Za Ukrajinu, naredne nedelje mogu biti ključne – u pitanju je nada da neće izgubiti rat i da će postići dogovor koji bi obezbedio njen opstanak kao nezavisne i suverene države.
Međutim, Ukrajina je dalje nego ikada od ispunjenja svojih zahteva zasnovanih na međunarodnom pravu, piše Dojče vele. Izgledi za obnavljanje njene teritorijalne celovitosti – odnosno vraćanje suvereniteta nad Krimom, kao i regijama Donjeck i Lugansk, koje su Rusija nezakonito okupirala i anektirala – gotovo da ne postoje. Nova američka administracija je odmah po preuzimanju vlasti u januaru jasno stavila do znanja da će Ukrajina verovatno morati da se odrekne dela teritorije. Rusija ionako već smatra ta područja delom svoje teritorije.
Ukoliko Ukrajina pristane da se makar privremeno odrekne dela svog istočnog i jugoistočnog teritorijalnog integriteta, ostaje pitanje koje oblasti bi prepustila i kako bi bila obezbeđena demarkaciona linija i primirje.
Važno je napomenuti da ukrajinsko rukovodstvo u poslednje vreme više ne insistira na zahtevu za potpunom obnovom teritorijalne celovitosti.
Ukrajina stalno ističe svoju težnju ka članstvu u NATO kao garanciju trajnog mira i odvraćanja Rusije od budućih napada. Ipak, nova administracija Donalda Trampa već je odbacila tu mogućnost. I pre toga je među članicama NATO, uključujući i Nemačku, postojala velika doza skepticizma prema brzom prijemu Ukrajine u Alijansu.
Pored toga, Ukrajina se zalaže za to da strana vojska osigura primirje, uz odgovarajuće bezbednosne garancije. Međutim, još uvek nije jasno da li će ih i od koga dobiti. SAD ne pokazuju nikakvu spremnost da ponude takve garancije, dok Evropljani žele da ih osiguraju samo ukoliko ih Vašington podrži.
Trenutna linija fronta duga je oko 900 kilometara i za njeno obezbeđenje bilo bi potrebno značajno međunarodno vojno prisustvo. Ukupna dužina granice između Ukrajine i Rusije iznosi čak 2.300 kilometara. Vojni stručnjaci procenjuju da bi zapadne zemlje morale da rasporede najmanje 150.000 vojnika, a moguće i znatno više. Međutim, nije jasno kako bi se ta brojka mogla dostići bez učešća Sjedinjenih Država.
Za predsednika Volodimira Zelenskog prvi korak ka primirju mogao bi biti delimičan prekid vatre, koji bi obuhvatao okončanje vazdušnih i pomorskih borbi. Prema jednom ukrajinskom zvaničniku, takav aranžman bi bilo lakše nadgledati. Ukrajina planira da predstavi takav predlog na predstojećem sastanku u Džedi.
Pozicija Rusije
Rusija do sada nije odustala ni od jednog svog ratnog cilja. Iako izražava spremnost za pregovore o okončanju borbenih dejstava, njeni planovi za Ukrajinu ostali su nepromenjeni od početka napada 24. februara 2022.
Rusija odbacuje mogućnost članstva Ukrajine u NATO. Zahteva neutralnost zemlje i ograničenje njenog vojnog kapaciteta. Prema mišljenju zapadnih eksperata, to bi faktički značilo demilitarizaciju Ukrajine, ostavljajući je bez zaštite u slučaju novog ruskog napada, s obzirom na to da ne bi imala zapadne bezbednosne garancije. Moskva odbija predlog o stacioniranju zapadnih vojnika na teritoriji Ukrajine radi osiguranja primirja.
Na početku rata, Rusija je takođe zahtevala „denacifikaciju“ Ukrajine – termin koji je služio za diskreditaciju i delegitimizaciju ukrajinskog rukovodstva na čelu sa Zelenskim. Time je Rusija jasno stavila do znanja da želi promenu režima u Kijevu i da bi umesto Zelenskog postavila predsednika naklonjenog Moskvi. Kremlj sada tvrdi da Zelenski više nije legitimni predsednik jer mu je u ratnim uslovima istekao mandat. Tu poziciju u međuvremenu je preuzeo i američki predsednik Donald Tramp, ignorišući činjenicu da ukrajinski zakoni o ratnom stanju ne predviđaju održavanje izbora tokom rata.
Rusija ne želi nikakve pregovore o aneksiji Krima i ukrajinskih regiona Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson. Njihovu pripadnost Ruskoj Federaciji već je unela u svoj ustav, iako do danas kontroliše samo delove Zaporoške i Hersonske oblasti.
