Blagosiljanje Vučića: Kako je patrijarh predsednika ispratio u Njujork

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik prisustvovali su molebanu u Hramu Svetog Save na Vračaru, uoči Vučićevog puta u Njujork gde će se 23. maja u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija raspravljati o rezoluciji o Srebrenici, prenosi RTS.

EPISKOP STEFAN, ALEKSANDAR VUČIĆ, MILORAD DODIK

Vučić je poručio da je od patrijarha Porfirija zatražio blagoslov pred put i da ide u Njujork da se „bori za budućnost naše zemlje“, a patrijarh da podižemo glas protiv istorijskog revizionizma i rezolucije.

Okupljanje pod „slobodarskim barjakom“ Srbije

„Idem u Njujork da se borim svom snagom i srcem za budućnost naše zemlje“, rekao je predsednik Srbije, te da je pred put u Njujork zatražio blagoslov od patrijarha srpskog Porfirija i pomolio se Bogu u našoj svetinji – hramu Svetog Save u Beogradu.ž

MILORAD DODIK, ALEKSANDAR VUČIĆ

„Silni su oni koji su protiv nas, ali Srbija je naša najveća svetinja. Mnogo je laži, ali je istina jedna i večna. Naša trobojka će se ponosno vijoriti u Njujorku, a pod njenim okriljem će novu energiju u zalaganju za pravedniji svet naći sve slobodarske zemlje, sve nacije koje se bore za dostojanstvo i pravdu, koja je dugo bila obesmišljavana i ponižavana. Živela Srbija!“, napisao je Vučić na Instagramu.

Udarile velike sile sveta na Srbiju

Patrijarh je rekao da su se sabrali u hramu kako bi se pomolili pred Vučićev put u Njujork, gde u Ujedinjenim nacijama velike sile sveta nameravaju da donesu rezoluciju o „takozvanom“ genocidu u Srebrenici.

„Smatramo to neistinom i nepravdom u odnosu na srpski narod“, rekao je patrijarh.

Dodao je patrirah srpski da je srpski narod kroz svu svoju burnu istoriju dostojanstveno nosio svoj krst, i u Prvom svetskom ratu, i u Drugom svetskom ratu, kada je, u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, koja je obuhvatala i Bosnu i Hercegovinu i protezala se sve do grada Zemuna, stradao kao malo koji narod sveta po broju žrtava i po načinu stradanja.

ALEKSANDAR VUČIĆ, PATRIJARH PORFIRIJE, MILORAD DODIK

„Isto tako u okupiranoj Srbiji nemački nacisti su posle školskih časova ubijali čete đaka u jednom danu. Život jednog egzekutora vredeo je kao sto naših života. Stradali smo u svakom zaseoku, selu, gradu. Istinitost toga stradanja nisu morale da potvrđuju nametnute amoralne rezolucije: njih su svedočila sama stradanja, bez lažnih svedoka u licu neposrednih potomaka i posrednih sledbenika izvršilaca stvarnog genocida“, rekao je poglavar SPC, a preneo RTS.

Pa je istakao da je svet u kojem živimo zaboravio genocid nad srpskim narodom u dvadesetom stoleću.

„Zbog toga danas snažno podižemo svoj glas i ukazujemo na apsolutnu neistinu i pokušaj istorijskog revizionizma, u kojem se nastoji da prostom inverzijom srpski narod, žrtva višestrukih genocida i etničkog čišćenja, bude proglašen za počinioca genocida.

Ne umanjujemo razmere zločina u Srebrenici, ali, kao pravoslavni Srbi, ne prećutkujemo ni zločine nad srpskim narodom u okolini Srebrenice“, rekao je patrijarh.

Velika svetska nepravda

Nažalost, na te zločine po srpskim selima u kojima su zatirane cele porodice i koji su se kontinuirano dešavali od 1992. do 1995. godine, ne obaziru se predlagači rezolucija, rekao je patrijarh i dodao da, po njima, postoji ekskluzivno pravo na žrtvu i bol.

„Po nama, sve nevine žrtve su nevine žrtve, bile one muslimanske ili hrvatske ili pak srpske, što ‘mudro’ prećutkuju savremeni revizionisti i neprijatelji istorijske istine, koji dvostrukim aršinima selektivno dodeljuju ekskluzivno pravo na bol i žrtvu. Na taj način ostavljaju svima nama koji živimo na ovim prostorima kamen spoticanja za budućnost“, istakao je patrijarh.

Daj Bože snage i mudrosti Vučiću

Patrijarh je rekao da se danas, kada se srpski narod nalazi na iskušenju na najvećem međunarodnom forumu, moli da Bog da snage, mudrosti i odlučnosti predsedniku, kao i čitavom narodu, da svedoči istinu da su sve žrtve ratova na ovim prostorima jednako vredne poštovanja i molitvenog sećanja.

