Nova knjiga naučnog novinara i dugogodišnjeg autora „Vremena“ Slobodana Bubnjevića pod nazivom „Alhemija bombe“ preispituje kako je istorija razvoja nuklearnih oružja i reaktora izmenila savremenu civilizaciju
Možda niste znali, ali čuveni peace simbol mirovnih i hipi pokreta prvobitno je nastao kao deo kampanje protiv nuklearnih bombi i doslovno znači “ne bombama”. Možda vam je poznato da dvodelni kupaći kostim nosi naziv bikini zbog nuklearne detonacije na istoimenom ostrvu, kao i da je lik Godzile, morskog čudovištva, izmišljen u Japanu nakon megatonske detonacije bombe Kasl Bravo.
Nova knjiga naučnog novinara i dugogodišnjeg autora „Vremena“, Slobodana Bubnjevića, pod nazivom „Alhemija bombe“, preispituje kako je istorija razvoja nuklearnih oružja i reaktora izmenila savremenu civilizaciju. I kako strah od bombe, od američkog projekta Menhetn u Drugom svetskom ratu do nuklearke Zaporožje danas, oblikuje našu svakodnevicu.
Njihova imena, naime, izazivaju strah. Nije neophodno da poznajete strukturu atomskog jezgra ili da razumete silinu lančane reakcije, dovoljno je samo da neko u prostoriji izgovori jednu od tih zastrašujućih reči – Hirošima, Černobilj, Fukušima – zli dusi nuklearne fizike odmah će izviriti iz mračnih uglova.
Naučnopopularna, publicistička knjiga “Alhemija bombe” prikazuje dramatičnu istoriju nuklearne ere kroz 20 takvih strašnih toponima – lokacija na planeti gde je korišćenje energije atoma ostavilo trajne ožiljke i preraslo u svojevrsne simbole savremenog doba.
Počev od kvantne revolucije u fizici, “Alhemija bombe” prikazuje kako su fizičari istražujući strukturu atoma otkrili mračnu tajnu cepanja jezgra i kako je, u vreme dok se na svet spuštao mrak nacizma, počela trka u izgradnji bombe. Analizirajuću nuklearne programe SAD, Sovjeta i Nemaca, knjiga dalje prati period intenzivnih nuklearnih proba tokom Hladnog rata, nesreće u postrojenjima Majak i Vindskejl, kao i tenzije tokom Kubanske krize. Uz poglavlja koja se bave Iranom, Severnom Korejom i drugim nuklearnim silama, deo knjige je posvećen i Vinči i manje poznatoj istoriji jugoslovenskog nuklearnog programa.
Jedinstvena na srpskom tržištu
Značajan deo knjige bavi se reaktorima i civilnom primenom nuklearne energije, kao i nesrećama u Černobilju i Fukušimu, što je retko i u svetskoj publicistici na ovu temu, jer bombe i reaktori “retko stanuju u istoj knjizi”.
Donekle jedinstvena na našem tržištu, knjiga je objavljena u izdanju “Lagune”. Sticajem okolnosti, izašla je uporedo sa filmskih hitom “Openhajmer” i od 21. jula prodaje se u knjižarama širom Srbije.
Kako izdavač navodi “pisana raskošnim stilom, krcata zanimljivim pričama, anegdotama i neočekivanim uvidima o savremenosti, ‘Alhemija bombe’ čitaoca vodi na putovanje uzbudljivije od mnogih romana, tokom kog se smenjuju zgodne naučnopopularne lekcije sa špijunskim i akcionim zapletima”.
