Gostujući u centralnoj informativnoj emisiji u 19.30 na RTS-u predsednik Srbije Aleksandar Vučić za oko pola sata nije rekao ništa novo, ali je neke stvari ponovio prilično emotivno.
Povod za ovo novo i brzopotezno obraćanje naciji bilo je otkazivanje posete ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova zbog toga što je za njega bilo zatvoreno nebo nad Evropom. Predsednik je zbog toga osetio „nezadovoljstvo i nesaglasje“, jer je to bila manifestacija „zabrane razgovora“.
Stavio je to, tu „zabranu razgovora“, u kntekst „histerije i organizovanih napada na jednu malu zemlju“, Srbiju, kojoj je traženo da otkaže gostoprimstvo Lavrovu, ali ona, Srbija, to jest on, Vučić, to nisu učinili, jer je to, gostoprimstvo Lavrovu, dakle dijalog, „razuman i umirujuć put“.
I dalje: čekalo je mnoštvo zapadnih medija u busiji samo da bi mogli da slikaju njega, Vučića, i Lavrova sa ciljem da „napadnu“ Srbiju.
Obrušio se Predsednik onda na komšijske zemlje koje „ne smeju ništa da kažu Rusiji“ pa se zato iživljavaju nad malom Srbijom, premijeru Hrvatske Andreju Plenkoviću je zamerio „tutorsko-naredbodavni“ ton, zato što je rekao da Srbija ne može da sedi na dve stolice ako hoće u Evropsku uniju, i naglasio da nije „nimalo fasciniran“ time šta je Plenković rekao.
I šta hoće od nas, upitao je Vučić, pa osudili smo „upad“ Rusije u Ukrajinu, ali nećemo, neće on, da se odrekne tradicionalnih prijatelja i neće Srbija da bude deo histeričnog čopora koji osuđuje velikog Dostojevskog.
U izlaganju Predsednika, tokom koga voditeljka jedva da je, ili nije, uspevala da postavi i neko pitanje, preovladavali su izrazi „mala zemlja“ i „histerija“.
Onda malo o njemu upućivanim pogradama, pa da je on, Vučić, dežurni krivac za sve, a onda, u istom dahu, kako BBC i AP lažu, jer su nešto pisali kako je on pogazio sankcije Rusiji.
Govorio je i o svom „pravedničkom, ljudskom gnevu“ i intervjuima pojedinih ambasadora od kojih mu se „prevrće utroba“.
I onda, iznebuha, posle svih ratobornih, ljutitih, nepokornih tirada, kad je gledalac Denvnika RTS-a taman pomislio da neće Predsednik da uvodi sankcije Rusiji i da se dodvorava tamo nekim histeričnim, rusofobnim Evropejcima: Srbija mora da se požuri na svom ervropskom putu!
Onda još malo o strašnoj zimi koja dolazi, o tome kako ljudi razmišljaju o moru, dok se on stara da Srbija ima 770 miliona kubnih metara gasa (ruskog) uskladištenog malo u Srbiji, a jedno 500 miliona u Mađarskoj kod prijatelja Viktora Orbana i ponovo: naredna Vada mora „snažno“ da ubrza put ka Evropi.
Hvalio je onda Vučić malo kancelara Nemačke Olafa Šolca koji u petak dolazi u Beograd na nekoliko sati, rekao ono kako nemačke firme zapošljavaju 77.000 ljudi u Srbiji.
Sve u svemu: i prijateljstvo sa Rusijom, i ubrzanje na putu ka Evropskoj uniji.
I na kraju: Ja imam veoma loš osećaj.
Odnosilo se to, taj predsednički osećaj, na svetska zbivanja.
A.I.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com