Dok nemačka kompanija planira eksploataciju litijuma u Cinvaldu, lokalni stanovnici strahuju za očuvanje prirode, svojih domova i turističke ekonomije. Predstoji odluka koja bi mogla promeniti budućnost ovog regiona
Da li bi zbog litijumskog dila Srbije i Nemačke naša zemlja podnela ekološku žrtvu zarad nemačkog privrednog buma? I da li bi Nemačka tako postala zavisna od Srbije? O tome govori nemačka ekonomistkinja Klaudija Kemfert koja se bavi energetikom i zaštitom životne sredine
Poslednjih meseci, nakon vaskrsnuća projekta „Jadar“, borba aktivista protiv iskopavanja litijuma je eskalirala. Pošto su uspeli da dobar deo Srbije dignu na noge, pojavili su se kontraaktivisti okupljeni oko misterioznog pokreta „Kopaćemo“ koji je objavio i spisak „ekoloških terorista“. Za to vreme predsednik Srbije Aleksandar Vučić krstari Srbijom i prosvetljuje građane o blagodetima litijuma za državu i narod
„U taj litijum se slila i korupcija i nepostojanje institucija. Šta su ljudi osetili prvi put? Neko tamo dolazi i hoće da im uzme zemlju", ocenjuje Tošković i dodaje da da se ne slaže sa stavom da protesti jenjavaju i da ljudi gube motivaciju
Nakon vaskrsnuća projekta “Jadar” – nošena podrškom međunarodnih aktera i ne strahujući od izbora – vlast je spremna na represivnije mere. Nalozi za hapšenje aktivista dele se kao reklamni leci. Opozicija još uvek pokušava da nađe svoje mesto u novom talasu otpora. Argumentovane rasprave već odavno nema. Ko će i kako na kraju izaći kao pobednik
U naučnom radu koji su nedavno objavili Dragana Đorđević, Ratko Ristić i drugi stručnjaci navodi se da ih je finansijski podržalo srpsko Ministarstvo nauke. Šta je posredi?
Iza svih projekata o litijumu u Evropi stoji Evropska unija. S obzirom na pritiske iz EU da treba kopati ovu kritičnu sirovinu, Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije nije siguran kakav bi bio stav opozicije o projektu "Jadar" da dođe na vlast
Dok se o iskopavanju litijuma svi oglašavaju, stručna, pa i nestručna javnost, Srpska pravoslavna crkva (SPC) još uvek nema komentar na ovu temu. Svoj stav za sada su javno izneli Vladika Grigorije i Mitropolit SPC iz Australije Siluan
Četiri osobe uhapšene su u petak, uoči najavljenog protesta protiv rudarenja litijuma u Beogradu. Njima se na teret stavlja napad na ustavno uređenje, baš kao i građanima uhapšenim posle protesta u decembru zbog izborne krađe
Rastu tenzije pred veliki protest protiv iskopavanja litijuma u Beogradu koji će početi u subotu na Terazijama od 19 sati, nakon čega je planirana blokada. Dan pred protest su usledila prva hapšenja
Neki od učesnika protesta protiv rudarenja litijuma najavljenog za 10. avgust u Beogradu nagovestili su da će biti blokirane saobraćajnice. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je najoštrije osudio "najavu nasilnih demonstracija"
„Od litijuma do litija tanka je linija, vodite računa šta radite. Zato braćo i seste u borbu, život ili smrt”, bio je rekao v.d. direktora Srbijašuma Igor Braunović. To mu se obilo o glavu. Takvo razmišljanje se u prolitijumskom marketinškom štabu koji predvodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne prašta
„Masovna mobilizacija građana, protesti, snažan pritisak – utiču na to da se kruni utisak da je Vučić svemoćan. Litijum ugrožava naprednjačku vlast, koja upravo počiva na percepciji svemoći Vučića i njegove stranke“, kaže za „Vreme“ politički analitičar i istoričar Dragan Popović
Opoziciji nije lako da upravlja pitanjem litijuma. A ono jeste izuzetno važno i ne odnosi se samo na zaštitu životne sredine nego i na strateško opredeljenje Srbije prema novoj energetskoj revoluciji. Morate da imate ozbiljnu politiku koja je razumljiva građanima a istovremeno predstavlja branu populizmu. Dobar deo opozicije se tu ne snalazi najbolje. A to je zato što ponavlja stare greške – traži prečice. Vrlo se lako zakači na populizam umesto da nudi argumentovane i promišljene alternative. Čini se, ponekad se previše udvara radikalima, a manje misli na većinu građana
Pod plaštom obeležavanja godišnjice „Oluje“, Vučić u Loznici za 3. avgust na stadionu "Lagator" zapravo planira „kontramiting“ ne bi li građanima koji protestuju zbog rudarenja litijuma pokazao svoju nadmoć. Pripreme ovog kvazipatriotskog spektakla su uveliko u toku
