Tema broja II: Slučaj jednog stambeno-poslovnog objekta u Nišu

Investitor gradi, institucije spavaju

Sa čim se suočavaju građani – obični ljudi bez zaleđine – kada investitor odluči da pet metara uz njihovu kuću izgradi džinovsku osmospratnicu? Kako izgleda život s pogledom na beton, dok po terasi padaju opušci građevinskih radnika, a Hitna pomoć ne može da priđe ulazu? Šta na to kaže sistem? I koliko uporno nadležni mogu da ćute? I kako su jednom investitoru nakon što su mu odbijeni lokacijski uslovi za gradnju objekta, u roku od tri dana ti uslovi odobreni

Tema broja III: Urbanizam i zelenilo

Gde god vide zgodno mesto, drvo poseku

Zadovoljenje isključivo minimalnog udela zelenila u tržišno orijentisanoj izgradnji postalo je pravilo. Potporu za takvo stanje sve češće pružaju i planska dokumenta, pod plaštom brige o javnom interesu (koji to nije). Reakcija inspekcijskih organa najčešće izostaje, a gradovi ostaju bez ključne odbrane od prekomernog zagrevanja i zagađenja

Rasprodaja Beograda

Muhamed Alabar, čovek koji neometano kupuje Beograd

Biznismen iz Dubaija Muhamed Alabar kome srpska vlada omogućuje da kupuje deo po deo Beograda, nije uspeo da onomad kupi ni delić Zagreba zato što su stručna javnost, opozicija i građani sprečili tamošnju vlast da mu ga proda

Beograd

Odbrana hotela „Jugoslavija“: „Nećemo kulčine!“

Danas je ispred hotela „Jugoslavija“ održan protest zbog najave rušenja ovog arhitektonski i istorijski znamenitog objekta i izgradnje još jednog megalomanskog stambeno-poslovnog kompleksa na njegovom mestu. Učesnici su poručili da razvoj Beograda ne smeju da diktiraju investitori, već da on mora da se rukovodi interesom Beograđana

Lični stav

Brže, bolje, jače – evo, sad će!

Od početka realizacije projekta Beograd na vodi indoktrinirani smo novom razvojnom paradigmom koja otprilike glasi: “Ili će se malo nas obogatiti, ili ćete svi propasti”, što je rezultiralo širenjem predatorskih urbanih praksi širom grada

Urbanizam

Izgradnja Beograda: Proizvoljne intervencije pod pritiskom novca i korupcije

„Svi aktuelni i veći i manji projekti koji se trenutno u Beogradu realizuju ili su u fazi planiranja nisu deo strateškog okvira razvoja grada već su nasumične, proizvoljne intervencije u prostoru koje su odraz pritiska velikog novca i korupcije u redovima vlasti i uprave“, kaže za „Vreme“ Božena Stojić, članica kolektiva Ministarstvo prostora

Marina Dorćol

Veselinović: Najvrednije zemljište se prodaje po veoma niskoj ceni

„Odluka Privremenog organa grada Beograda da firmi koja je vlasnik Marine Dorćol proda zemljište koje se naslanja na nju po ceni od 1.050 evra po kvadrate je nastavak prakse da se po veoma niskoj ceni investitorima prodaje najvrednije zemljište“, kaže za "Vreme" funkcioner Zeleno-levog frona Dobrica Veselinoć

Beograd

Rekonstrukcija Trga Nikole Pašića: Ruši se stara fontana

Predviđeno je rušenje jedne od najprepoznatljivijih beogradskih fontana sa čuvenim vodoskokom. Ideja je da bude preoblikovana po uzoru na originalnu od pre gotovo šest i po decenija bez vodoskoka

Lični stav

Rušenje Beogradskog sajma: Projekat naprednjačkih multimilionera

Od 26. oktobra do 1. novembra održaće se javna prezentacija Urbanističkog projekta za prostor na kome se više od pola veka nalazi Beogradski sajam. Samo šest dana za uvid javnosti u najznačajnije zemljište u našem gradu, u planove koji će trajno i nepovratno uništiti ne samo ovaj deo Beograda

Beograd

Koncert za park u Bregalničkoj

Na Zvezdari, u Parku u Bregalničkoj ulici koji komšije od 2016. godine, uporno brane od “investitora”, tri beogradska benda iz kraja - Lipov Loud, The Bite i Sharks, Snakes and Planes - održaće danas, 23. septembra,  besplatnu rokenrol svirku sa početkom u 18 časova

Beograd

Hotel „Jugoslavija“ zavisi od firme u vlasništvu „Milenijum tima“

Prema Detaljno regulacionom planu na zemljištu na kome se nalazi hotel „Jugoslavija“, a u koji je investirao MV Investment doo, biće izgrađena zgrada od 155 metara iako je dozvoljeno samo 32

Ekologija

Beograd: Usijanje i investitorski urbanizam

Ukoliko se mere adaptacije na klimatske promene ne počnu aktivnije sprovoditi u bliskoj budućnosti, javno zdravlje Beograđana naći će se pred ozbiljnom pretnjom. Poslednjih godina sve je manje prijatnih letnjih jutara i večeri, a sve više tropskih noći. Ovo nije samo pitanje temperature vazduha, već i našeg subjektivnog osećaja. Istraživači to zovu „termalni komfor”