Apoteke Beograd su na rubu propasti, ali u poslednjih godinu dana su izdvojile preko 45 miliona dinara za usluge koje nikada do sada nisu koristile. Finansijski izveštaji pokazuju i da se gubici smanjuju, dugovi miruju, a od RFZO-a potražuju stotine miliona
Dok zaposleni u Apoteci Beograd čekaju zakasnele plate ili otkaz, ova javna ustanova je, prema podacima Portala javnih nabavki, uspela da izdvoji novac za nove usluge koje do sada nije koristila.
Kako je na društvenoj mreži Iks primetio novinar BIRN-a Radmilo Marković za uslugu istraživanja tržišta izdvojeno je 4,5 miliona dinara. Za razvoj rešenja za unapređenje korisničkog iskustva i optimizacija komunikacije sa potrošačima odnosno četbota, 9 miliona dinara.
Usluge reklame i propagande – Razvoj rešenja za unapređenje korisničkog iskustva i optimizacija komunikacije sa potrošačima plaćene su 10 miliona dinara.
Za organizaciju događaja sa ciljem unapređenja plasmana galenskih proizvoda Apoteka Beograd izdvojeno je 7,2 miliona dinara.
Usluge reklame i propagande – Unapređenje kanala prodaje i distribucije kroz primenu digitalnih platformi za poslovanje – 8,5 miliona.
Razvoj veb sajta koštao je 6,6 miliona.
Svaka nabavka je imala po jednog ponuđača.
Za zaposlene jedino privatni sektor
Problemi u Apoteci Beograd su u septembru ponovo su došli u centar pažnje kada su zaposleni organizovali štrajk zbog neisplaćenih plata za jul i avgust.
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić je izjavljivao da je prodaja privatnom vlasniku jedino rešenje za ovu uglednu apotekarsku ustanovu u vlasništvu Grada, pa čak i predstavnicima opozicije nudio da preuzmu upravljanje nad njom.
Nova ekonomija je analizirala finansijske izveštaje ove ustanove za poslednjih pet godina (2019-2023). Analiza ukazuje da su prihodi Apoteke Beograd u ovom periodu opali za preko deset odsto, da su ih ukupni rashodi svake godine premašivali, ali i da se ovaj budžetski deficit (odnosno razlika između rashoda i prihoda) – konstantno smanjuje.
Istovremeno, nivo ukupnog dugovanja je stabilan ili u blagom padu, a potraživanje same Apoteke prema drugim organizacijama mere se u stotinama miliona dinara.
Istorija Apoteke Beograd
Prvu apoteku u Srbiji otvorio je u Beogradu magistar farmacije Matej Ivanović. Ova apoteka iz koje su se lekovima snabdevali stanovnici Beograda, ali i cele Srbije, počela je da radi 30. aprila 1830. godine.
Ona se nalazila preko puta Saborne crkve, u tadašnjoj Dubrovačkoj ulici, sada Ulica kralja Petra.
Apoteka je kasnije više puta menjala ime, vlasnika i lokaciju, da bi po završetku Drugog svetskog rata postala društvena svojina u okviru novoformiranog Apotekarskog preduzeća Beograd.
Godine 1964. preseljena je u Knez Mihailovu ulicu br. 27, gde se i danas nalazi.
Do 2007. godine osnivač Apoteke Beograd bila je Republika Srbija, odnosno Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, a od 1. januara 2007. godine osnivačka prava prelaze na Skupštinu grada Beograda, kada je i promenjen naziv ustanove u Apoteka Beograd.
Ustanova je prvo radila u prostorijama „Jugoleka“, a 1972. godine je dobila poslovne prostorije u Domu zdravlja „Vračarˮ, gde je danas njeno sedište.
Apoteka Beograd je osnovana Odlukom Skupštine grada Beograda na sednici održanoj 29. novembra 2006. godine. Tom prilikom grad Beograd je od države preuzeo prava i obaveze osnivača nad Apotekom Beograd koja je do tada nosila naziv Apotekarska ustanova „Beograd”.
Sankcije Sjedinjenih Američkih Država prema Naftnoj industriji Srbije odložene su peti put krajem jula, pa je država dobila još mesec dana nesmetanog poslovanja jedne od najznačajnijih strateških kompanija u zemlji
Nakon saslušanja u Patrijaršiji, teolog Blagoje Pantelić tvrdi da mu nije jasno saopšteno šta mu se tačno stavlja na teret. Njegov zahtev da advokat prisustvuje postupku je odbijen, a sudije su, kaže, „samo čitale pitanja“. SPC mu je već zabranila pričešćivanje, a najstroža kazna mogla bi biti isključenje iz crkve
Iako je priznao krivično delo i bio pod istragom Tužilaštva za organizovani kriminal, Goran Vasić se vratio na čelo Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Odluka Vlade Srbije da ukine zaštitu Generalštabu sada ima novo svetlo – njen predlagač, osumnjičeni za falsifikat, i dalje vodi instituciju nadležnu za očuvanje kulturne baštine
Milorad Dodik je pozvao narod na referendum. Ali, nejasno je i čemu bi taj referendum valjao i kako institucije BiH mogu da sprovedu vanredne predsedničke izbore u Republici Srpskoj
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula sa starom fotografijom iz rata, na kojoj je u uniformi i sa puškom, čestitao je građanima Hrvatske „Oluju“. Taj gest su u Srbiji osudili i vlast i opozicija
Može li Vučić nešto da učini za Dodika? Naravno. Može da ga pomiluje. Ali ne u pravnom smislu, već u onom ljudskom – po kosi i obrazu
Srbija srlja u građanske sukobe na jesen kada se oni koji su otišli na odmor vrate orni i poletni da se više ne povlače pred golom silom koja brani bezakonje
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
