Patrijarh Porfirije služio je jutros moleban u Hramu Svetog Save ne bi li prizvao pomoć Božiju za borbu predsednika Srbije Aleksandra Vučića protiv „amoralne“ rezolucije o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama. Dok je molio Boga da da „snage i mudrosti“ predsedniku pomenuo je i streljanje učenika u Kragujevcu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik prisustvovali su molebanu u Hramu Svetog Save na Vračaru, uoči Vučićevog puta u Njujork gde će se 23. maja u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija raspravljati o rezoluciji o Srebrenici, prenosi RTS.
Vučić je poručio da je od patrijarha Porfirija zatražio blagoslov pred put i da ide u Njujork da se „bori za budućnost naše zemlje“, a patrijarh da podižemo glas protiv istorijskog revizionizma i rezolucije.
Okupljanje pod „slobodarskim barjakom“ Srbije
„Idem u Njujork da se borim svom snagom i srcem za budućnost naše zemlje“, rekao je predsednik Srbije, te da je pred put u Njujork zatražio blagoslov od patrijarha srpskog Porfirija i pomolio se Bogu u našoj svetinji – hramu Svetog Save u Beogradu.ž
„Silni su oni koji su protiv nas, ali Srbija je naša najveća svetinja. Mnogo je laži, ali je istina jedna i večna. Naša trobojka će se ponosno vijoriti u Njujorku, a pod njenim okriljem će novu energiju u zalaganju za pravedniji svet naći sve slobodarske zemlje, sve nacije koje se bore za dostojanstvo i pravdu, koja je dugo bila obesmišljavana i ponižavana. Živela Srbija!“, napisao je Vučić na Instagramu.
Udarile velike sile sveta na Srbiju
Patrijarh je rekao da su se sabrali u hramu kako bi se pomolili pred Vučićev put u Njujork, gde u Ujedinjenim nacijama velike sile sveta nameravaju da donesu rezoluciju o „takozvanom“ genocidu u Srebrenici.
„Smatramo to neistinom i nepravdom u odnosu na srpski narod“, rekao je patrijarh.
Dodao je patrirah srpski da je srpski narod kroz svu svoju burnu istoriju dostojanstveno nosio svoj krst, i u Prvom svetskom ratu, i u Drugom svetskom ratu, kada je, u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, koja je obuhvatala i Bosnu i Hercegovinu i protezala se sve do grada Zemuna, stradao kao malo koji narod sveta po broju žrtava i po načinu stradanja.
„Isto tako u okupiranoj Srbiji nemački nacisti su posle školskih časova ubijali čete đaka u jednom danu. Život jednog egzekutora vredeo je kao sto naših života. Stradali smo u svakom zaseoku, selu, gradu. Istinitost toga stradanja nisu morale da potvrđuju nametnute amoralne rezolucije: njih su svedočila sama stradanja, bez lažnih svedoka u licu neposrednih potomaka i posrednih sledbenika izvršilaca stvarnog genocida“, rekao je poglavar SPC, a preneo RTS.
Pa je istakao da je svet u kojem živimo zaboravio genocid nad srpskim narodom u dvadesetom stoleću.
„Zbog toga danas snažno podižemo svoj glas i ukazujemo na apsolutnu neistinu i pokušaj istorijskog revizionizma, u kojem se nastoji da prostom inverzijom srpski narod, žrtva višestrukih genocida i etničkog čišćenja, bude proglašen za počinioca genocida.
Ne umanjujemo razmere zločina u Srebrenici, ali, kao pravoslavni Srbi, ne prećutkujemo ni zločine nad srpskim narodom u okolini Srebrenice“, rekao je patrijarh.
Velika svetska nepravda
Nažalost, na te zločine po srpskim selima u kojima su zatirane cele porodice i koji su se kontinuirano dešavali od 1992. do 1995. godine, ne obaziru se predlagači rezolucija, rekao je patrijarh i dodao da, po njima, postoji ekskluzivno pravo na žrtvu i bol.
