Foto: Mediamodifier/Pixabay
Građani Srbije u proseku pet puta češće od drugih Evropljana tuže svoju državu pred Evropskim sudom za ljudska prava zbog povrede građanskih i političkih prava. Odnedavno, imamo mogućnost da se žalimo i zbog povrede ekonomskih i socijalnih prava na međunarodnom nivou. Da li ćemo zatrpati i taj šalter?
Početkom septembra Skupština Srbije je usvojila Opcioni protokol uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, važan međunarodni ugovor koji nam je otvorio mogućnost da se, ako su nam uskraćena ekonomska i socijalna prava, obratimo Komitetu Ujedinjenih nacija koji nadzire njihovu primenu.
Ova vest je prošla relativno nezapaženo verovatno zato što je Opcioni protokol usvojen na onoj sednici koju je opozicija opstruirala pištaljkama i vuvuzele zvucima, pa je pažnja otišla u drugom pravcu. Posle usvajanja Opcionog protokola, trebalo bi da uslede razgovori o načinima primene ovog međunarodnog ugovora koji ima ogroman potencijal da transformiše način na koji se Srbija odnosi prema poštovanju ekonomskih i socijalnih prava – svakodnevnih prava koja često ni ne percipiramo kao da su prava koja nam pripadaju.
Opcija za bolju zaštitu ekonomskih i socijalnih prava
„Prinudna iseljenja, niska socijalna pomoć, radna eksploatacija, neadekvatna zaštita na radu, preduge liste čekanja za medicinske preglede, pristup obrazovanju ranjivih društvenih grupa, sve su to pitanja koja se tiču ostvarivanja ekonomskih i socijalnih prava i sva ona, od sada, neće više biti samo u ingerenciji domaćeg zakonodavstva“, objašnjava Danilo Ćurčić, iz udruženja A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, koje se poslednjih pet godina zalaže za ratifikaciju Opcionog protokola.
Nedavno je u Beogradu održana i debata na ovu temu na kojoj je učestvovao i ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Tomislav Žigmanov, koji je najavio da će ministarstvo uskoro krenuti u izradu priručnika za primenu Opcionog protokola i organizovanje obuke za zaposlene u državnim organima koji se u svom radu bave zaštitom i ostvarivanjem ekonomskih i socijalnih prava.
Najviše problema u oblasti radnog prava
U zemlji koja je u samom vrhu po ekonomskoj nejednakosti pomalo je besmisleno rangirati ugroženost ekonomskih i socijalnih prava. Da li je veći problem to što je iznos socijalne pomoći malo viši od 11.000 dinara ili to što ga uglavnom ne primate cele godine nego samo devet meseci, kao da ona tri meseca ne živite?
„Najviše pritužbi dolazi iz sfere radnih prava, to smo više puta čuli i od Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, a i istraživanja ove institucije ukazuju na to da građani najviše osećaju da su im uskraćena prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu“, pojašnjava Milica Marinković iz Inicijative A 11.
Postavlja se pitanje i da li se može očekivati da se građani čija su ekonomska i socijalna prava prekršena sami upuste u podnošenje predstavki Komitetu UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava. Imajući u vidu da je, veoma često, reč o ugroženim kategorijama stanovništva, gotovo je izvesno da će im biti potrebna i dodatna podrška.
Inicijativa A 11 će u narednom periodu raditi na tome da o ovom novom mehanizmu zaštite ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava informiše sve kojima su ova prava ugrožena, i nastojati da praksu Komiteta UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava približi domaćim pravnim stručnjacima, predstavnicima pravosuđa, sindikatima, drugim udruženjima i konačno – organima javne vlasti pred kojima ostvarujemo svoja ekonomska, socijalna i kulturna prava.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Grafiti i murali koji su godinama stajali na zidovima u Severnoj Mitrovici i Zvečanu uklonjeni su jutros u akciji koju su organizovale lokalne opštine, uz asistenciju policije
U ponedeljak se održava sednica Komisije za proširenje Beograda na vodi. Kako „Vreme” saznaje, SANU će tražiti da pored zaštićene hale 1 budu sačuvane i hale 2 i 3 Sajma
Dva isečka iz sinoćnjeg izveštavanja RTS-a i Pinka postala su hit na društvenima mrežama. Ista žena pojavila se kao sagovornica iz Uba i iz Kruševca, što je izazvalo podsmeh i sumnje u autentičnost prenosa
U 75 mesta u Srbiji u subotu (23. avgust) održani su skupovi simpatizera Srpske napredne stranke protiv studentskih i građanskih protesta i blokada. Među okupljenima i predstavnici vlasti, predsednik Aleksandar Vučić u Ubu najavio okupljanja u 100 mesta naredne subote
Kako je objavio portal Moj Novi Sad, uhapšen je F. Č. kojeg je policija pozvala na osnovu snimka objavljenog u tabloidima, a na kom se vidi muškarac, okrenut leđima koji na glavu stavlja kacigu
Vučićev režim ima dva tipa batinaša – one sa krimi-biografijama i one kojima je partija jedina biografija. Šta drugo da rade osim onog što im se kaže? Ali, to bi isto radili i za drugog gazdu, bez problema
Devojke i momci – žrtve krvave nedelje – konačno su privukli pažnju Evrope. A u zemlji, dobar deo naprednjačkog biračkog tela više se ne pita da li će biti penzija i plata ako Vučić ode s vlasti, već hoće li ih primati ako ostane
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
