Bratislav Živković je jedan od prvih Srba koji su uzeli pušku na istoku Ukrajine da pomognu proruskim separatistima. Nikad nije krio šta radi, ali ga je u Srbiji ruka pravde milovala
Ukrajinska armija je napravila prodor u Kurskoj oblasti, iako je tamo pod sve većim pritiskom., još od avgusta 2024. godine. Koliki je domet ukrajinske ofanzive u Kurskoj oblasti?
Francuski predsednik Emanuel Makron se namerio na Ilona Maska, bliskog saveznika novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa, optužujući ga da podržava „novi međunarodni reakcionarni pokret“
Ukrajinske trupe pokrenule su novu kontraofanzivu u Kurskoj oblasti, a Moskva tvrdi da je odbila dva ukrajinska napada
Očekuje se da će isporuke gasa potpuno prestati 1. januara 2025. pošto je istekao ugovor o tranzitu između Gasproma i ukrajinske kompanije Naftogas
Ukrajinski ministar energetike German Galuščenko ocenio ovu odluku kao istorijsku. Izvoz gasa preko Ukrajine u Evropu zaustavljen od 08:00 po moskovskom vremenu
Predsednici Srbije i Ukrajine, Aleksandar Vučić i Volodimir Zelenski, razgovarali su o važnim pitanjima koja se tiču bilateralnih odnosa i evropskog puta svojih zemalja
Sve više Ukrajinaca spremno je da razmotri pregovore s Rusijom, ali odbijaju da ih vide kao priliku za teritorijalne ustupke. Stručnjaci ističu da bi svaki dogovor morao uključivati međunarodne garancije
Ruski napad krstarećim raketama i dronovima, jedan od najžešćih od početka rata, bio je usmeren na ukrajinske trafostanice i gasnu infrastrukturu
Predsednik Rusije Vladimir Putin zapretio je da će, ukoliko Ukrajina ne prestane da koristi rakete „ATACMS“ u udarima na teritoriju Rusije, Kremlj odgovoriti napadima na Kijev hipersoničnim projektilima „Orešnik“
Jedan jedini granični prelaz između Belorusije i Ukrajine trenutno funkcioniše. Tamo je otišla reporterka DW i razgovarala sa ljudima koji žive u neposrednoj blizini granice
Državni sekretar SAD Entoni Blinken izjavio je da će Vašington uputiti Kijevu paket oružja vredan 725 miliona dolara. Stiče se utisak da odlazeća administracija Džozefa Bajdena žuri da što više naoruža Ukrajinu dok se u Belu kuću ne useli Donald Tramp
Ratna žarišta u Ukrajini i pojasu Gaze, kao i rastuće tenzije u istočnoj Aziji, značajno povećavaju potražnju za oružjem i vojnom opremom, pa su i prihodi industrije oružja 2023. sve veći
„Ukoliko želimo da zaustavimo vruću fazu rata, pod kišobran NATO moramo da stavimo teritoriju Ukrajine koju imamo pod našom kontrolom", smatra predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Moskva je potvrdila da je Ukrajina već iskoristila rakete zapadne proizvodnje za gađanje ciljeva u na ruskoj teritoriji. Dugo se čekalo na ovaj potez, koji je promenio ratnu igru
Američka Ambasada u Kijevu je zatvorena zbog ruskih vazdušnih udara. To se ranije nije događalo. Šta je ovog puta drugačije
Za hiljadu dana rata u Ukrajini ubijeno je desetine hiljada civila, među kojima i najmanje 659 dece. Političarima i generalima ne fali ni dlaka s glave
Odluka još dva meseca aktuelnog predsednika SAD da dozvoli Ukrajini korišćenje američkih raketa u ratu sa Rusijom predstavlja značajnu promenu politike Vašingtona u ukrajinsko-ruskom sukobu
Ljudi su u Ukrajini umorni od rata i upiru pogled u Vašington. Njihova sudbina bi mogla da zavisi od pobednika na američkim predsedničkim izborima Donalda Trampa. Poneko je oprezni optimista
Pre američkih predsedničkih izbora američka administracija je imala cilj da do aprila isporuči ostatak svoje pomoći Ukrajini. Zbog Trampove pobede, isporuka se ubrzava