Konstantin Remčukov, glavni urednik ruskog dnevnog lista „Nezavisimaja gazeta“, smatra da bi Rusija mogla da bude spremna da odustane od teritorijalnih zahteva na one oblasti koje nije osvojila, ističući da promena ustava „ne bi predstavljala problem“. To bi faktički zamrzlo trenutnu liniju fronta u Ukrajini.
Prošlog petka, Kremlj je ponovo pomenuo nacrte sporazuma o primirju o kojima se pregovaralo u martu 2022. u Istanbulu, neposredno nakon početka ruskog napada. Prema saopštenju kancelarije ruskog predsednika, iz perspektive SAD i Rusije ti pregovori bi mogli da posluže kao osnova za mirovni sporazum. Tada je Rusija, prema medijskim izveštajima, zahtevala neutralni status Ukrajine, drastično smanjenje njene vojske i naoružanja, kao i zabranu prisustva zapadnih trupa u zemlji. Međutim, dogovor nije postignut, jer su stavovi obeju strana bili suviše udaljeni, a nakon otkrića ruskih zločina u Buči, pregovori su praktično postali nemogući.
Pozicija SAD
Predsednik Tramp nije ostavio nikakvu sumnju u to da više ne želi da finansijski i vojno podržava Ukrajinukao do sada. On to obrazlaže s jedne strane visinom dosadašnje pomoći, a s druge, smrću i patnjom tolikog broja ljudi u ovom ratu.
Tramp optužuje Ukrajinu za nezahvalnost uprkos milijardama dolara pomoći koje su SAD pružile i insistira na sporazumu koji bi teoretski omogućio Americi pristup vrednim prirodnim resursima te zemlje. Međutim, značajan deo tih resursa nalazi se na teritorijama koje su trenutno pod ruskom kontrolom.
Zelenski je spreman da potpiše takav sporazum, ali je ranije zauzvrat zahtevao bezbednosne garancije SAD. Još pre razgovora sa ruskim predstavnicima, američka strana je u februaru jasno stavila do znanja da smatra nerealnim članstvo Ukrajine u NATO i da polazi od pretpostavke da će Ukrajina morati da se odrekne dela svoje teritorije.
Ostaje nejasno koji su konkretni zahtevi Vašingtona prema Moskvi, osim očekivanja da obe strane postignu dogovor o primirju. Predsednik Tramp zapretio je Rusiji dodatnim sankcijama i carinama, da bi ubrzo potom izrazio razumevanje za njen postupak. Konkretnije su mere protiv Ukrajine. SAD su obustavile vojnu pomoć toj zemlji i više joj ne dostavljaju vojne obaveštajne informacije.
SAD ne žele da primirje obezbeđuju sopstvenim vojnicima, niti bilo kakvim drugim bezbednosnim garancijama. Smatraju da je to pre svega zadatak Evropljana. Na kraju, ostaje nejasno da li i Tramp želi da Zelenski ode s vlasti. Optužbom da je Zelenski „diktator bez izbora“ nedavno je preuzeo ruski narativ.
Pozicija Evropljana
Evropljani do sada nisu učestvovali u američko-ruskim i američko-ukrajinskim razgovorima o primirju u Ukrajini, ali su ipak deo različitih scenarija. S obzirom na fundamentalni zaokret u američkoj politici prema Ukrajini, oni sada pokušavaju da izrade sopstveni plan za okončanje borbenih dejstava.
Cilj je da se formira svojevrsna „koalicija voljnih“ koja želi da nastavi podršku Ukrajini. Prema britanskim navodima, u nju trenutno spada 20 država. Plan podrazumeva obezbeđivanje mira i angažovanjem sopstvenih vojnika, moguće i uz učešće država iz Azije i Okeanije.
Predstojećeg vikenda trebalo bi da se pregovori nastave u okviru virtuelne konferencije na koju je pozvala britanska vlada. Na daljim razgovorima u Parizu učestvovali bi predstavnici 30 država, izjavio je jedan francuski vojni zvaničnik.
U Evropi, Francuska i Velika Britanija predvode te napore i već su izrazile spremnost da rasporede sopstvene vojnike. Obe zemlje su najavile izradu plana za jednomesečno primirje u Ukrajini. Prema rečima predsednika Emanuela Makrona, ono bi važilo „u vazduhu, na morima i u energetskoj infrastrukturi“. Međutim, dogovor o tome još uvek nije postignut.
Pored toga, gotovo sve države Evropske unije zalažu se za nastavak vojne podrške Ukrajini. Osim Mađarske, sve članice EU podržale su odgovarajuću izjavu na vanrednom samitu prošle nedelje.
