Nakon godinu dana provedenih u pritvoru u Srbiji, beloruski novinar i aktivista Andrej Gnjot sada je na slobodi i nalazi se na teritoriji Evropske unije
Beloruski aktivista i novinar Andrej Gnjot, koji je u pritvoru u Srbiji bio godinu dana, sada je na slobodi i nalazi se na teritoriji EU.
Andrej Gnjot je novinarima poslao saopštenje u kojem je navedeno da se sada nalazi na teritoriji EU.
„Veoma sam zahvalan mojim advokatima… organizacijama za zaštitu ljudskih prava, medijima i novinarima, mojim prijateljima i rođacima …i hiljadama ljudi koji su se borili za moj život. Moja priča je holivudski film… Molim vas da mi date malo vremena da se naviknem na slobodu i bezbednost, što nisam imao veoma dugo. U narednim danima pozvaću vas sve na konferenciju za novinare. Volim vas sve! Pobedili smo!“, napisao je Gnjot u saopštenju.
Protiv Andreja Gnjota u Minsku je podignuta optužnica zbog utaje poreza. Krajem oktobra 2023. godine, uhapšen je na beogradskom aerodromu, po poternici Interpola koju je raspisala Belorusija, ali je ona u međuvremenu ukinuta.
U Centralnom zatvoru u Beogradu proveo je sedam meseci, a u junu ove godine prebačen je u kućni pritvor.
Gnjot tvrdi da je proces koji se protiv njega vodi u Belorusiji montiran i da je reč o političkom progonu zbog njegovog aktivizma protiv beloruskog režima.
U zatvorima širom Belorusije trenutno se nalazi oko 1.400 političkih zatvorenika. Na vlasti u toj zemlji je od 1994. godine Aleksandar Lukašenko, čiju pobedu na predsedničkim izborima 2020. godine EU nije priznala.
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
