Životna sredina
Rekordna emisija štetnih gasova u svetu
Umesto da opada, emisija štetnih gasova iz fosilnih goriva u svetu raste. Ove godine će u atmosferu otići oko 36,8 milijardi tona ugljendioksida
Umesto da opada, emisija štetnih gasova iz fosilnih goriva u svetu raste. Ove godine će u atmosferu otići oko 36,8 milijardi tona ugljendioksida
Iako se trenutno gradi vetropark kod Subotice koji će biti najveći u regionu, ukupan udeo električne energije dobijene iz dosadašnjih devet vetroparkova koji se koriste praktično je beznačajan u odnosu na “prljavu” energiju dobijenu iz fosilnih goriva – ispod pet odsto. Dalje, podaci pokazuju da je udeo solarne energije u ukupnoj proizvodnji struje za prošlu godinu bio svega 0,04 odsto, dok se procenjuje da je energetski potencijal sunčevog zračenja kod nas za oko 30 odsto veći nego u Centralnoj Evropi
Uvoznici proizvoda koje pokriva CBAM moraće do 2026. godine platiti u budžet zemlje uvoznice razliku između cene emisije u EU ETS i cene emisije u zemlji iz koje roba potiče. Treće zemlje, čija su tržišta električne energije spojena sa EU tržištem, mogu dobiti vremensko izuzeće do 2030. godine, pod uslovom da prihvate primenu cene emisije EU ETS-a, kao i primenu svih energetskih i klimatskih propisa Unije
Na sajtu grada vazduh u Leskovcu se vodi kao „čist ili neznatno zagađen“, iako je po vrednostima PM10 čestica Leskovac najzagađeniji grad u Evropi. Beogradska otvorena škole (BOŠ) je još prošle godine u junu ukazala na ovaj problem kada je povodom Svetskog dana zaštite životne sredine pripremila analizu podataka kvaliteta vazduha
Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike iz 2021. godine, individualna ložišta su treći najveći zagađivač u Srbiji, posle velikih energetskih postrojenja i saobraćaja. Ana Brnabić je najavila da će njihovo iskorenjivanje biti postignuto do 2025. godine. Uprkos određenim pomacima, čini se da će taj rok biti debelo probijen. Zašto? Kakva je situacija sada
U našoj državi se i dalje rasipa električna energija. Delimičan prelazak na obnovljive izvore energije, poput gradnje vetroparkova i solarnih elektrana, svakako je korak napred. Međutim, da bi on dao rezultate na duže staze, bespotrebno trošenje energije se mora smanjiti. Šta je sve neophodno učiniti
U Beogradu dve aktuelne izložbe „Neka druga mesta“ i „Priroda i umetnost“ pokazuju kako se čuva životni okoliš. Prva u saradnji sa naukom, a druga sa prirodom
Trenutno na planeti ima dovoljno odeće da se obuče narednih šest generacija ljudske rase, prema istraživanju British Fashion Council-a. Evropa pokušava da uvede nova pravila za očuvanje životne sredine, najviše zagađuju brendovi kao što su H&M, Zara i Amazon
Zagađenje vazduha uzrokuje preko 1.200 prevremenih smrti godišnje kod dece i mladih u Evropi i značajno povećava rizik od hroničnih bolesti kasnije u životu. Najveće zagađenje je na Balkanu, u Severenoj Makedoniji i Turskoj
Ovako intenzivna, gotovo besomučna eksploatacija bakra i plemenitih metala u Srbiji zahteva ozbiljno sagledavanje posledica koje nastaju, ne samo sa ekonomskog već i sa ekološkog, socijalnog, pravnog, pa i političkog i bezbednosnog aspekta. Mislite o tome
Jasan je motiv investitora u vetroelektrane. Oni su tu da ostvare profit od proizvedene i isporučene energije, oni ne vode računa o posledicama izgrađenih objekata na okolinu, na dodeljenoj im lokaciji. Oni koji je trebalo o tome da vode računa ili nisu znali kako će toliki vetrogeneratori da se odraze na postojeće strujanje vetrova ili su možda znali, ali ih se nije ticalo, iz samo njima znanih razloga