Nakon nedelju dana primene novog sistema naplate karata u gradskom prevozu u Beogradu, čini se da su građani i dalje zbunjeni, a broj onih koji putem SMS poruke kupuju karte čini se da nije baš velik.
Direktor Centra za lokalnu samoupravu Nikola Jovanović ima utisak da bi građani sve to mogli da shvate kao signal da gradskoj vlasti u suštini nije ni stalo do naplate karata, kao svojevrstan poziv da ništa više ne plaćaju.
Gradski prevoz važi je jedan od najvažnijih servisa u gradu, ali problem kako on funkcioniše traje već decenijama. Neretko se postavlja i pitanje da li bi za Beograd, kao u nekim drugim evropskim gradovima, bilo svrsishodnije da uvede besplatan javni prevoz.
Jovanović kaže za portal “Vremena” da razume zašto bi građani izabrali da se sve finansira iz budžeta.
“Prvo, nemaju poverenja u gradsku vlast da će bilo šta pametno investirati od njihovih uplata. Drugo, misle da će Infostan i porezi rašiti to bez obzira na sve. I verovatno su u pravu.”
Ništa nije bespaltno
Međutim, dodaje Jovanović, ništa nije besplatno, te da je to samo pitanje političke odluke da li će deo troškova gradskog prevoza snositi putnici ili svi Beograđani kroz budžet, odnosno kroz neke druge dadžbine kao što su porez na imovinu ili infostana. Dodaje da se već sada preko dve trećine gradskog prevoza finansira iz gradskog budžeta.
Anketa o javnom prevozu u Beogradu koju je prošle godine sproveo Centar za lokalnu samoupravu, pokazala je da najviše građana, njih 25,9 odsto, kao najveći problem vide loš kvalitet vozila u javnom prevozu.
Jovanović ističe da je ta anketa pokazala da cena ne utiče na to što građani ne idu gradskim prevozom, već što smatraju da je gradski prevoz nepouzdan i spor.
Mišljenja je da bismo potpunim prelaskom na finansiranje javnog prevoza iz budžeta izgubili mogućnost uticaja na saobraćaj kroz politiku cena.
Praksa u drugim državama
Luksemburg je od 29. februara 2020. godine uveo besplatni javni prevoz. Javni prevoz je besplatan i u glavnom gradu Estonije Talinu. Međutim, naš sagovornik kaže da su to cifre u budžetu koje su nezamislive za Srbiju.
“U malom Talinu jeste ‘besplatan’ prevoz za njegove stanovnike, ali oni to plaćaju kroz porez. A turisti i postioci uredno plaćaju karte za prevoz. I postoje validatori i kartice za sve, kako bi pratili trendove i eventualno menjali sistem u hodu”, kaže Jovanović.
Prema njegovom mišljenju, sistem finansiranja iz budžeta je moguć samo tamo gde je ogromna većina građana sposobna i voljna da puni budžet i gde postoji najstroža kontrola realizacije tog budžeta.
Konačno, navodi da je prethodni sistem, za koji kaže da ga je i sa sam kritikovao po više osnova, donosio godišnje oko sedam milijardi dinara u gradsku kasu, a da ćemo prve brojke o naplati karata u gradskom prevozu po novom sistemu imati za nekih mesec dana, a cifra o naplaćenim kartama biće jedan od glavnih indikatora uspešnosti.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
