Foto: AP Photo/Mindaugas Kulbis
Generali sekretar NATO-a Jens Stoltenberg stiže danas u BiH, u okviru posete Zapadnom Balkanu. Analitičari kažu da Rusija ne može zaustaviti put BiH u NATO. Za večeras je predviđena radna večera Stoltenberga sa članovima Predsedništva BiH
Put Bosne i Hercegovine prema članstvu u Severnoatlantskom savezu (NATO) može se usporiti, ali se ne može zaustaviti, a u ispunjavanju uslova učestvju i stranke iz entiteta Republika Srpska, usprkos zastrašivanjima koja dolaze iz Rusije prema srpskom narodu, smatraju analitičari koji su govorili za Radio Slobodna Evropa (RSE).
„Mi smo se zakonski obavezali da ćemo ući u Evropsku uniju i NATO. Od samita u Talinu 2010. godine do danas, sve ono što je NATO tražio od BiH mi smo najvećim delom ispunili“, kazala je za RSE Dijana Gupta, profesorka na Fakultetu humanističkih nauka Univerziteta „Džemal Bijedić“ u Mostaru i predsednica Atlantskog veća BiH.
Gupta smatra da će se sve potrebne odluke vezane za NATO nastaviti implementirati na državnom nivou.
„Konkretno, predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik je kao član Predsjedništva BiH potpisao zadnja dva Programa reformi, što je znak da će on i u budućnosti percipirati da idemo u NATO, inače ne bi stavio svoj potpis“, kazala je Gupta za RSE.
Programom su nabrojane planirane političke, sigurnosne, pravne i obrambene reforme koje je BiH sama odlučila da će sprovesti.
Predsednica Atlantskog veća u BiH smatra da je dolazak generalnog sekretara Jensa Stoltenberga u BiH, najavljen za 19. novembar, „važan signal prema jednoj maloj zemlji i potvrda partnerskih odnosa u vrijeme ruske agresije na Ukrajinu“.
„Ruski utjecaj na BiH mi ne možemo ignorisati. Zato je bitno da uđemo u NATO. Ni velike države poput Sjedinjenih Američkih Država ne mogu više same da sačuvaju sigurnost. Zašto bi bilo ko, pa i srpski narod odbio da živi u sigurnosti da neće biti novog rata, u dobrom ekonomskom standardu i u zajednici s drugim zemljama na Balkanu“, smatra Gupta.
Doprinos RS-a NATO putu
Prema Zakonu o odbrani, koji je usvojen 2005. godine, institucije su obvezne sprovesti „sve potrebne aktivnosti za prijem BiH u članstvo NATO-a“.
Zakonom su integrisane tri vojske i stvorene jedinstvene Oružane snage BiH.
Za zakon su glasale i stranke iz entiteta Republika Srpska, Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) koji je tad bio opozicija i Srpska demokratska stranka koja je imala ministra odbrane BiH. Danas se te stranke zbog toga međusobno optužuju za „izdaju“.
NATO je već u BiH
Neven Kazazović, vojno-politički komentator iz Sarajeva, takođe smatra da je put BiH prema članstvu nezaustavljiv „iako zvanična politika u entitetu Republika Srpska negira NATO koncept“.
Čak i Srbija koja ima te odnose sa Rusijom sarađuje sa NATO-om. BiH je okružena zemljama NATO-a. NATO je na Kosovu. U BiH imamo EUFOR koji čine vojnici iz zemalja NATO-a. Imamo i NATO komandu u Sarajevu. Nije to samo priča, to je nešto konkretno“, kazao je Kazazović za RSE.
Ipak, on nije siguran u brzu promenu mišljenja onih koji se protive članstvu, ali i u spremnost NATO-a da uskoro primi BiH.
„BiH može postati članica NATO-a samo ako dođe do neke krizne situacije na Balkanu pa da NATO onda interveniše na neki način. Hipotetski, ako bi RS krenula da se odvoji, onda bi došlo do intervencije NATO-a“, smatra Kazazović.
Što se tiče loše percepcije NATO-a u javnosti, predsednica Atlantskog veća u BiH Dijana Gupta kaže kako se moraju više predstavljati benefiti koje će BiH dobiti kao država i da onda neće biti ljudi koji će se protiviti članstvu.
„Zašto bi iko bio protiv članstva u zajednici s drugim zemljama regije, da živi u miru i u sigurnosti da ovde neće više nikad biti rata, stalnim investicijama i dobrom ekonomskom standardu „, kazala je Gupta.
I Gupta i Kazazović smatraju da ni velike države, poput Sjedinjenih Američkih Država, ne mogu danas same braniti svoj mir i ukazuje na primer Finske i Švedske, koje su razvijene države s modernim naoružanjem i članice Europske unije, koje su nakon decenija neutralnosti ušle ili su na pragu ulaska u NATO.
Ceo tekst čitakte na RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
