Urbanizam
Beograd više nije Beograd
Poslednjih godina Beograd projektuju inostrani arhitekti. Ne zna se ko ih angažuje niti po kom kriterijumu dobijaju poslove, ali Beogradu nameću arhitekturu koja sa njim nema nikakve veze. Ko su i koliko ih je
Poslednjih godina Beograd projektuju inostrani arhitekti. Ne zna se ko ih angažuje niti po kom kriterijumu dobijaju poslove, ali Beogradu nameću arhitekturu koja sa njim nema nikakve veze. Ko su i koliko ih je
Plan za blok kod Botaničke bašte je da deo kuća zamene višespratnice
Ne zna se ko je pozvao britansku firmu „Wilkinson Eyre“ da projektuje Halu 1 na Beogradskom sajmu, ko im je rekao šta treba da bude u njoj, ko će sve to da plati i zašto nije organizovan konkurs
Osim hotela i pijace u urbanističkom projektu se spominje i izgradnja stambeno-komercijalnog kompleksa koji se sastoji od šest objekata od osam do devet spratova, a koji će biti povezani sa zajedničkim podzemnim etažama. Stručna javnost upozorava na nedostatke projekta, ali od toga nikakve vajde nema
Stanari Čingrijine i okolnih ulica na opštini Zvezdara zahtevaju da se spreči betoniranje zelenila ispred objekta u kojem se otvara kineski tržni centar
Sa čim se suočavaju građani – obični ljudi bez zaleđine – kada investitor odluči da pet metara uz njihovu kuću izgradi džinovsku osmospratnicu? Kako izgleda život s pogledom na beton, dok po terasi padaju opušci građevinskih radnika, a Hitna pomoć ne može da priđe ulazu? Šta na to kaže sistem? I koliko uporno nadležni mogu da ćute? I kako su jednom investitoru nakon što su mu odbijeni lokacijski uslovi za gradnju objekta, u roku od tri dana ti uslovi odobreni
Zadovoljenje isključivo minimalnog udela zelenila u tržišno orijentisanoj izgradnji postalo je pravilo. Potporu za takvo stanje sve češće pružaju i planska dokumenta, pod plaštom brige o javnom interesu (koji to nije). Reakcija inspekcijskih organa najčešće izostaje, a gradovi ostaju bez ključne odbrane od prekomernog zagrevanja i zagađenja
Biznismen iz Dubaija Muhamed Alabar kome srpska vlada omogućuje da kupuje deo po deo Beograda, nije uspeo da onomad kupi ni delić Zagreba zato što su stručna javnost, opozicija i građani sprečili tamošnju vlast da mu ga proda
Danas je ispred hotela „Jugoslavija“ održan protest zbog najave rušenja ovog arhitektonski i istorijski znamenitog objekta i izgradnje još jednog megalomanskog stambeno-poslovnog kompleksa na njegovom mestu. Učesnici su poručili da razvoj Beograda ne smeju da diktiraju investitori, već da on mora da se rukovodi interesom Beograđana
Od početka realizacije projekta Beograd na vodi indoktrinirani smo novom razvojnom paradigmom koja otprilike glasi: “Ili će se malo nas obogatiti, ili ćete svi propasti”, što je rezultiralo širenjem predatorskih urbanih praksi širom grada
„Svi aktuelni i veći i manji projekti koji se trenutno u Beogradu realizuju ili su u fazi planiranja nisu deo strateškog okvira razvoja grada već su nasumične, proizvoljne intervencije u prostoru koje su odraz pritiska velikog novca i korupcije u redovima vlasti i uprave“, kaže za „Vreme“ Božena Stojić, članica kolektiva Ministarstvo prostora
„Odluka Privremenog organa grada Beograda da firmi koja je vlasnik Marine Dorćol proda zemljište koje se naslanja na nju po ceni od 1.050 evra po kvadrate je nastavak prakse da se po veoma niskoj ceni investitorima prodaje najvrednije zemljište“, kaže za "Vreme" funkcioner Zeleno-levog frona Dobrica Veselinoć