš identitet, naša prošlost i naša budućnost trajno nestanu?“, zapitala je okupljene konzervatorka Estela Radonjić Živkov.
Istakla je da je Vlada Srbije 14. novembra 2024. godine donela odluku mimo zakona o kulturnom nasleđu – odluku da Generalštab više nije kulturno dobro, čime je zgrada i prostor oko nje prepušten novom investitoru u skladu sa nekim tajnim ugovorom.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
„Potrebno nam je vreme da demokratskim i akademskim putem usaglasimo stavove i postupke“, naveo je Univerzitet u Beogradu nakon sastanka studenata, dekana i rektora
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Sreća da Srbija ima „istraživački tim Informera“! Dragan J. Vučićević je u poslednji čas otkrio pakleni plan „zločinaca“ i „blokadera“ i tako opet spasao državu. To što laže manje je bitno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
