Trg republike imao je već sat, a sada dobija novi - ali oko njega se neće okupljati pešaci, već će kružiti automobili. Gradonačelnik Aleksandar Šapić ga najavljuje kao novi simbol Beograda, kakav bi, valjda, trebalo da bude i akvarijum na Ušću
Zbog urbanističkog projekta zgrade u Kneza Miloša 42 stanarima Kneza Miloša 44 i Vojvode Milenka 13 preti opasnost da im budu zazidani prozori i terase i potkopani temelji zgrade
Pod okriljem noći ograđen je park Ušće. Aktivisti se bune, ministarstvo tvrdi da je reč o bezbednosti prolaznika
Na tribini o izgradnji akvarijuma „Na Ušću dveju reka ispod kranova“ rečeno je da će na Ušću biti uklonjeno 28 zrelih stabala i da nije svaka gradnja napredak
Novi podaci istraživanja o korupciji u urbanizmu pokazuju da većina stručnjaka smatra da se prostor ne tretira kao javno dobro, već kao tržišnu robu čije se vrednovanje i planiranje prečesto prepušta privatnim interesima
Objava novih rendera budućeg akvarijuma na Instagram nalogu biroa Mitarh naišla na kritike zbog intervencija u javnim zelenim površinama. Dok autori projekta naglašavaju očuvanje otvorenosti prostora, protivnici upozoravaju na dugoročne posledice po park.
Arhitekta Bojan Kovačević za „Vreme“ govori o Generalštabu i Beogradu na vodi, i ostalim „projektima“ koji guše grad
Na lokaciji budućeg naselja Marina Dorćol u Beogradu nema značajnih odstupanja zagađujućih materijala u zemljištu u odnosu na maksimalne dozvoljene vrednosti, saopštio je Gradski zavod za javno zdravlje
Treći po veličini grad u Srbiji, Niš, postaje veliko gradilište - ruše se stare kuće u centru grada, a počinje izgradnja višespratnica. Arhitekte upozoravaju da se ne vodi računa o opterećenju infrastrukture
Tuča između obezeđenja gradilišta u novobeogradskom Bloku 4 i građana koji ne dozvoljavaju izgradnju objekta koji će im „zazidati“ prozore samo je novi primer borbe Beograđana protiv investitorskog urbanizma
Deset godina nakon što je svečano najavljen, projekat „Beograd na vodi” širi se brže nego ikad. O „urbicidu” u Beogradu u novom broju „Vremena” govori Đorđe Miketić, građanski aktivista i jedan od pokretača inicijative „Beograd ostaje”
“Promena postojećih praksi u Beogradu je neophodna. Ključ rešavanja urbanih pitanja danas jeste zahtev za prevladavanjem jaza između urbanog i neurbanog, građenog i neizgrađenog, koji već dugo opterećuje celokupno područje urbanističko-arhitektonskog istraživanja i prakse”
Raspisan konkurs za programsko-prostorni koncept za urbanu i pejzažnu revitalizaciju područja između ulica Blagoja Parovića, Kneza Višeslava, Miloja Zakića i Vladimira Rolovića na Čukarici
Poslednjih godina Beograd projektuju inostrani arhitekti. Ne zna se ko ih angažuje niti po kom kriterijumu dobijaju poslove, ali Beogradu nameću arhitekturu koja sa njim nema nikakve veze. Ko su i koliko ih je
Plan za blok kod Botaničke bašte je da deo kuća zamene višespratnice
Ne zna se ko je pozvao britansku firmu „Wilkinson Eyre“ da projektuje Halu 1 na Beogradskom sajmu, ko im je rekao šta treba da bude u njoj, ko će sve to da plati i zašto nije organizovan konkurs
Osim hotela i pijace u urbanističkom projektu se spominje i izgradnja stambeno-komercijalnog kompleksa koji se sastoji od šest objekata od osam do devet spratova, a koji će biti povezani sa zajedničkim podzemnim etažama. Stručna javnost upozorava na nedostatke projekta, ali od toga nikakve vajde nema
Stanari Čingrijine i okolnih ulica na opštini Zvezdara zahtevaju da se spreči betoniranje zelenila ispred objekta u kojem se otvara kineski tržni centar
Sa čim se suočavaju građani – obični ljudi bez zaleđine – kada investitor odluči da pet metara uz njihovu kuću izgradi džinovsku osmospratnicu? Kako izgleda život s pogledom na beton, dok po terasi padaju opušci građevinskih radnika, a Hitna pomoć ne može da priđe ulazu? Šta na to kaže sistem? I koliko uporno nadležni mogu da ćute? I kako su jednom investitoru nakon što su mu odbijeni lokacijski uslovi za gradnju objekta, u roku od tri dana ti uslovi odobreni
Zadovoljenje isključivo minimalnog udela zelenila u tržišno orijentisanoj izgradnji postalo je pravilo. Potporu za takvo stanje sve češće pružaju i planska dokumenta, pod plaštom brige o javnom interesu (koji to nije). Reakcija inspekcijskih organa najčešće izostaje, a gradovi ostaju bez ključne odbrane od prekomernog zagrevanja i zagađenja
Biznismen iz Dubaija Muhamed Alabar kome srpska vlada omogućuje da kupuje deo po deo Beograda, nije uspeo da onomad kupi ni delić Zagreba zato što su stručna javnost, opozicija i građani sprečili tamošnju vlast da mu ga proda
Danas je ispred hotela „Jugoslavija“ održan protest zbog najave rušenja ovog arhitektonski i istorijski znamenitog objekta i izgradnje još jednog megalomanskog stambeno-poslovnog kompleksa na njegovom mestu. Učesnici su poručili da razvoj Beograda ne smeju da diktiraju investitori, već da on mora da se rukovodi interesom Beograđana
Od početka realizacije projekta Beograd na vodi indoktrinirani smo novom razvojnom paradigmom koja otprilike glasi: “Ili će se malo nas obogatiti, ili ćete svi propasti”, što je rezultiralo širenjem predatorskih urbanih praksi širom grada
„Svi aktuelni i veći i manji projekti koji se trenutno u Beogradu realizuju ili su u fazi planiranja nisu deo strateškog okvira razvoja grada već su nasumične, proizvoljne intervencije u prostoru koje su odraz pritiska velikog novca i korupcije u redovima vlasti i uprave“, kaže za „Vreme“ Božena Stojić, članica kolektiva Ministarstvo prostora
„Odluka Privremenog organa grada Beograda da firmi koja je vlasnik Marine Dorćol proda zemljište koje se naslanja na nju po ceni od 1.050 evra po kvadrate je nastavak prakse da se po veoma niskoj ceni investitorima prodaje najvrednije zemljište“, kaže za "Vreme" funkcioner Zeleno-levog frona Dobrica Veselinoć
Predviđeno je rušenje jedne od najprepoznatljivijih beogradskih fontana sa čuvenim vodoskokom. Ideja je da bude preoblikovana po uzoru na originalnu od pre gotovo šest i po decenija bez vodoskoka
Od 26. oktobra do 1. novembra održaće se javna prezentacija Urbanističkog projekta za prostor na kome se više od pola veka nalazi Beogradski sajam. Samo šest dana za uvid javnosti u najznačajnije zemljište u našem gradu, u planove koji će trajno i nepovratno uništiti ne samo ovaj deo Beograda