Na Samitu Evropske političke zajednice u Budimpešti najviše se govori o pobedi Donalda Trampa i njegovim najavama da će SAD ostaviti „na cedilu“ Evropu po pitanju Ukrajine. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić podučavao Evropu o „tricama i kučinama“
Pet okruga u Kijevu bilo je na meti udara ruskih dronova, saopštio je gradonačelnik Vitalij Kličko. Napadi su izvršeni i u Odesi gde je oštećena jedna višespratnica
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula ponovo je naglasio da Beograd odbija da uvede sankcije Rusiji. Ne spominje pritom da srpsko oružje stiže do ukrajinske vojske
Ukrajina i Južna Koreja tvrde da su vojnici iz Severne Koreje upućeni u Rusiji na obuku, a s ciljem da pomognu agresiju na Ukrajinu. Moskva i Pjongjang odbacuju te optužbe, ali naglašavaju da jačaju „sveobuhvatno strateško partnerstvo“
Francuska će Ukrajini početkom naredne godine poslati nekoliko modernizovanih aviona-bombardera tipa Miraž 2000. Koliko to utiče na odnos snaga na frontu
Vojnici iz Severne Koreje bi mogli da čuvaju delove rusko-ukrajinske granice, što bi oslobodilo ruske jedinice za borbu na frontu
Poziv Vučiću na TV duel
Njegovo, ali i angažovanje brojnih drugih državljana Srbije u ratu u Ukrajini privuklo je pažnju domaćih vlasti, pa je tadašnji premijer Aleksandar Vučić naveo da se u ratu u Ukrajini „desetine“ ljudi bore kao plaćenici za račun i jedne i druge strane. Zato ih je Vučić tada pozvao da se vrate u Srbiju, „da vode računa o svojim porodicama i zemlji, a ne da ratuju za bilo čije interese“.
Pošto su dopune Krivičnog zakona kojima su predviđene zatvorske kazne građanima Srbije koji učestvuju u ratu ili oružanom sukobu u drugim zemljama, ili za te sukobe organizuju i vrbuju druge građane Srbije usvojene tek u oktobru 2014. godine, Živkoviću ništa nije smetalo da se vraća u Srbiju kada god je to želeo.
Živković je tada toliko bio siguran da će biti izuzet od krivičnog gonjenja da je krajem jula 2014. godine u otvorenom pismu srpskim vlastima pozvao Vučića na TV duel, s ciljem da „narod odluči da li treba da nas osude na izgnanstvo ili smrt“. Tada je tvrdio da će dokazati da je njegova borba protiv „nacističkih jedinica“ na istoku Ukrajine „pravedna i časna“.
On svoje učešće u sukobima u Ukrajini nikada nije krio, a za Radio Slobodna Evropa je čak naveo da je bio vođa jednog od odreda srpskih dobrovoljaca u Ukrajini koji se zvao „Sveti knez Lazar“. Oni su do Luganska u Ukrajinu dolazili preko Rusije sa običnim turističkim vizama.
Prema sopstvenom priznanju u Ukrajini se borio i protiv „ukrajinske garde fašista iz 'Desnog centra'“ i sa grupom „dobrovoljaca“ iz Srbije, koja je imala 35 članova, i koja se zvala „Odred Jovan Šević“.
„Špijuniranje“ u Rumuniji
Živkoviću je 2017. godine zbog špijunaže i zato što predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost zabranjen ulazak najpre u Rumuniju, a zatim i u druge članice NATO u narednih 15 godina. Nakon toga, on je otišao u Bugarsku, a potom i u Rusiju.
Izvori iz rumunske obaveštajne službe (SRI) potvrdili su da se Živković u najmanju ruku spremao za špijunažu, a napustio je Rumuniju nedugo nakon što je probao da fotografiše „tajnu dokumentaciju o radarskom sistemu u mestu Satu Mare“.
Međutim, prema pisanju rumunskih medija, u dokumentima za koje je Živković verovao da su poverljivi nije bilo ničeg tajnog i njemu ih podmetnula rumunska služba kako bi potvrdila Živkovićevo interesovanje za vojnu infrastrukturu.
Živković je samo 2017. godine u Rumuniji boravio pet puta. Svaki put je dolazio iz različitih pravaca, vozom i avionom. Prema navodima medija i ljudi iz bezbednosnih struktura interesovao se za radarske sisteme vojne i civilne, kao i za vojne baze u jugoistočnom delu Rumunije.
