Apoteke Beograd su na rubu propasti, ali u poslednjih godinu dana su izdvojile preko 45 miliona dinara za usluge koje nikada do sada nisu koristile. Finansijski izveštaji pokazuju i da se gubici smanjuju, dugovi miruju, a od RFZO-a potražuju stotine miliona
Dok zaposleni u Apoteci Beograd čekaju zakasnele plate ili otkaz, ova javna ustanova je, prema podacima Portala javnih nabavki, uspela da izdvoji novac za nove usluge koje do sada nije koristila.
Kako je na društvenoj mreži Iks primetio novinar BIRN-a Radmilo Marković za uslugu istraživanja tržišta izdvojeno je 4,5 miliona dinara. Za razvoj rešenja za unapređenje korisničkog iskustva i optimizacija komunikacije sa potrošačima odnosno četbota, 9 miliona dinara.
Usluge reklame i propagande – Razvoj rešenja za unapređenje korisničkog iskustva i optimizacija komunikacije sa potrošačima plaćene su 10 miliona dinara.
Za organizaciju događaja sa ciljem unapređenja plasmana galenskih proizvoda Apoteka Beograd izdvojeno je 7,2 miliona dinara.
Usluge reklame i propagande – Unapređenje kanala prodaje i distribucije kroz primenu digitalnih platformi za poslovanje – 8,5 miliona.
Razvoj veb sajta koštao je 6,6 miliona.
Svaka nabavka je imala po jednog ponuđača.
Za zaposlene jedino privatni sektor
Problemi u Apoteci Beograd su u septembru ponovo su došli u centar pažnje kada su zaposleni organizovali štrajk zbog neisplaćenih plata za jul i avgust.
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić je izjavljivao da je prodaja privatnom vlasniku jedino rešenje za ovu uglednu apotekarsku ustanovu u vlasništvu Grada, pa čak i predstavnicima opozicije nudio da preuzmu upravljanje nad njom.
Nova ekonomija je analizirala finansijske izveštaje ove ustanove za poslednjih pet godina (2019-2023). Analiza ukazuje da su prihodi Apoteke Beograd u ovom periodu opali za preko deset odsto, da su ih ukupni rashodi svake godine premašivali, ali i da se ovaj budžetski deficit (odnosno razlika između rashoda i prihoda) – konstantno smanjuje.
Istovremeno, nivo ukupnog dugovanja je stabilan ili u blagom padu, a potraživanje same Apoteke prema drugim organizacijama mere se u stotinama miliona dinara.
Istorija Apoteke Beograd
Prvu apoteku u Srbiji otvorio je u Beogradu magistar farmacije Matej Ivanović. Ova apoteka iz koje su se lekovima snabdevali stanovnici Beograda, ali i cele Srbije, počela je da radi 30. aprila 1830. godine.
Ona se nalazila preko puta Saborne crkve, u tadašnjoj Dubrovačkoj ulici, sada Ulica kralja Petra.
Apoteka je kasnije više puta menjala ime, vlasnika i lokaciju, da bi po završetku Drugog svetskog rata postala društvena svojina u okviru novoformiranog Apotekarskog preduzeća Beograd.
Godine 1964. preseljena je u Knez Mihailovu ulicu br. 27, gde se i danas nalazi.
Do 2007. godine osnivač Apoteke Beograd bila je Republika Srbija, odnosno Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, a od 1. januara 2007. godine osnivačka prava prelaze na Skupštinu grada Beograda, kada je i promenjen naziv ustanove u Apoteka Beograd.
Ustanova je prvo radila u prostorijama „Jugoleka“, a 1972. godine je dobila poslovne prostorije u Domu zdravlja „Vračarˮ, gde je danas njeno sedište.
Apoteka Beograd je osnovana Odlukom Skupštine grada Beograda na sednici održanoj 29. novembra 2006. godine. Tom prilikom grad Beograd je od države preuzeo prava i obaveze osnivača nad Apotekom Beograd koja je do tada nosila naziv Apotekarska ustanova „Beograd”.
Dok Srbija u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom znatno zaostaje za Albanijom i Crnom Gorom, Aleksandar Vučić ih pred svoj put za Brisel poziva da svi zajedno uđu u EU. Vidimo se tamo, poručuje mu Milojko Spajić
Studenti Pravnog fakulteta protestom „365 dana traženja pravde“ obeležili godišnjicu početka blokade na tom fakultetu
Službena beleška tužiteljke Prvog osnovnog javnog tužilaštva otkriva da joj je 5. novembra onemogućeno da izvrši uviđaj na prostoru Ćacilenda, iako je postojala prijava o teškom krivičnom delu. Dokument baca novo svetlo na postupanje policije tokom protesta
Korisnici Orion telekoma ponovo su izgubili N1. Da li je ovo trajno isključenje i ima li veze sa time što je pretplatnike ove firme preuzela firma koju treba da kupi Telekom - pre samo nedelju dana
Prema najnovijem izveštaju platforme CIVICUS Monitor, Srbija je u 2025. godini pala iz kategorije „opstruiranog” u status države „pod represijom”, što podrazumeva ozbiljna ograničenja slobode izražavanja, okupljanja i udruživanja
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