„Po nama, sve nevine žrtve su nevine žrtve, bile one muslimanske ili hrvatske ili pak srpske, što ‘mudro’ prećutkuju savremeni revizionisti i neprijatelji istorijske istine, koji dvostrukim aršinima selektivno dodeljuju ekskluzivno pravo na bol i žrtvu. Na taj način ostavljaju svima nama koji živimo na ovim prostorima kamen spoticanja za budućnost“, istakao je patrijarh.
Daj Bože snage i mudrosti Vučiću
Patrijarh je rekao da se danas, kada se srpski narod nalazi na iskušenju na najvećem međunarodnom forumu, moli da Bog da snage, mudrosti i odlučnosti predsedniku, kao i čitavom narodu, da svedoči istinu da su sve žrtve ratova na ovim prostorima jednako vredne poštovanja i molitvenog sećanja.
„To je jedan od neophodnih preduslova za mirnu budućnost među ljudima i narodima na ovim prostorima“, poručio je patrijarh.
Nakon besede Vučić i Dodik su zapalili sveće u Hramu.
Liturgiji u Hramu su prisustvovali pored Vučića i Dodika i predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević, ministar spoljnih poslova Marko Đurić i ministar bez portfelja Nenad Popović.
Šta zapravo piše u nacrtu rezolucije o Srebrenici
Konačni predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici upućen je početkom maja predsedniku Generalne skupštine Ujedinjenih nacija Denisu Frensisu i svim stalnim misijama.
U finalnom predlogu rezolucije, koji je Radiju Slobodna Evropa prosleđen iz Memorijalnog centra Potočari, navodi se odluka UN-a „da 11. juli proglasi Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici 1995. koji će se obiležavati svake godine“.
UN, navodi se u tekstu, „osuđuje bez rezerve svako poricanje genocida u Srebrenici kao istorijskog događaja i poziva države članice da očuvaju utvrđene činjenice, uključujući i kroz svoje obrazovne sisteme, razvijanjem odgovarajućih programa, takođe u znak sećanja, u cilju sprečavanja poricanja i iskrivljavanja činjenica, te pojave genocida u budućnosti“.
„Takođe“, navodi se dalje, UN „bez rezerve osuđuje radnje koje veličaju osuđene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid od strane međunarodnih sudova, uključujući one odgovorne za genocid u Srebrenici“.
Naglašava se i važnost završetka procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici i prema njima dostojanstvenog pokopa i poziva na nastavak procesuiranja onih počinitelja genocida u Srebrenici koji tek treba da se suoče sa pravdom.
Rezolucijom se „pozivaju sve države da se u potpunosti pridržavaju svojih obaveza prema Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, kako je primenjivo, i međunarodnom običajnom pravu o sprečavanju i kažnjavanju genocida uz dužno poštovanje relevantnih odluka ICJ-a“.
Od generalnog sekretara UN traži se da „uspostavi program informisanja pod nazivom “Genocid u Srebrenici i Ujedinjeni narodi”, počevši sa svojim aktivnostima i pripremama za 30. godišnjicu 2025. godine, i dalje traži od generalnog sekretara da skrene pažnju na ovu rezoluciju svim državama članicama, organizacijama sistema Ujedinjenih naroda i organizacijama civilnog društva za odgovarajuće poštovanje“.
Takođe, rezolucijom UN „pozivaju se sve države članice, organizacije sistema Ujedinjenih naroda, druge međunarodne i regionalne organizacije i civilno društvo, uključujući nevladine organizacije, akademske institucije i drugi relevantni sudionici da obiležavaju Međunarodni dan, uključujući posebna obeležavanja i aktivnosti u znak sećanja i počast žrtvama genocida 1995. godine u Srebrenici, kao i odgovarajuću edukaciju i aktivnosti podizanja svijesti javnosti“.
