Projekat Katastar rudarskog otpada je koštao 2,1 milion evra, ali su donedavno na internet aplikaciji bili dostupni samo oskudni podaci o 41 napuštenoj deponiji rudarskog otpada. Podataka o deponijama aktivnih rudnika na njoj nije ni bilo
Katastar rudarskog otpada u Srbiji objavljen je početkom 2020. godine, a Evropska unija je finansirala 90 odsto projekta koji je koštao 2,1 milion evra.
Iz Ministarstva rudarstva i energetike (MRE) tada su rekli jda e Srbija „dobila jasnu sliku u pogledu rudarskog otpada“, „što čini osnovu za analizu stanja životne sredine i planiranje daljih koraka u pogledu rešavanja pitanja rudarskog otpada“.
Ipak, četiri godine kasnije, postavlja se pitanje koliko je ta slika jasna.
Donedavno, na internet aplikaciji Katastra rudarskog otpada bili su dostupni samo oskudni podaci o 41 napuštenoj deponiji rudarskog otpada, a podataka o deponijama aktivnih rudnika na njoj nije ni bilo, iako je projektom najavljeno prikupljanje podataka sa više stotina lokacija.
Istraživanje BIRN-a pokazuje da su se na javno dostupnom serveru na sajtu Ministarstva nalazili – u mašinsko čitljivom formatu – detaljniji podaci o značajno većem broju deponija, koji pokazuju da među napuštenim deponijama ima i onih sa opasnim otpadom, od kojih su pojedine na mestima na kojima postoji opasnost od klizišta.
Nije poznato da li su ovi podaci aktuelni i validni, kao ni da li su prikupljani u okviru projekta izrade Katastra.
Nema jedinstvene baze podataka rudarskog otpada
Državna revizorska institucija (DRI) u decembru 2022. konstatovala je da „sistem upravljanja rudarskim otpadom u Srbiji nije efektivan“ i da „nije uspostavljena jedinstvena baza podataka rudarskog otpada”, piše BIRN.
Dragana Nišić, profesorka na Katedri za zaštitu na radu i zaštitu životne sredine Rudarskog fakulteta u Beogradu, smatra da bi aplikacija Katastra rudarskog otpada trebalo da obuhvati i aktivne deponije rudarskog otpada, kao i da se uskladi sa propisima o izveštavanju o rudarskom otpadu.
„Korisno bi bilo […] dati za svaku deponiju podatke o karakteru otpada, količini odloženog otpada, rudi od koje otpad nastaje, riziku od udesa, itd“, kaže Nišić. Ona dodaje da je „radi bolje informisanosti javnosti“, potrebno da svi ovi podaci „budu u potpunosti transparentni“.
„U ovakvom obliku u kakvom je sad, Katastar ne zadovoljava te potrebe“, konstatuje sagovornica BIRN-a.
Iz nemačkih kompanija Plejades i DMT, koje su bile angažovane na izradi katastra, nisu odgovorili na pitanja BIRN-a, kao ni iz Ministarstva rudarstva i energetike i Delegacije EU.
Pošto je BIRN poslao Ministarstvu pitanja, svi podaci o rudarskim deponijama – i oni osnovni sa aplikacije i oni detaljniji sa servera – nestali su sa sajta Ministarstva.
Šta je Katastar i kako je napravljen?
Nemačke kompanije Plejades i DMT dobile su posao izrade Katastra rudarskog otpada na tenderu 2016, a naredne godine Vlada Srbije najavila da će biti „izrađena i procena rizika, karakterizacija i klasifikacija rudarskog otpada, uključujući između 200 i 250 napuštenih rudarskih deponija i više od 200 aktivnih rudnika sa rudarskim otpadom“ piše BIRN.
Tokom naredne tri godine, kako je objavljeno na sajtu EU u Srbiji, stručnjaci su obišli 250 lokacija i utvrdili da se na 150 deponija nalaze veće količine otpada, ukupno oko 24 miliona kubnih metara.
Zatim je 41 napuštena deponija, sa oko 80 odsto ukupno mapiranog otpada, detaljno ispitana. To znači da je na njima rađeno uzorkovanje zemljišta, karakterizacija rudarskog otpada, ispitivanje podzemnih i površinskih voda, hemijske analize i procene stabilnosti.
Iz EU je saopšteno da će prikupljeni podaci biti predstavljeni u formi onlajn aplikacije i knjige u kojoj će biti dostupni podaci o napuštenim i aktivnim deponijama rudarskog otpada.
Krajem 2019, vođa projekta ispred kompanije Plejades Piter Bajer je na predstavljanju Katastra rudarskog otpada u Boru rekao da do tada kompletirani izveštaji pokazuju da deponije u većini slučajeva imaju nepovoljan uticaj na površinske i podzemne vode.
Ceo tekst pročitajte na sajtu BIRN.
U razgovoru za nemački Handelsblat, srpski predsednik Aleksandar Vučić davao je geopolitičke ocene o ratu u Ukrajini, Trampu, Kini, energentima. I još jednom Nemcima obećao srpski litijum
Vulin je rekao da se trenutno vodi hibridni rat protiv Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, i to iz jednog centra. Iako nije otkrio koji je to centar, u pravom vulinovskom maniru optužio je sve odreda – Zagreb, Sarajevo, Aljbina Kurtija, regionalne javne ličnosti, predvodnike blokada...
„Ovo je klasičan primer kako nadležne institucije obavljaju posao za koji nisu nadležne. Mi, studenti, borimo se za pravdu i pravo, dok bi BIA trebalo da se bavi onima koji krše ustavni poredak, a ne da vrši pritisak na građane koji se bore za bolje društvo", rekao je student Fakulteta organizacionih nauka Lazar Stojaković, koji je u četvrtak pozvan na na informativni razgovor sa Bezbednosno informativnom agencijom (BIA).
Na sednici Skupštine Savskog venca se na predlog odbornika liste „Biramo Savski venac“ raspravljalo o Generalštabu i Beogradskom sajmu, ali nije smelo da se glasa, zato što je predsednik Skupštine Strahinja Kukić naprasno odlučio da nisu nadležni za to
Veliki broj pripadnika UKP je na licu mesta, a kako javljaju očevici, čula se se tri pucnja. Jedan policajac je ranjen, na licu mesta je i Hitna pomoć
Ovi praznični dani su drugačiji – ne smiruju se ni studenti, ne smiruju se ni građani. Grad u kojem se 1. novembra desila strašna tragedija još uvek je prepun adrenalina, i gneva, i nade. Kao da su praznici u drugom planu, a otpor je vidljiv na svakom koraku
Šta spaja Vučića i Jelenu Karlešu? Zašto je pevačica ispunila sve zadate elemente naprednjačke retorike? I koliko van granica Srbije moraju biti čudni i smešni višesatni monolozi koje njen predsednik drži svakog bogovetnog dana
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
