Dušici Božović treba 520.000 dinara. Ne za nju, nego za školsku biblioteku u selu Saranovu kod Rače.
I odlično joj ide – na sajtu za donacije nedostaje svega još par hiljada dinara koje valja skupiti narednih dana. Prvi cilj od 400.000 dinara već je premašen.
Škola u Saranovu broji sedamdesetak đaka, ali nema biblioteku. Božović, članica udruženja za podsticanje dečijeg razvoja „Veliki mali svet“ koje je podržalo inicijativu, buduću biblioteku zamišlja kao mesto susreta gde će se čitati, družiti, igrati društvene igre.
Biblioteke nisu prevaziđene
Zašto baš Saranovo, pitali smo ovu lingvistkinju i prevoditeljku koja već dugo živi i radi u Helsinkiju.
„Moja majka je iz tog sela, tamo sam provela veći deo svojih raspusta. Školi sam se uvek divila – bila je lepa, velika i moderna. Sada u tu školu idu moji rođaci, koji tokom leta provode vreme kod nas u gradu gde idu u biblioteku i traže nam da im šaljemo knjige“, priča Božović za „Vreme“.
Tako je došla na ideju da pomogne da u samom selu bude mala biblioteka. „Svi su oduševljeno prihvatili moj poziv za akciju, počev od osoblja škole, do gradske biblioteke u Rači, koja se ponudila da zvanično bude nosilac projekta“, kaže ona.
No, na Fejsbuku je naišla i na komentare nekih nastavnika iz Srbije koji su pisali da su biblioteke „prevaziđene“, da su knjige sada na internetu.
„Nimalo se ne slažem s tim! To što je ponuda u nekim bibliotekama zastarela, ne znači da su one kao koncept zastarele! Pomalo je zabrinjavajuće da neki prosvetni radnici imaju takvo mišljenje“, kaže Božović.
Bitno da je knjiga blizu
Škola u Saranovu je renovirana. Ako sve bude kako treba, ovom kampanjom dobiće knjige i nameštaj. A to će pomalo ličiti na Finsku, gde Božović živi.
„Biblioteka je zamišljena kao prostor u kojem se provodi vreme, a ne samo kao mesto u koje se svraća. Planiramo par fotelja i stočića, kao i postere za ukrašavanje sivih zidova. Potreban je i radni sto i radna stolica“, priča ona.
„Od knjiga ćemo nabaviti obaveznu lektiru i puno savremene književnosti za decu, knjige za samopomoć u razvoju dece i mladih, stripove, društvene igre i razne druge sadržaje koji su mladima zanimljivi“, dodaje Božović.
Nada se da će novca biti dovoljno i za projektor i platno, možda i za računar.
Na kraju, sve mogu da pozlate jedino deca koja čitaju, pričaju o pročitanom i druže se sa knjigom.
„Interesovanje za čitanje počinje od same fizičke bliskosti knjigama. Mislim da je nefer da neka deca imaju pristup kućnim bibliotekama, gradskim knjižarama i bibliotekama, a druga uopšte nemaju. Mislim da svaka škola treba da ima biblioteku“, zaključuje naša sagovornica.
