Apoteke Beograd su na rubu propasti, ali u poslednjih godinu dana su izdvojile preko 45 miliona dinara za usluge koje nikada do sada nisu koristile. Finansijski izveštaji pokazuju i da se gubici smanjuju, dugovi miruju, a od RFZO-a potražuju stotine miliona
Dok zaposleni u Apoteci Beograd čekaju zakasnele plate ili otkaz, ova javna ustanova je, prema podacima Portala javnih nabavki, uspela da izdvoji novac za nove usluge koje do sada nije koristila.
Kako je na društvenoj mreži Iks primetio novinar BIRN-a Radmilo Marković za uslugu istraživanja tržišta izdvojeno je 4,5 miliona dinara. Za razvoj rešenja za unapređenje korisničkog iskustva i optimizacija komunikacije sa potrošačima odnosno četbota, 9 miliona dinara.
Usluge reklame i propagande – Razvoj rešenja za unapređenje korisničkog iskustva i optimizacija komunikacije sa potrošačima plaćene su 10 miliona dinara.
Za organizaciju događaja sa ciljem unapređenja plasmana galenskih proizvoda Apoteka Beograd izdvojeno je 7,2 miliona dinara.
Usluge reklame i propagande – Unapređenje kanala prodaje i distribucije kroz primenu digitalnih platformi za poslovanje – 8,5 miliona.
Razvoj veb sajta koštao je 6,6 miliona.
Svaka nabavka je imala po jednog ponuđača.
Za zaposlene jedino privatni sektor
Problemi u Apoteci Beograd su u septembru ponovo su došli u centar pažnje kada su zaposleni organizovali štrajk zbog neisplaćenih plata za jul i avgust.
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić je izjavljivao da je prodaja privatnom vlasniku jedino rešenje za ovu uglednu apotekarsku ustanovu u vlasništvu Grada, pa čak i predstavnicima opozicije nudio da preuzmu upravljanje nad njom.
Nova ekonomija je analizirala finansijske izveštaje ove ustanove za poslednjih pet godina (2019-2023). Analiza ukazuje da su prihodi Apoteke Beograd u ovom periodu opali za preko deset odsto, da su ih ukupni rashodi svake godine premašivali, ali i da se ovaj budžetski deficit (odnosno razlika između rashoda i prihoda) – konstantno smanjuje.
Istovremeno, nivo ukupnog dugovanja je stabilan ili u blagom padu, a potraživanje same Apoteke prema drugim organizacijama mere se u stotinama miliona dinara.
Istorija Apoteke Beograd
Prvu apoteku u Srbiji otvorio je u Beogradu magistar farmacije Matej Ivanović. Ova apoteka iz koje su se lekovima snabdevali stanovnici Beograda, ali i cele Srbije, počela je da radi 30. aprila 1830. godine.
Ona se nalazila preko puta Saborne crkve, u tadašnjoj Dubrovačkoj ulici, sada Ulica kralja Petra.
Apoteka je kasnije više puta menjala ime, vlasnika i lokaciju, da bi po završetku Drugog svetskog rata postala društvena svojina u okviru novoformiranog Apotekarskog preduzeća Beograd.
Godine 1964. preseljena je u Knez Mihailovu ulicu br. 27, gde se i danas nalazi.
Do 2007. godine osnivač Apoteke Beograd bila je Republika Srbija, odnosno Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, a od 1. januara 2007. godine osnivačka prava prelaze na Skupštinu grada Beograda, kada je i promenjen naziv ustanove u Apoteka Beograd.
Ustanova je prvo radila u prostorijama „Jugoleka“, a 1972. godine je dobila poslovne prostorije u Domu zdravlja „Vračarˮ, gde je danas njeno sedište.
Apoteka Beograd je osnovana Odlukom Skupštine grada Beograda na sednici održanoj 29. novembra 2006. godine. Tom prilikom grad Beograd je od države preuzeo prava i obaveze osnivača nad Apotekom Beograd koja je do tada nosila naziv Apotekarska ustanova „Beograd”.
Srpkinju Zorku Đorđević je investitor zazidao, utvrdio je Evropski sud za ljudska prava. Pravda je stigla, i koštaće državu Srbiju blizu dvadeset hiljada evra
Ako sledeće nedelje ne nađu izlaz iz dodatnih problema sa gasom, Srbija će sama "donositi odluke i zaštititi stanovništvo", rekao je predsednik Vučić
Za novu vladu Aljbina Kurtija glasalo je 56 poslanika, dok je 52 bilo protiv. Predsednica Osmani najavila konsultacije sa svim strankama
Marš studenata iz Novog Pazara, posvećen sećanju na 16 žrtava tragedije u Novom Sadu prošao je kroz Valjevo. Na ulicama ih je dočekalo više hiljada građana uz skandiranje „Pumpaj, pumpaj!“ i vatromet podrške
Premijer Macut kaže da narod misli svojom glavom, a radnica komunalnog preduzeća da ima dvostruki posao – šef je tražio da prvo dođu na miting, a onda da očiste grad kad se većina pristalica SNS-a spakuje u autobuse i ode
Pošto ne može da kaže „odanost je meni važnija od časti“, Aleksandar Vučić će reći da je častan čovek. Bezbroj je takvih primera. U filozofiji, to se zove performativna protivrečnost: izricanjem vrednosnog suda upada samome sebi u usta
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