Naučni novinar, pisac i fizičar, Slobodan Bubnjević piše za “Vreme” od 2003. godine. Autor je dve knjige proze. Objavio je više od 60 popularnih članaka i novinskih priča o nuklearnoj energiji.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Srbija ima obavezu da reguliše i nadgleda proizvodnju, nabavku i upotrebu opreme koju koristi policija i organi reda, a da je poseban oprez potreban prilikom upotrebe eksperimentalnog naoružanja
Nemanja Andrić osuđen je i na novčanu kaznu od 100.000 dinara, a mora da plati i odštetu od 300.000 dinara aktivistkinji pokreta Kreni-Promeni Svetlani Kosanović koju je povredio
Zakleo se Vučić u vlast i u med da će u Kosjeriću da zavede red, mogla bi da glasi pesmica o apsurdno brutalnoj funkcionerskoj kampanji koja se vodi u ovoj malenoj opštini
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Ne postoji ratni cilj dovoljno veliki da opravda trenutnu smrt više desetina i stotina hiljada ljudi – da se ne govori o daljim posledicama. Slučaj je takav da to važi na strani onog ko bude njome pogođen, ali i na strani onih koji bi atomsku bombu upotrebili. Može li se pripremiti za kraj sveta i šta bi se sve tada dešavalo
Veliki Dnjepar ovde je kilometrima širok. Na njegovoj levoj obali, kraj gradića Energodar, nalazi se Nuklearna elektrana Zaporožje, poprište jedne od bitaka u nesrećnom ratu u Ukrajini, gde se poslednjih nedelja zapravo vodi istovremena poziciona, propagandna i povremeno prava borba oko kontrole nad šest zaporoških VVER-1000 reaktora koje predstavljaju rizik kako za Ukrajinu i Rusiju, tako i za nemali deo Evrope
Prema podacima Asocijacije za kontrolu oružja (ACA), oko 90 odsto današnjeg nuklearnog arsenala pripada dvema najvećim nuklearnim silama – SAD i Ruskoj Federaciji. No, uprkos teškim okolnostima zbog rata u Ukrajini, svet je danas ipak manje ugrožen od nuklearnog oružja nego tokom Hladnog rata. Ukupan broj nuklearnih bombi je, naime, danas bar pet puta manji nego u doba Ronalda Regana
Brige o nuklearnim arsenalima iznova su aktualizovane zbog rata u Ukrajini i zveckanja oružjem sudnjeg dana. Na tankoj granici sukoba nalaze se Rusija i SAD koje raspolažu sa 90 odsto od 13.080 nukelarnih bojevih glava koliko ih danas ima na svetu. I američki i ruski protokol o aktiviranju strateških nuakleranih kapaciteta predviđaju da odluku o tome donosi isključivo predsednik države. U slučaju da je predsednik Rusije onomogućen da odogovori na atomski udar, sistem „Mrtva ruka“ automatski ga prepoznaje i lansira protivudar
U nedelju, 27. Februara popodne, predsednik Rusije Vladimir Putin stavio je nuklearnu komandu Ruske federacije u „stanje pripravnosti“ i podigao „snage za odvraćanje“ u režim "боевого дежурства“, odnosno borbene gotovosti. U skladu sa "doktrinom osiguranog uzajamnog uništenja" i oružane snage SAD su proporcionalno podigle svoju borbenu gotovost. Neobično je da Rusija sa svojih 6257 nuklearnih bombi uopšte ima potrebu da ističe čime raspolaže, baš kao što je zbunjujuće da Zapad to do te mere ignoriše. U nekom paklenom raspletu, takvo odsustvo razumevanja moglo bi da dovede i do kakve praktične demonstracije
Ukrajina nije samo zemlja u kojoj se pre 35 godina dogodila najveća nuklearna havarija na svetu, već država sa impozantom flotom aktivnih nuklearnih reaktora koji usred rata predstavljaju veći hazard od u beton zalivenog Černobilja
Posledica rušenja brane na Djepru je da u rezervoaru nadomak najveće evropske nuklearne elektrane Zaporožje nivo vode koja služi za hlađenje reaktora i goriva opada brzinom 5 centimetara na sat. Ukoliko bi se zaustavio dotok vode za hlađenje došlo bi do topljenja reaktora i nuklearne katastrofe
Kijev se po raspadu SSSR odrekao svog nukleranog arsenala. SAD, Ruska federacija, Velika Britanija i Ukrajina potpisale su 1994. „Budimpeštanski memorandum“ koji je obuhvatio obaveze koje će velike sile imati prema Ukrajini nakon što se reši svojih bombi, pre svega zaštitu ukrajinskog suvereniteta. Kada je Rusija 2014. anektirala Krim, Vašington je saopštio da Budimpeštanski memorandum zapravo nije pravno obavezujuć
Međuvreme
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
