Životna sredina

05.decembar 2023. J.H.

Rekordna emisija štetnih gasova u svetu

Umesto da opada, emisija štetnih gasova iz fosilnih goriva u svetu raste. Ove godine će u atmosferu otići oko 36,8 milijardi tona ugljendioksida

Energetska efikasnost u Srbiji i EU

08.novembar 2023. Damjan Martić

Gde kaskamo, a gde stižemo

Iako se trenutno gradi vetropark kod Subotice koji će biti najveći u regionu, ukupan udeo električne energije dobijene iz dosadašnjih devet vetroparkova koji se koriste praktično je beznačajan u odnosu na “prljavu” energiju dobijenu iz fosilnih goriva – ispod pet odsto. Dalje, podaci pokazuju da je udeo solarne energije u ukupnoj proizvodnji struje za prošlu godinu bio svega 0,04 odsto, dok se procenjuje da je energetski potencijal sunčevog zračenja kod nas za oko 30 odsto veći nego u Centralnoj Evropi

Carine na ugljen-dioksid

25.oktobar 2023. Damjan Martić

Dekarbonizacija i šta ona donosi

Uvoznici proizvoda koje pokriva CBAM moraće do 2026. godine platiti u budžet zemlje uvoznice razliku između cene emisije u EU ETS i cene emisije u zemlji iz koje roba potiče. Treće zemlje, čija su tržišta električne energije spojena sa EU tržištem, mogu dobiti vremensko izuzeće do 2030. godine, pod uslovom da prihvate primenu cene emisije EU ETS-a, kao i primenu svih energetskih i klimatskih propisa Unije

Zaštita životne sredine

19.oktobar 2023. Z.S.

Leskovac najzagađeniji u Evropi: Godinu dana niko ni prstom da mrdne

Na sajtu grada vazduh u Leskovcu se vodi kao „čist ili neznatno zagađen“, iako je po vrednostima PM10 čestica Leskovac najzagađeniji grad u Evropi. Beogradska otvorena škole (BOŠ) je još prošle godine u junu ukazala na ovaj problem kada je povodom Svetskog dana zaštite životne sredine pripremila analizu podataka kvaliteta vazduha

Individualna ložišta i energetsko siromaštvo

18.oktobar 2023. Damjan Martić

Dok gore gume i cipele

Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike iz 2021. godine, individualna ložišta su treći najveći zagađivač u Srbiji, posle velikih energetskih postrojenja i saobraćaja. Ana Brnabić je najavila da će njihovo iskorenjivanje biti postignuto do 2025. godine. Uprkos određenim pomacima, čini se da će taj rok biti debelo probijen. Zašto? Kakva je situacija sada

Energetska efikasnost u Srbiji

04.oktobar 2023. Damjan Martić

Potrebna su društvena svest i državna sredstva

U našoj državi se i dalje rasipa električna energija. Delimičan prelazak na obnovljive izvore energije, poput gradnje vetroparkova i solarnih elektrana, svakako je korak napred. Međutim, da bi on dao rezultate na duže staze, bespotrebno trošenje energije se mora smanjiti. Šta je sve neophodno učiniti

Kultura

25.septembar 2023. Sonja Ćirić

Umetnost i čuvanje životne sredine

U Beogradu dve aktuelne izložbe „Neka druga mesta“ i „Priroda i umetnost“ pokazuju kako se čuva životni okoliš. Prva u saradnji sa naukom, a druga sa prirodom

Ekologija i moda

01.jun 2023. Z.S.

Evropski parlament: U borbi protiv brze mode 

Trenutno na planeti ima dovoljno odeće da se obuče narednih šest generacija ljudske rase, prema istraživanju British Fashion Council-a. Evropa pokušava da uvede nova pravila za očuvanje životne sredine, najviše zagađuju brendovi kao što su H&M, Zara i Amazon

Životna sredina

25.april 2023. A.E.

Vazduh ubija decu: Srbija među najzagađenijim zemljama

Zagađenje vazduha uzrokuje preko 1.200 prevremenih smrti godišnje kod dece i mladih u Evropi i značajno povećava rizik od hroničnih bolesti kasnije u životu. Najveće zagađenje je na Balkanu, u Severenoj Makedoniji i Turskoj

U novom broju: Potencijalni rudnici zlata u Istočnoj Srbiji

07.april 2023. Velizar Stanković

Potpirivanje zlatne groznice

Ovako intenzivna, gotovo besomučna eksploatacija bakra i plemenitih metala u Srbiji zahteva ozbiljno sagledavanje posledica koje nastaju, ne samo sa ekonomskog već i sa ekološkog, socijalnog, pravnog, pa i političkog i bezbednosnog aspekta. Mislite o tome

Lični stav

11.januar 2023. Velizar Stanković

I košava je prodata – ostaju samo posledice

Jasan je motiv investitora u vetroelektrane. Oni su tu da ostvare profit od proizvedene i isporučene energije, oni ne vode računa o posledicama izgrađenih objekata na okolinu, na dodeljenoj im lokaciji. Oni koji je trebalo o tome da vode računa ili nisu znali kako će toliki vetrogeneratori da se odraze na postojeće strujanje vetrova ili su možda znali, ali ih se nije ticalo, iz samo njima znanih razloga