Energetska efikasnost u Srbiji i EU

Gde kaskamo, a gde stižemo

Iako se trenutno gradi vetropark kod Subotice koji će biti najveći u regionu, ukupan udeo električne energije dobijene iz dosadašnjih devet vetroparkova koji se koriste praktično je beznačajan u odnosu na “prljavu” energiju dobijenu iz fosilnih goriva – ispod pet odsto. Dalje, podaci pokazuju da je udeo solarne energije u ukupnoj proizvodnji struje za prošlu godinu bio svega 0,04 odsto, dok se procenjuje da je energetski potencijal sunčevog zračenja kod nas za oko 30 odsto veći nego u Centralnoj Evropi

Carine na ugljen-dioksid

Dekarbonizacija i šta ona donosi

Uvoznici proizvoda koje pokriva CBAM moraće do 2026. godine platiti u budžet zemlje uvoznice razliku između cene emisije u EU ETS i cene emisije u zemlji iz koje roba potiče. Treće zemlje, čija su tržišta električne energije spojena sa EU tržištem, mogu dobiti vremensko izuzeće do 2030. godine, pod uslovom da prihvate primenu cene emisije EU ETS-a, kao i primenu svih energetskih i klimatskih propisa Unije

Zaštita životne sredine

Leskovac najzagađeniji u Evropi: Godinu dana niko ni prstom da mrdne

Na sajtu grada vazduh u Leskovcu se vodi kao „čist ili neznatno zagađen“, iako je po vrednostima PM10 čestica Leskovac najzagađeniji grad u Evropi. Beogradska otvorena škole (BOŠ) je još prošle godine u junu ukazala na ovaj problem kada je povodom Svetskog dana zaštite životne sredine pripremila analizu podataka kvaliteta vazduha

Individualna ložišta i energetsko siromaštvo

Dok gore gume i cipele

Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike iz 2021. godine, individualna ložišta su treći najveći zagađivač u Srbiji, posle velikih energetskih postrojenja i saobraćaja. Ana Brnabić je najavila da će njihovo iskorenjivanje biti postignuto do 2025. godine. Uprkos određenim pomacima, čini se da će taj rok biti debelo probijen. Zašto? Kakva je situacija sada

Energetska efikasnost u Srbiji

Potrebna su društvena svest i državna sredstva

U našoj državi se i dalje rasipa električna energija. Delimičan prelazak na obnovljive izvore energije, poput gradnje vetroparkova i solarnih elektrana, svakako je korak napred. Međutim, da bi on dao rezultate na duže staze, bespotrebno trošenje energije se mora smanjiti. Šta je sve neophodno učiniti

Kultura

Umetnost i čuvanje životne sredine

U Beogradu dve aktuelne izložbe „Neka druga mesta“ i „Priroda i umetnost“ pokazuju kako se čuva životni okoliš. Prva u saradnji sa naukom, a druga sa prirodom

Navigator

EU bitka za baterije smartfona

Ekologija i moda

Evropski parlament: U borbi protiv brze mode 

Trenutno na planeti ima dovoljno odeće da se obuče narednih šest generacija ljudske rase, prema istraživanju British Fashion Council-a. Evropa pokušava da uvede nova pravila za očuvanje životne sredine, najviše zagađuju brendovi kao što su H&M, Zara i Amazon

Životna sredina

Vazduh ubija decu: Srbija među najzagađenijim zemljama

Zagađenje vazduha uzrokuje preko 1.200 prevremenih smrti godišnje kod dece i mladih u Evropi i značajno povećava rizik od hroničnih bolesti kasnije u životu. Najveće zagađenje je na Balkanu, u Severenoj Makedoniji i Turskoj

