Foto: Amberalert.rs
Centar za nestalu i zlostavljanu decu (CNZD) je zajedno sa Fondacijom Tijana Jurić pokrenuo kampanju za uvođenje metode „Amber Alert“ za traženje nestale dece. Samo na Instagramu je objava pod heštegom #hocemoamberalert za 24 sata imala 10,6 miliona pregleda i podeljena je više od 600.000 puta
Šta je „Amber Alert“? Kako se objašnjava na zvaničnom sajtu za srpsku verziju projekta amberalert.rs, ova metoda predstavlja model širenja i objavljivanja informacija u javnosti u specifičnim slučajevima nestale dece. Objave putem različitih medija – televizijskih i radio emisija, Interneta, SMS poruka, ekrana na bankomatima, autoputevima itd. mogu da dopru do građana koji će zapamtiti lice deteta i potencijalno ga uočiti ili imati validne informacije koje policiji mogu da pomognu u potrazi.
Amber Alert sistem predstavlja mehanizam koji zvanično funkcioniše u SAD, Belgiji, Češkoj, Francuskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Malti, Irskoj, Poljskoj, Bugarskoj, Italiji, Holandiji, Portugalu, Rumuniji, Španiji i Ujedinjenom Kraljevstvu. Nastao je u Sjedinjenim Američkim Državama 1996. godine. Naziv je dobio po Amber Hagerman, devetogodišnjoj devojčici iz Teksasa koja je oteta i ubijena.
Svake godine u Srbiji nestane oko 1300 dece (ovaj broj se odnosi na svaki zabeleženi nestanak dece, i onaj kada sama kratkoročno odu od kuće), a u Evropi oko 200.000. Prema rečima Roberta Hovera iz nacionalnog Centra za nestalu i zlostavljanu decu (National Center for Missing & Exploited Children), oko 95 odsto Amber alert slučajeva se reši u roku od 72 sata.
Amber Alert se pokreće kada se potraga vrši za maloletnom osobom, to jest osobom mlađom od 18 godina. Bitno je da postoji potvrda od strane policije da objava alarma neće ugroziti život deteta. Razmatra se da li postoji sumnja da otmičar ima nameru da povredi dete. Zatim, neophodna je dostupnost osnovnih informacija, npr. kako dete izgleda. Razmatra se sumnja da li nestanak ima potencijalno ugrožavajuće posledice po život deteta i da li postoje nepoznate okolnosti nestanka.
Na svom instagram profilu Igor Jurić, predsednik Fonadacije Tijana Jurić, je podelio video sadržaj u kome zahvaljuje na ogromnoj podršci koju je ovaj projekat dobio u samo nekoliko sati od početka njegove kampanje. „Uradićemo veoma veliku stvar, to mogu da obećam. Od kada smo 2015. godine imali inicijativu da ćemo uspeti sa ovom idejom, čini mi se da nikada nismo bili bliži“, rekaoje Jurić. „Ovaj će sistem, budite sigurni, u nekoj budućnosti spasavati decu. To je ono što vam govorim iz svog iskustva. To su doživljavali ljudi iz velikog broja zemlja sveta, a siguran sam da ćemo to doživeti i mi“.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Moji stavovi poznati su svakome tko čita naše novine i portal. Oni, svakako, nisu tajna ni za RTS. Zato me je profesionalno i ljudski pogodilo da moj komentar, u kojem osuđujem tagetiranje urednika i novinara Javnog servisa, ova kuća iskoristi da preko mene zabije nož u leđa „Vremenu“
„Vreme“ je osudilo objavljivanje ličnih podataka i targetiranje novinara i urednika Radio-televizije Srbije, a ne studentsku blokadu RTS-a
U toku je peti dan blokade zgrada Radio-televizije Srbije u Takovskoj ulici u Beogradu i na Košutnjaku. Javni servis je bio prinuđen da promeni programsku šemu, a kako navode, rade u najtežim uslovima do sada. Podneta je i krivična prijava protiv studenata koji blokiraju zgrade RTS-a
RTS je podneo krivičnu prijavu protiv studenata u blokadi koji od 14. aprila blokiraju zgrade u Takovskoj i na Košutnjaku, saopštili su iz javnog servisa
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je izmene u finansiranju fakulteta i više novca privatnim visokoškolskim ustanovama kako bi se razbio monopol državnih fakulteta. Profesori nekih privatnih fakulteta to vide kao razdor u akademskoj zajednici
Ko osuđuje režimsko targetiranje ljudi iz medija, nevladinog sektora, opozicije i univerziteta, ne sme pristati ni na ova uperena protiv urednika i novinara RTS-a
Vlada Đura Macuta je „kontrarevolucionarna“, nabaždarena na odmazdu i državno i ulično nasilje nad protivnicima režima
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Vučić i Šešelj: Gde ja stadoh, ti produži
Povratak radikalskog nasilja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
