Foto; Emilija StanišićU Beogradu dve aktuelne izložbe „Neka druga mesta“ i „Priroda i umetnost“ pokazuju kako se čuva životni okoliš. Prva u saradnji sa naukom, a druga sa prirodom
Jedan od rezultata spoja nauke i umetnosti upravo je predstavljen na izložbi „Neka druga mesta“ u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu. Cilj joj je da podstakne održivi ekonomski razvoj Srbije i svest o ekologiji – piše u press materijalu.
U tom pravcu sarađuju Centar za istraživanje javnih politika (Re:People) i Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo (IMGGI) Univerziteta u Beogradu.
Kako umetnost može da utiče na pomenute ne-umetničke oblasti? U slučaju ove izložbe, najjednostavnije rečeno, tako što umetnici umesto sintetičkih boja koriste bio-pigmente kao prirodnu zamenu za veštačke.
Ivan Šuković, kustos ove izložbe i umetnički direktor Re:People, kaže za portal „Vremena“ da „Institut i Re:People godinama sarađuju na ovom istraživanju i da je izložba umetničkih radova koji imaju naučno utemeljenje, rezultat te saradnje. Otud i ideja da bismo publici mogli predstaviti drugačiju stranu nauke.“
Za našu umetničku scenu ovakva vrsta saradnje je relativno nova, a u svetu „bio-art, inkorporiranje nauke i istraživanja u kontekstu umjetnosti, nije novo“, kaže Šuković. „Poslednjih godina prisutan je i kod nas, ne želim da kažem da je trend, ali dobro je da se umjetnici interesuju da uđu u neko interdisciplinarno polje i da jednostavno shvate da umjetnost ima i širu upotrebu, da se uz superviziju naučnika može dati jedan dobar rezultat ko što je i ova izložba.“
Ivan Šuković je izabrao radove Emilije Radojičić, Sonje Lundin, Jovane Čavorović, Dragane Lukić i Emira Šehanovića. „Pozvao sam autore koji su već bili skloni eksperimentu, nije mi bilo bitno da na izložbu pozovem samo velika imena, pa su zato među njima i mladi tek afirmisani, ali i eminentni poput Emira Šehanovića .“
„Svi oni su izašli iz svoje komfor zone i izmjestili se na trenutak u naučne laboratorije, što je uz pomoć naučnika i supervizora dalo rezultate koji su za umjetnike bili nepredvidivi.“
Izložba ima dva dela. U prvom su, kaže Šuković, „rekvizti koje naučnici koriste u svojim laboratorijama kako bi kroz određeni sistem fermentacije dobili pigment. Želeli smo da damo informaciju kako se koriste hemikalije, koji su instrumenti, kakvi su bili prvi uzorci – da uđemo u laboratoriju. Mi naime znamo da oko nas nisu samo otrovne bakterije, i da su pojedine bakterije tokom svoje evolucije razvile sposobnost da sintetišu biopigmente.“
U drugom delu izložbe su „radovi koji su nastali poslednjih nekoliko mjeseci u kolaboraciji između naučnika i umjetnika“, kaže Šuković, i navodi da su izložene instalacija, skulptura, grafika, objekat, razne umetničke forme.
Ivan Šuković izložene radove definiše kao društveno-angažovane.
„Istraživači širom sveta, uključujući i IMGGI u Srbiji, pronalaze inovativna rešenja za ekološke probleme s kojima se danas suočavamo. Neka od rješenja leže u regenerativnim tehnologijama i procesima koje nam omogućavaju mikroorganizmi. Doprinos ove izložbe je osvješćenje, da umjetnost bude dobar primjer kako da čuvamo životnu sredinu.“
Isti cilj, čuvanje životne sredine, ima i izložba „Priroda i umetnost“ koja je otvorena ove subote u Gradskoj galeriji Kulturnog centra Grad.
Autori izloženih radova Marija Kozomora, Adrien Ujhazi, Filip Stefanović, Jovan Babić i Nikola Vrzić, inspirisani prirodom i njenim resursima, istražuju mogućnosti koje prirodni elementi pružaju i načine na koje mogu da ih koriste u svojim umetničkim projektima.
Stvaralaštvo tih umetnika nosilac je snažnih poruka ključnih za savremeni kontekst: volimo, čuvajmo, brinimo – naveo je KC Grad najavljujući izložbu.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Špijunski softver Pegasus u mom telefonu još je jedan pokušaj zastrašivanja u nastojanju da se spreči svaki kritički stav i javno delovanje“, rekao je Đokić i dodao da zahteva od nadležnih organa da bez odlaganja sprovedu nezavisnu istragu
Nakon što policija nije pronašla Ljubomira Stefanovića na adresi prebivališta, Više javno tužilaštvo u Beogradu raspisalo je potragu za urednikom emisije „Slavija info“, koji je osumnjičen za izazivanje panike i nereda. Nakon pretresa stana koji su obavili pripadnici Uprave kriminalističke policije, voditelj je otkrio da se sklonio na sigurno jer više nema poverenja u institucije. Najavio je da će detalje slučaja izneti na društvenim mrežama
KRIK je objavio pismo policajaca premijeru Macutu u kome tvrde da su posle najveće zaplene droge u istoriji Srbije smenjeni i izloženi pritiscima. Među njima su bivši načelnik Službe za borbu protiv droga Radomir Popović i njegov zamenik Nikola Đoković, koji su tražili sastanak sa premijerom početkom septembra
Špijunskim softverom zaraženi su telefoni rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića i višeg tužilačkog saradnika Radeta Bajića iz Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, otkrivaju Citizen Lab i Share Fondacija
Savez slobodnih sindikata Srbije traži od Željka Veselinovića, koji ide na izbore na listi SNS-a, da objasni kako je finansirano osnivanje Radničke partije i ko plaća prostor na Dedinju koji koriste ta stranka i sindikat „Sloga”. Veselinović je na ranije pitanje odgovorio ličnim diskvalifikacijama
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