Oživljavanje projekta „Jadar“ izazvalo je pitanje – da li je Rio Tinto jedini koji je bacio oko na srpski litijum? Na koliko lokacija se ovaj metal istražuje u Srbiji i koje su firme zainteresovane
Nosioci vlasti sad ponavaljaju da je potreban široki javni dijalog stručnjaka koji bi o rudniku litijuma, njegovim prednostima i rizicima govorili iz raznih uglova. Dakle, poziva se na ozbiljan pristup temi kako bi se izbegle moguće iracionalnosti, netačne informacije i interpretacije. Retko ko se ne bi složio sa dijalogom, čak ni najuporniji ekološki aktivisti. Ali, postoji ovde jedan veliki problem. Upravo je vlast temeljno ukinula javni dijalog u društvu želeći da tako ukine drugačije mišljenje
On procenjuje da bi s litijumom iz Cinvalda godišnje moglo da se proizvede i do 800.000 baterija za električna vozila. Nemačka danas uvozi kompletan litijum koji joj je potreban. Zavisna je od Kine i to je veliki rizik za njenu privredu. „U Nemačkoj trenutno 115 milijardi evra neto dodatne vrednosti zavisi od litijuma i projekata povezanih s litijumom. To je otprilike 480.000 radnih mesta koja zavise od toga“, podseća Ulig. Strah meštana Cinvalda „Cinvald litijum“ bi najkasnije za dve do tri godine hteo da počne s kopanjem litijuma. Državne službe detaljno proveravaju projekat, pogotovo moguće efekte na životnu sredinu. Lokalni meštani su zabrinuti. To su ljudi poput Rolfa Frojdenberga iz građanske inicijative koja štiti interese žitelja Cinvalda. Oni strahuju da bi rudnik litijuma mogao kompletno da promeni njihove živote: „Cinvald danas živi od turizma. Da li će to uopšte biti moguće u budućnosti? Da li će naše kuće da opstanu ili će možda ceo Cinvald morati da se preseli“, pita se Frojdenberg. On sam investirao je dosta novca u nekretnine u Cinvaldu, to je njegovo osiguranje za stare dane. Sada se boji da će izgubiti na vrednosti ako rudnik proradi. Od nemačke države, ali i od kompanije „Cinvald litijum“, očekuje konkretne ideje o tome kako sačuvati to mesto kao turističku destinaciju. „Za to bi trebalo stvoriti pretpostavke, na primer da žiteljima Cinvalda mogu da se daju garancije u slučaju da bude neke štete – na primer odštete ako ne budemo mogli da iznajmljujemo turistima, ako bude štete na kućama ili zemljištima. To nas veoma brine.“ Te brige muče i Jensa Vebera. On sa suprugom živi nekoliko kilometara dalje, u idiličnoj prirodi kod mesta Berenštajna. Planirani rudnik litijuma bi, smatra, mogao nepovratno da uništi taj raj. „Na osnovu aktuelnog plana koji smo nakratko mogli da vidimo na jednoj tribini, predviđeno je da se ovde, na ovom području, u dolini reke Male Bile, podigne hemijska fabrika na površini od oko deset hektara. To bi direktno pogodilo i našu kuću“, kaže Veber. Da li je moguć nekakav kompromis? Planovi nisu finalni i još mnogo toga može da se promeni, tvrdi Marko Ulig iz firme „Cinvald litijum“. Poslednjih meseci on mnogo razgovara s ljudima na terenu, pokušava da ih informiše. Svestan je njihovih strahova, ali ima jasnu poruku: „Mora nam biti jasno da mi, ako želimo da budemo samostalni po pitanju snabdevanja sirovinama, moramo da prihvatimo činjenicu da jedan ovakav projekat ne može biti realizovan bez posledica. Mi ćemo promeniti ovaj region, mi ćemo promeniti i živote ljudi, biće i uticaja na prirodu.“ Da li je kompromis ovde moguć? Kako zaštititi prirodu, a istovremeno smanjiti zavisnost od kritičnih sirovina? Firma „Cinvald litijum“ podseća da Nemačka ima visoke ekološke standarde, a regionu obećava prosperitet i otvaranje novih radnih mesta. Jens Veber je ipak skeptičan: „Ljudi koji žive ovde u Berenštajnu dugo su živeli s posledicama rudarenja u ovom regionu. Bilo je loših iskustava, teških oboljenja. Strašne su bile i posledice rudarenja po prirodu, delom se osećaju do danas. Ljudi u ovom regionu ne žele da to opet dožive.“ Da li će blago koje se krije ispod Cinvalda ikada ugledati svetlost dana? Firma „Cinvald litijum“ htela bi da počne s rudarenjem već za par godina. Konačnu odluku o tome doneće Državna agencija za rudnike.', 'pageDate': '2024-12-10 09:27:45', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });Litijum iz Nemačka: šta kažu ljudi u Cinvaldu? 👉 https://t.co/qnOU0A2m9e pic.twitter.com/blBlYt2fIC
— DW Balkan BHS (@dw_balkan) December 10, 2024