U novom broju: Potencijalni rudnici zlata u Istočnoj Srbiji

Potpirivanje zlatne groznice

Ovako intenzivna, gotovo besomučna eksploatacija bakra i plemenitih metala u Srbiji zahteva ozbiljno sagledavanje posledica koje nastaju, ne samo sa ekonomskog već i sa ekološkog, socijalnog, pravnog, pa i političkog i bezbednosnog aspekta. Mislite o tome

Lični stav

I košava je prodata – ostaju samo posledice

Jasan je motiv investitora u vetroelektrane. Oni su tu da ostvare profit od proizvedene i isporučene energije, oni ne vode računa o posledicama izgrađenih objekata na okolinu, na dodeljenoj im lokaciji. Oni koji je trebalo o tome da vode računa ili nisu znali kako će toliki vetrogeneratori da se odraze na postojeće strujanje vetrova ili su možda znali, ali ih se nije ticalo, iz samo njima znanih razloga

Životna sredina

Zagađenje vazduha u Crnoj Gori: Izbegavajte aktivnosti na otvorenom

Građanima Crne Gore u pojedinim gradovima se zbog registrovane velike zagađenosti vazduha koja se očekuje i narednih dana preporučuje da izbegavaju aktivnosti na otvorenom

U novom broju: Cementara u Kosjeriću

Sve za profit, profit ni za šta

Studija “Batuta” o ekološki ugroženim područjima označila je Kosjerić kao crnu tačku. Razlog – fabrika cementa „Titan“. Kroz istoriju poslovanja, ona je na različite načina zagađivala grad i narušavala zdravlje njegovih žitelja: od prašine, preko sagorevanja petrol koksa, do ponovnog vraćanja na ugalj i trovanja štetnim isparenjima i teškim metalima

Životna sredina

Zagađenje vazduha: Beograd opet jednom prvak sveta

Beograd se sinoć prema podacima aplikacije IQ Air Beograd ponovo našao na prvom mestu najzagađenijih gradova na svetu. Ništa bolje nije ni u Valjevu, Užicu ili Smederevu. Vazduh opterećen štetnim česticama neposredan je uzrok respiratornih bolesti, pa i onih sa smrtnim ishodom

Dan planete Zemlje

Veliki planovi i stvarnost oko nas: Otapajući svet koji grca u smogu

"Naša posvećenost: klimatski neutralan kontinent do 2050. Sa našim Evropskim zelenim planom investiramo u našu planetu kako bismo se borili sa učincima klimatskih promena. Svaki napor je važan", navela je Evropksa komisija na svom Tviter nalogu. Planovi za ozdravljenje obolele planete su ambiciozni kao i uvek, ali je njihova realaizacija sasvim druga priča

U novom broju

Dolina Jadra: Da li je Rio Tinto zaista otišao

Meštani Gornjih Nedeljica i ekološki aktivisti su otkriće "Vremena" dočekali kao trijumf. Nacrt studije Rio Tinta o životnoj sredini do kojeg smo došli ukazuje na brojne hazarde rudnika u dolini Jadra. Na terenu se bitka nastavlja, jer je opšte uverenje da ni vlast ni kompanija nisu digli ruke od ovdašnjeg litijuma

U novom broju

Studija Rio Tinta o uticaju na životnu Sredinu: Pritajena kompanija, skrivena država

U dokumentima se navode brojni i dugotrajni štetni uticaji na životnu sredinu, da bi prva ruda trebalo da bude izvađena 2025. i da bi rudnik trebalo da radi 60 godina  

Životna sredina

Korišćenje uglja u Srbiji: Crna tačka u Evropi

Srbija je četvrta zemlja na svetu po procentu uglja u proizvodnji električne energije. Ispred se nalaze samo Indija, Južna Afrika i Mongolija, a približno iste rezultate imaju Poljska i Kazahstan

Intervju

Borko Stefanović: Zajednički opozicioni front protiv kriminalne vlasti

“Neprihvatljivo je da se uništi pola zemlje zbog litijuma i jadarita, da bi neko pravio baterije u Nemačkoj”