Put Bosne i Hercegovine prema članstvu u Severnoatlantskom savezu (NATO) može se usporiti, ali se ne može zaustaviti, a u ispunjavanju uslova učestvju i stranke iz entiteta Republika Srpska, usprkos zastrašivanjima koja dolaze iz Rusije prema srpskom narodu, smatraju analitičari koji su govorili za Radio Slobodna Evropa (RSE).
„Mi smo se zakonski obavezali da ćemo ući u Evropsku uniju i NATO. Od samita u Talinu 2010. godine do danas, sve ono što je NATO tražio od BiH mi smo najvećim delom ispunili“, kazala je za RSE Dijana Gupta, profesorka na Fakultetu humanističkih nauka Univerziteta „Džemal Bijedić“ u Mostaru i predsednica Atlantskog veća BiH.
Gupta smatra da će se sve potrebne odluke vezane za NATO nastaviti implementirati na državnom nivou.
„Konkretno, predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik je kao član Predsjedništva BiH potpisao zadnja dva Programa reformi, što je znak da će on i u budućnosti percipirati da idemo u NATO, inače ne bi stavio svoj potpis“, kazala je Gupta za RSE.
Programom su nabrojane planirane političke, sigurnosne, pravne i obrambene reforme koje je BiH sama odlučila da će sprovesti.
Predsednica Atlantskog veća u BiH smatra da je dolazak generalnog sekretara Jensa Stoltenberga u BiH, najavljen za 19. novembar, „važan signal prema jednoj maloj zemlji i potvrda partnerskih odnosa u vrijeme ruske agresije na Ukrajinu“.
„Ruski utjecaj na BiH mi ne možemo ignorisati. Zato je bitno da uđemo u NATO. Ni velike države poput Sjedinjenih Američkih Država ne mogu više same da sačuvaju sigurnost. Zašto bi bilo ko, pa i srpski narod odbio da živi u sigurnosti da neće biti novog rata, u dobrom ekonomskom standardu i u zajednici s drugim zemljama na Balkanu“, smatra Gupta.
Doprinos RS-a NATO putu
Prema Zakonu o odbrani, koji je usvojen 2005. godine, institucije su obvezne sprovesti „sve potrebne aktivnosti za prijem BiH u članstvo NATO-a“.
Zakonom su integrisane tri vojske i stvorene jedinstvene Oružane snage BiH.
Za zakon su glasale i stranke iz entiteta Republika Srpska, Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) koji je tad bio opozicija i Srpska demokratska stranka koja je imala ministra odbrane BiH. Danas se te stranke zbog toga međusobno optužuju za „izdaju“.
NATO je već u BiH
Neven Kazazović, vojno-politički komentator iz Sarajeva, takođe smatra da je put BiH prema članstvu nezaustavljiv „iako zvanična politika u entitetu Republika Srpska negira NATO koncept“.
Čak i Srbija koja ima te odnose sa Rusijom sarađuje sa NATO-om. BiH je okružena zemljama NATO-a. NATO je na Kosovu. U BiH imamo EUFOR koji čine vojnici iz zemalja NATO-a. Imamo i NATO komandu u Sarajevu. Nije to samo priča, to je nešto konkretno“, kazao je Kazazović za RSE.
Ipak, on nije siguran u brzu promenu mišljenja onih koji se protive članstvu, ali i u spremnost NATO-a da uskoro primi BiH.
„BiH može postati članica NATO-a samo ako dođe do neke krizne situacije na Balkanu pa da NATO onda interveniše na neki način. Hipotetski, ako bi RS krenula da se odvoji, onda bi došlo do intervencije NATO-a“, smatra Kazazović.
Što se tiče loše percepcije NATO-a u javnosti, predsednica Atlantskog veća u BiH Dijana Gupta kaže kako se moraju više predstavljati benefiti koje će BiH dobiti kao država i da onda neće biti ljudi koji će se protiviti članstvu.
„Zašto bi iko bio protiv članstva u zajednici s drugim zemljama regije, da živi u miru i u sigurnosti da ovde neće više nikad biti rata, stalnim investicijama i dobrom ekonomskom standardu „, kazala je Gupta.
I Gupta i Kazazović smatraju da ni velike države, poput Sjedinjenih Američkih Država, ne mogu danas same braniti svoj mir i ukazuje na primer Finske i Švedske, koje su razvijene države s modernim naoružanjem i članice Europske unije, koje su nakon decenija neutralnosti ušle ili su na pragu ulaska u NATO.
Ceo tekst čitakte na RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