Pritvor pa rijaliti
Kada je deo Krivičnog zakona o učešću u ratu u drugim zemljama ili vrbovanju drugih za učešće u takvim ratovima konačno počeo da se primenjuje, to se odrazilo i na Živkovića koji je zbog tih krivičnih dela uhapšen u avgustu 2018. godine.
Ipak, nakon istrage koja je trajala osam meseci Živković je pušten na slobodu, a pritvorsku ćeliju zamenio je drugom vrstom zatočeništva, jer je kao „selebriti“ koji ima šta da pokaže zaludnim gledaocima postao deo rijalitija „Parovi“ na TV Hepi. Neposredno pred ulazak u rijaliti hvalio se svojim nelegalnim aktivnostima i podvizima, a sebe je predstavio kao „četnika i novinara“.
„Ja sam četnički komandant, pomagao sam ruskom narodu na Krimu u Ukrajini. Eto, bavim se i žurnalistikom, akreditovani sam novinar u Rusiji. Napisao sam i knjigu“, rekao je tada Živković.
Kao čovek sa „iskustvom“ od početka ruske invazije 2022. godine, Živković je gostovao na TV Hepi gde je pričao o ratu.
Tamo je predstavljan kao „jedini živi četnički komandant u 21. veku“, uz tvrdnje da „Rusija pomaže narodu u Donbasu“, i da je jedini interes Amerikanaca „da se tamo zarati“.
Sa odlikovanjima i četničkim simbolom pred Putina
Iste, 2022. godine objavljeno da je teško povređen i da se leči u Moskvi, a u javnosti se nakon toga pojavio u februaru 2023. godine kada je prisustvovao govoru ruskog predsednika Vladimira Putina.
Tada je došao u salu sa štakama i bio obučen u vojnu uniformu sa brojnim odlikovanjima i četničkim simbolom na rukavu. Iako je bio poznat po ogromnoj bradi, za tu priliku ju je skratio.
Poslednji put Živković je spomenut u javnosti zbog navodnog odnosa među plaćenicima iz Srbije koji ratuju protiv Ukrajine. Tada ga je na svom Jutjub kanalu pomenuo Dejan Berić, za koga Dojče vele piše da je „snajperista koji je na istoku Ukrajine stekao maltene status ikone“. Zbog izjava Berića Živković ga je navodno tužio.Serbian war criminal and paramilitary commander Bratislav Zivkovic, wanted in Ukraine, attended Putin's unhinged speech today. He wore a military uniform with the emblem of the notorious Chetniks. Zivkovic has been part of the Russian invasion forces in Ukraine since 2014. pic.twitter.com/5OvJCCjOpL
— Admirim (@admirim) February 21, 2023
„Bratislav Živković me tuži za uvredu časti i dostojanstva. I kad je krenuo na sud, napravio je video pored suda i rekao da će sad inteligentno da me razvali. On non-stop provocira, pokušava da me isprovocira da ga udarim; naravno, to mu ne uspeva. Obećao je da će me ubiti kad je sudija izašla, samo čeka da sud završi. Ko to može da uradi? To može da uradi samo čovek koji je siguran da, iako ga ovde ne žele, on će biti siguran u Srbiji“, tvrdio je Berić u snimku na Jutjubu.
O pogibiji samo na društvenim mrežama
Pored objave njegove sestre na Fejebuku, o pogibiji Živkovića se zna samo po objavama na ruskim Telegram kanalima i na drugim društvenim mrežama u kojima se navodi da je poginuo u borbama u Kursku. Zvanične ruske vlasti nisu saopštile ništa.
Bratislav Živković bio je komandant paravojne formacije Četnički pokret koji je nedavno poginuo u borbama oko Kurska. Živković se godinama borio na strani proruskih separatista u oblastima Donjecka i Luganska u Ukrajini.
Ruske vlasti nisu zvanično potvrdile njegovu smrt, ali je to učinila njgova sestra objavom na Fejsbuku u kojoj se između ostalog navodi da je Živković poginuo „junačkom smrću“ i da je njegov život bio „ispunjen hrabrošću, nepokolebljivom verom u ideale i nesebičnom ljubavlju prema bližnjima“, kao i da je „neumorno stajao iza onoga u šta je verovao“.
Četnički pokret kojim je komndovao deo je ekstremno desničarske organizacije Unité Continentale, a Živković se još 2014. i 2015. borio na strani proruskih separatista u Ukrajini.
