Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će Srbija napustiti Savet Evrope ukoliko Kosovo postane član ove međunarodne organizacije. Osim skretanja Srbije sa evropskog puta, ostvarivanje ove pretnje prouzrokovalo bi još jednu posledicu: građani Srbije više ne bi mogli pred Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, kaže za "Vreme" advokat Jovan Rajić
Napuštanje Saveta Evrope bio bi veliki kamen spoticanja Srbije na njenom proklamovanom putu ka članstvi u Evropskoj uniji
Time bi Srbija, pored Rusije i Belorusije, postala jedina zemlja evropske porodice naroda koja nije deo Saveta Evrope. Samim tim, građani Srbije ne bi mogli da se obrate sudu u Strazburu kada svoja prava ne mogu da ostvare preko domaćih sudova.
Advokat Jovan Rajić objavio je na svom Tviter nalogu tabelu koja prikazuje broj predstavki Evropskom sudu za ljudska prava, a koji jasno pokazuje da je Srbija treća po broju predstavki, a prva ukoliko se izuzmu San Marino i Rusija, čije je članstvo suspendovano.
Vučić bi mirne duše napustio Savet Evrope
Rajić objašnjava da je Evropski sud za ljudska prava, uređen Konvencijom o ljudskim pravima, jedna od najvažnijih komponenti saveta Evrope. Ovaj organ pruža sudsku zaštitu licima kojima je povređeno neko pravo garantovano Konvencijom.
„Sa druge strane, potpuno je jasno zbog čega bi Vučić i Brnabić mirne duše mogli da Srbiju samoizbace iz ove organizacije. Oni u uređenom sistemu niti mogu, niti žele da funkcionišu, jer to nije njihov prirodni habitat. Tu nema mogućnosti da ‘veliki šef’ pozove sudiju i da mu kaže kako da presudi u konkretnom slučaju”, navodi Rajić.
Tvrdi da bi od jednostranog izlaska iz Saveta Evrope najveću štetu imali građani Srbije, koji ne bi mogli da se obrate ovom međunarodnom sudu, jer on više ne bi bio nadležan za kršenje osnovnih ljudskih prava u Republici Srbiji.
Kraj pregovora sa EU
Bivši diplomata i ekonomista Ivan Vujačić smatra da se izlazak Srbije iz ove međunarodne organizacije ipak neće desiti, jer bi time Srbija sama sebe isključila iz evropskih integracija.
„Mislim da se to neće desiti, jer bi tako Srbija napustila evropski put i odustala od evropskih integracija. Došlo bi do zamrzavanja pregovora sa EU i Srbija više ne bi bila ozboljno shvaćena kao kandidat za članstvo, a to se niko neće usuditi da uradi, pa ni Vučić“, rekao je Vujačić.
Sama ideja izlaska iz Saveta Evrope u kontrastu je sa onim na šta se Srbija obavezala Ohridskim sporazumom, u kome se navodi da Srbija neće blokirati članstvo Kosova ni u jednom međunarodnoj organizaciji.
Crvena linija za Srbiju je bila članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama, dok o Savetu Evrope do sada nije bilo mnogo reči.
Neće Srbija nikuda
Domaći i strani političari su u velikoj meri skeptični i smatraju da se Vučićeva pretnja ipak neće realizovati.
Njegovu teatralnu najavu je prokomentarisala i izvestiteljka za Kosovo u Evropskom parlamentu Viola fon Kramon, koja naglašava kako je sigurna da Srbija neće napustiti Savet Evrope.
„Srbija, naravno, neće otići. Ta izjava (Vučićeva) ne bi trebalo nikoga da impresionira. Članice SE će same odlučiti koga će prihvatiti. Ne znam šta on priča protiv članstva Kosova“, napisala je fon Kramon na društvenoj mreži Iks.
Usledio je brzinski odgovor novopečene predsednice Skupštine Srbije Ana Brnabić na platformi Iks:
„O blefiranju i laganju treba da znate ponešto – niste samo blefirali, već ste i potpuno lagali o formiranju Zajednice srpskih opština, koja je okosnica Briselskog sporazuma. Za manje od mesec dana, 19. aprila, obeležićemo jedanaest (11!) godina od potpisivanja Briselskog sporazuma. Na tom sporazumu je potpis visokog predstavnika EU – pa, gde je Zajednica srpskih opština? Ovo ne dovodi u pitanje kredibilitet Prištine (u to nikada nismo verovali), ovo ozbiljno podriva kredibilitet EU“.
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