„To je jedan od neophodnih preduslova za mirnu budućnost među ljudima i narodima na ovim prostorima“, poručio je patrijarh.

Nakon besede Vučić i Dodik su zapalili sveće u Hramu.

Liturgiji u Hramu su prisustvovali pored Vučića i Dodika i predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević, ministar spoljnih poslova Marko Đurić i ministar bez portfelja Nenad Popović.

Šta zapravo piše u nacrtu rezolucije o Srebrenici

Konačni predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici upućen je početkom maja predsedniku Generalne skupštine Ujedinjenih nacija Denisu Frensisu i svim stalnim misijama.

U finalnom predlogu rezolucije, koji je Radiju Slobodna Evropa prosleđen iz Memorijalnog centra Potočari, navodi se odluka UN-a „da 11. juli proglasi Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici 1995. koji će se obiležavati svake godine“.

UN, navodi se u tekstu, „osuđuje bez rezerve svako poricanje genocida u Srebrenici kao istorijskog događaja i poziva države članice da očuvaju utvrđene činjenice, uključujući i kroz svoje obrazovne sisteme, razvijanjem odgovarajućih programa, takođe u znak sećanja, u cilju sprečavanja poricanja i iskrivljavanja činjenica, te pojave genocida u budućnosti“.

„Takođe“, navodi se dalje, UN „bez rezerve osuđuje radnje koje veličaju osuđene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid od strane međunarodnih sudova, uključujući one odgovorne za genocid u Srebrenici“.

Naglašava se i važnost završetka procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici i prema njima dostojanstvenog pokopa i poziva na nastavak procesuiranja onih počinitelja genocida u Srebrenici koji tek treba da se suoče sa pravdom.

Rezolucijom se „pozivaju sve države da se u potpunosti pridržavaju svojih obaveza prema Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, kako je primenjivo, i međunarodnom običajnom pravu o sprečavanju i kažnjavanju genocida uz dužno poštovanje relevantnih odluka ICJ-a“.

Od generalnog sekretara UN traži se da „uspostavi program informisanja pod nazivom “Genocid u Srebrenici i Ujedinjeni narodi”, počevši sa svojim aktivnostima i pripremama za 30. godišnjicu 2025. godine, i dalje traži od generalnog sekretara da skrene pažnju na ovu rezoluciju svim državama članicama, organizacijama sistema Ujedinjenih naroda i organizacijama civilnog društva za odgovarajuće poštovanje“.

Takođe, rezolucijom UN „pozivaju se sve države članice, organizacije sistema Ujedinjenih naroda, druge međunarodne i regionalne organizacije i civilno društvo, uključujući nevladine organizacije, akademske institucije i drugi relevantni sudionici da obiležavaju Međunarodni dan, uključujući posebna obeležavanja i aktivnosti u znak sećanja i počast žrtvama genocida 1995. godine u Srebrenici, kao i odgovarajuću edukaciju i aktivnosti podizanja svijesti javnosti“.

Više desetina krivičnih prijava

Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. godine zločin u Srebrenici okarakterisao kao genocid, u kojem je u julu 1995. godine pobijeno više od 8.000 muškaraca i dečaka iz tadašnje enklave pod zaštitom Ujedinjenih nacija.

Za ove zločine, više od 50 osoba je osuđeno na oko 700 godina zatvora.

Bivši visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Valentin Inzko, koristeći Bonska ovlašenja, nametnuo je 23. jula 2021. dopune u Krivičnom zakonu BiH kojima se zabranjuje i propisuje kazna za negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.

Podneseno je više desetaka krivičnih prijava, ali gotovo tri godine kasnije nema potvrđene optužnice.

Deklaracija Skupštine Srbije o Srebrenici

Skupština Srbije usvojila je 2010. godine Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici u julu 1995. godine u kojem je ubijeno 8.000 Bošnjaka.

Deklaracija, koju je predložila vladajuća koalicija predvođena Demokratskom strankom predsednika Srbije Borisa Tadića, je usvojena sa 127 glasova za i 21 glasom protiv nakon višečasovne burne rasprave.

Deklaracija se poziva na presudu Međunarodnog suda pravde, kojom je utvrđeno da je u Srebrenici jula 1995. godine izvršen genocid, i u tekstu se osuđuje zločin na način utvrđen presudom pomenutog suda, bez pominjanja termina genocid.

U tačci 1 Deklaracije stoji: „Narodna skupština Republike Srbije najoštrije osuđuje zločin izvršen nad bošnjačkim stanovništvom u Srebrenici jula 1995. godine, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde, kao i sve društvene i političke procese i pojave koji su doveli do formiranja svesti da se ostvarenje sopstvenih nacionalnih ciljeva može postići upotrebom oružane sile i fizičkim nasiljem nad pripadnicima drugih naroda i religija, izražavajući pri tom saučešće i izvinjenje porodicama žrtava zbog toga što nije učinjeno sve da se spreči ova tragedija“.