U Srbiji je 2018. godine uhapšen zbog sumnje da je organizovao učešće građana Srbije u ratu u Ukrajini, za šta im je nudio 200 evra mesečno. Međutim, tužilaštvo je naredne godine obustavilo istragu koja se vodila protiv njega.
Navodno je imao Živković i rusko državljanstvo, ali je naglašavao da Rusija nije umešana u aktivnosti kojima se on bavi. Prema nepotvrđenim informacijama nadnicu od 200 evra koje je Živković isplaćivao dobrovoljcima iz Srbije nije obezbeđivala Rusija, već samoproglašena Luganska Narodna Republika.
„Sablast rata u ljudskom obličju“
Odmah po izbijanju rata u Ukrajini nakon ruske aneksije Krima 2014. godine, Živković je privukao pažnju medija, između ostalog i svojim izgledom.
Reporter nemačkog nedeljnika Cajt koji ga je u martu 2014. godibe sreo na Krimu opisao ga je ovako.
„Taj 39-godišnjak izgleda kao sablast rata u ljudskom obličju: duga kosa, gusta brada, dlaka zift crnih, baš poput njegove šubare, na ramenu je bedž sa zlatnom kosturskom glavom…“.
Živković je tada novinaru rekao da mu se javljaju prijatelji koji se bore u Sijera Leoneu i pitaju ga da li da dođu na Krim. On im je odgovarao da za tim nema potrebe jer „on i njegovi četnici drže stvari pod kontrolom“.
„Nismo mi nikakvi psi rata“, rekao je tada Živković i naglasio da borci iz Srbije „samo žele da se Krim mirno vrate Rusiji, gde i pripada“.
Христос вакрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и мртвима у гробовима живот дарова.
Хаџи Братислав Живковић нека ти је лака црна земља. pic.twitter.com/SxFNL5YMew — Роберт Бараћ 🇷🇸🇷🇸🇷🇸 (@Robert_Barac_) January 3, 2025
Poziv Vučiću na TV duel
Njegovo, ali i angažovanje brojnih drugih državljana Srbije u ratu u Ukrajini privuklo je pažnju domaćih vlasti, pa je tadašnji premijer Aleksandar Vučić naveo da se u ratu u Ukrajini „desetine“ ljudi bore kao plaćenici za račun i jedne i druge strane. Zato ih je Vučić tada pozvao da se vrate u Srbiju, „da vode računa o svojim porodicama i zemlji, a ne da ratuju za bilo čije interese“.
Pošto su dopune Krivičnog zakona kojima su predviđene zatvorske kazne građanima Srbije koji učestvuju u ratu ili oružanom sukobu u drugim zemljama, ili za te sukobe organizuju i vrbuju druge građane Srbije usvojene tek u oktobru 2014. godine, Živkoviću ništa nije smetalo da se vraća u Srbiju kada god je to želeo.
Živković je tada toliko bio siguran da će biti izuzet od krivičnog gonjenja da je krajem jula 2014. godine u otvorenom pismu srpskim vlastima pozvao Vučića na TV duel, s ciljem da „narod odluči da li treba da nas osude na izgnanstvo ili smrt“. Tada je tvrdio da će dokazati da je njegova borba protiv „nacističkih jedinica“ na istoku Ukrajine „pravedna i časna“.
On svoje učešće u sukobima u Ukrajini nikada nije krio, a za Radio Slobodna Evropa je čak naveo da je bio vođa jednog od odreda srpskih dobrovoljaca u Ukrajini koji se zvao „Sveti knez Lazar“. Oni su do Luganska u Ukrajinu dolazili preko Rusije sa običnim turističkim vizama.
Prema sopstvenom priznanju u Ukrajini se borio i protiv „ukrajinske garde fašista iz 'Desnog centra'“ i sa grupom „dobrovoljaca“ iz Srbije, koja je imala 35 članova, i koja se zvala „Odred Jovan Šević“.
„Špijuniranje“ u Rumuniji
Živkoviću je 2017. godine zbog špijunaže i zato što predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost zabranjen ulazak najpre u Rumuniju, a zatim i u druge članice NATO u narednih 15 godina. Nakon toga, on je otišao u Bugarsku, a potom i u Rusiju.