Više desetina krivičnih prijava
Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. godine zločin u Srebrenici okarakterisao kao genocid, u kojem je u julu 1995. godine pobijeno više od 8.000 muškaraca i dečaka iz tadašnje enklave pod zaštitom Ujedinjenih nacija.
Za ove zločine, više od 50 osoba je osuđeno na oko 700 godina zatvora.
Bivši visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Valentin Inzko, koristeći Bonska ovlašenja, nametnuo je 23. jula 2021. dopune u Krivičnom zakonu BiH kojima se zabranjuje i propisuje kazna za negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.
Podneseno je više desetaka krivičnih prijava, ali gotovo tri godine kasnije nema potvrđene optužnice.
Deklaracija Skupštine Srbije o Srebrenici
Skupština Srbije usvojila je 2010. godine Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici u julu 1995. godine u kojem je ubijeno 8.000 Bošnjaka.
Deklaracija, koju je predložila vladajuća koalicija predvođena Demokratskom strankom predsednika Srbije Borisa Tadića, je usvojena sa 127 glasova za i 21 glasom protiv nakon višečasovne burne rasprave.
Deklaracija se poziva na presudu Međunarodnog suda pravde, kojom je utvrđeno da je u Srebrenici jula 1995. godine izvršen genocid, i u tekstu se osuđuje zločin na način utvrđen presudom pomenutog suda, bez pominjanja termina genocid.
U tačci 1 Deklaracije stoji: „Narodna skupština Republike Srbije najoštrije osuđuje zločin izvršen nad bošnjačkim stanovništvom u Srebrenici jula 1995. godine, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde, kao i sve društvene i političke procese i pojave koji su doveli do formiranja svesti da se ostvarenje sopstvenih nacionalnih ciljeva može postići upotrebom oružane sile i fizičkim nasiljem nad pripadnicima drugih naroda i religija, izražavajući pri tom saučešće i izvinjenje porodicama žrtava zbog toga što nije učinjeno sve da se spreči ova tragedija“.
Iako je MUP naredio da se prekine festival „Mirdita dobar dan“, to nije umirilo bes desničara. Skup na kome su se mogli naći i dobro poznati navijački huligani obeležile su bakljada i pevanje kosovskih pesama ispred Dorćol placa. Tu se nije stalo, pa je organizatorka festivala dobila još pretnji
Osnovni sud u Prištini je prvostepeno osudio četvoricu Srba za pomaganje u ubistvu Olivera Ivanovića. U Srbiji se u tom predmetu pak ništa ne dešava
Nakon saobraćajne nezgode u kojoj je producentkinja televizije Pink Nina Kovačević na pešačkom prelazu na Voždovcu teško povredila petnaestogodišnju devojčicu, Udruženje roditelja dece stradalih u saobraćaju zahteva hitne izmene Krivičnog zakonika kojima bi se pooštrile kazne za krivce
Pokret slobodnih građana zatražio je od Ministarstva unutrašnjih poslova hitno povuče „sramnu naredbu“, a Nataša Kandić ocenila da su se zabranom festivala Srbija i njene institucije „svrstale uz huligane i najcrnji etno-nacionalistički mrak“
Poslaničkoj grupi doktora Nestorovića nije jasno po kojem osnovu je propisana upotreba rodno osetljivog jezika za neke institucije pa tuže Vladu. Do sada valjda nema ko se u Srbiji nije izjasnio o ovom pitanju, sada će možda i sud
Zašto je festival „Mirdita, dobar dan“ morao biti zabranjen? Šta spaja režim, huligane iz navijačkih kopova i ovdašnje desničare, navodno u opoziciji? I koliko je sve ovo jadno da jadnije ne može biti
Srpski fudbaleri su na velikim turnirima hodajući primer za ono „važno je učestvovati“. Više od toga je potpuno nemoguće sa selektorom koji je bio veliki igrač, a onda postao trenerska prevara
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