Izvori iz rumunske obaveštajne službe (SRI) potvrdili su da se Živković u najmanju ruku spremao za špijunažu, a napustio je Rumuniju nedugo nakon što je probao da fotografiše „tajnu dokumentaciju o radarskom sistemu u mestu Satu Mare“.
Međutim, prema pisanju rumunskih medija, u dokumentima za koje je Živković verovao da su poverljivi nije bilo ničeg tajnog i njemu ih podmetnula rumunska služba kako bi potvrdila Živkovićevo interesovanje za vojnu infrastrukturu.
Živković je samo 2017. godine u Rumuniji boravio pet puta. Svaki put je dolazio iz različitih pravaca, vozom i avionom. Prema navodima medija i ljudi iz bezbednosnih struktura interesovao se za radarske sisteme vojne i civilne, kao i za vojne baze u jugoistočnom delu Rumunije.
Pritvor pa rijaliti
Kada je deo Krivičnog zakona o učešću u ratu u drugim zemljama ili vrbovanju drugih za učešće u takvim ratovima konačno počeo da se primenjuje, to se odrazilo i na Živkovića koji je zbog tih krivičnih dela uhapšen u avgustu 2018. godine.
Ipak, nakon istrage koja je trajala osam meseci Živković je pušten na slobodu, a pritvorsku ćeliju zamenio je drugom vrstom zatočeništva, jer je kao „selebriti“ koji ima šta da pokaže zaludnim gledaocima postao deo rijalitija „Parovi“ na TV Hepi. Neposredno pred ulazak u rijaliti hvalio se svojim nelegalnim aktivnostima i podvizima, a sebe je predstavio kao „četnika i novinara“.
„Ja sam četnički komandant, pomagao sam ruskom narodu na Krimu u Ukrajini. Eto, bavim se i žurnalistikom, akreditovani sam novinar u Rusiji. Napisao sam i knjigu“, rekao je tada Živković.
Kao čovek sa „iskustvom“ od početka ruske invazije 2022. godine, Živković je gostovao na TV Hepi gde je pričao o ratu.
Tamo je predstavljan kao „jedini živi četnički komandant u 21. veku“, uz tvrdnje da „Rusija pomaže narodu u Donbasu“, i da je jedini interes Amerikanaca „da se tamo zarati“.
Sa odlikovanjima i četničkim simbolom pred Putina
Iste, 2022. godine objavljeno da je teško povređen i da se leči u Moskvi, a u javnosti se nakon toga pojavio u februaru 2023. godine kada je prisustvovao govoru ruskog predsednika Vladimira Putina.
Tada je došao u salu sa štakama i bio obučen u vojnu uniformu sa brojnim odlikovanjima i četničkim simbolom na rukavu. Iako je bio poznat po ogromnoj bradi, za tu priliku ju je skratio.
Poslednji put Živković je spomenut u javnosti zbog navodnog odnosa među plaćenicima iz Srbije koji ratuju protiv Ukrajine. Tada ga je na svom Jutjub kanalu pomenuo Dejan Berić, za koga Dojče vele piše da je „snajperista koji je na istoku Ukrajine stekao maltene status ikone“. Zbog izjava Berića Živković ga je navodno tužio.Serbian war criminal and paramilitary commander Bratislav Zivkovic, wanted in Ukraine, attended Putin's unhinged speech today. He wore a military uniform with the emblem of the notorious Chetniks. Zivkovic has been part of the Russian invasion forces in Ukraine since 2014. pic.twitter.com/5OvJCCjOpL
— Admirim (@admirim) February 21, 2023
„Bratislav Živković me tuži za uvredu časti i dostojanstva. I kad je krenuo na sud, napravio je video pored suda i rekao da će sad inteligentno da me razvali. On non-stop provocira, pokušava da me isprovocira da ga udarim; naravno, to mu ne uspeva. Obećao je da će me ubiti kad je sudija izašla, samo čeka da sud završi. Ko to može da uradi? To može da uradi samo čovek koji je siguran da, iako ga ovde ne žele, on će biti siguran u Srbiji“, tvrdio je Berić u snimku na Jutjubu.
O pogibiji samo na društvenim mrežama
Pored objave njegove sestre na Fejebuku, o pogibiji Živkovića se zna samo po objavama na ruskim Telegram kanalima i na drugim društvenim mrežama u kojima se navodi da je poginuo u borbama u Kursku. Zvanične ruske vlasti nisu saopštile ništa.
