Krv se ovog leta traži - ali bukvalno. Dok Zavodi za transfuziju i Crveni krst apeluju da su zalihe krvi na minimumu, hronični pacijenti ispaštaju jer ne mogu da dobiju transfuziju kada im je potrebna
Od nesanice i anksioznosti do raka – poremećaji rada štitaste žlezde pogađaju milione ljudi, a simptomi se lako mogu pomešati s posledicama svakodnevnog stresa. Autorka ovog teksta zna to iz ličnog iskustva, a uz pomoć stručnjaka donosi sve što treba da znate o jednoj od najrasprostranjenijih endokrinih bolesti današnjice
Iako liste broje oko 2000 pacijenata koji čekaju novi organ, broj dobijenih saglasnosti za doniranje i transplantaciju, koji se u Srbiji godišnje obave, daleko je od dovoljnog da bi se liste čekanja smanjile. Oni koji su na listama svakodnevno iščekuju “najvažniji poziv”, a često i gube nadu. Neko ko je doživeo moždanu smrt doniranjem organa, na neki način, nastavlja da živi u telu osobe kojoj je organ transplantiran, ali je u Srbiji priča o transplantaciji i doniranju organa i dalje praćena stigmom
Podaci Instituta zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut“ pokazuju da su bezmalo 68 odsto doktora medicine žene. Koliko doktora ima u Srbiji i kolika im je prosečna starost
Kralj ga je ocrnio u štampi zato što se protivio njegovom braku sa Dragom Mašin, politički protivnici su ga smestili u zatvor i – javnost ga je sve do nedavno zaboravila iako je Vladan Đorđević bio jedan od onih koji su gradili modernu Srbiju
Naučnici su navodno stvorili novu vrstu insulina koja bi mogao sa bude prekretnica u lečenju miliona ljudi sa dijabetesom tipa jedan širom sveta. „Pametni” insulin čeka u telu i aktivira se tek kada je potrebno
Iz Foruma srednjih stručnih škola kažu da su medicinske škole najpopularnije među mladima, ali poziavju na povećanje plata zdravstvenim radnicima kako mladi ne bi otišli iz zemlje
Rutinski zahvat pretvorio se u noćnu moru za studenktinju Anđelu Ikodinović iz Čakča. Nije jedina. Nestručni i lažni lekari i medinicsko osoblje otvaraju ordinacije širom Srbije, neki vrše operacije u centru Beograda, neke podržavaju brojni mediji i sponzori. U Ministarstvu zdravlja kažu da kontrola nestručnih lekara nije u domenu zdravstvene inspekcije
U razmatranju odnosa između doktora i političara, Kaningem je još pedesetih godina 20. veka pisao da “doktorska dilema” proizlazi upravo iz činjenice da je politika “posao prljavih ruku”, a medicina je oduvek bila profesija “čistih ruku” – time se možda može protumačiti i današnja opsesivna potreba političara da se zaogrnu podrškom i autoritetom lekara, hirurga i načelnika bolnica
"Naprotiv, često nam se događa da ljudi rade ozbiljno bolesni jer ne smeju da odu na bolovanje. Ili neko možda misli da u ozloglašenoj korejskoj Juri postoji zloupotreba bolovanja", kaže predsednik Udruženja pacijenata Srbije Savo Pilipović
Rak dojke je najrasprostranjeniji kancer na svetu, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, sa više od 2,3 miliona žena koje obole svake godine. Skrining može poboljšati prognozu i smanjiti smrtnost, uočavanjem raka dojke u ranijoj fazi
Ovom odlukom se psilocibin pronađen u pečurkama koristi kod ljudi sa depresijom kod kojih nije delovala regularna terapija. Biće dozvoljeno i da se MDMA, poznatiji kao izvorni ekstazi u formi tablete, koristi kod pacijenata sa post-traumatskim poremećajem
Prevod
Tako je studija Univerziteta u Merilendu pod nazivom „Devojka koja je plakala zbog bola: Predrasuda prema ženama u lečenju bola“ pokazala da su žene ređe primale agresivna lečenjea nakon dijagnoze, ali su češće doživljavale odbacivanje svog bola, preneo je BBC.
Žena anksionza, a muškarac ima zdravstveni problem
Cvetinčanin Knežević daje primer drugačijeg odnosa prema bolu pacijentkinja nego pacijenata: „Žene pri bolu u grudima češće šalju kući sa dijagnozom anksioznosti, dok se muškarci podrvrgavaju testovima i brže dobijaju terapiju. Rezultat toga je veća smrtnost žena. Čak i kada su u pitanju bolesti koje pogađaju žene, poput endometrioze, one se mnogo teže dijagnostifikuju, tek nakon najmamnje sedam godina, jer se bol normalizuje kao samo menstrualni. Takođe, menstrualni bol, bol tokom porođaja ili bol nakon ginekoloških intervencija često se tretira kao prirodan i nešto što žena mora da izdrži, umesto da bude medicinski tretiran.“
Žene u bolovima mnogo češće dobijaju recepte za sedative, umesto za lekove protiv bolova, tvrde stručnjaci.
„Jedna studija je čak pokazala da su žene koje su imale operaciju koronarnog bajpasa imale samo upola manje šanse da im budu prepisani lekovi protiv bolova, u poređenju sa muškarcima koji su prošli istu proceduru“, navodi se u članku Medicinskog fakulteta Harvarda. „U Sjedinjenim Državama u hitnim slučajevima žene čekaju u proseku 65 minuta pre nego što dobiju analgetik za akutni bol u stomaku, dok muškarci čekaju samo 49 minuta.“
Pored toga, većina istraživanja bola i dalje se zasniva na muškim ispitanicima, što znači da protokoli za lečenje nisu prilagođeni specifičnim iskustvima žena, objašnjava Hristina Cvetinčanin Knežević.
„Ženama zato ne treba ženska verzija leka, nego zdravstveni sistem koji neće umanjivati i zanemarivati ženski bol, slati ih kući uz obrazloženje da je to normalno i ostavljati ih godinama bez dijagnoze“, dodaje ona.
Tako marketing u roze pakovanju „ne leči patrijarhalnu pristrasnost u medicini“, poručuje sociološkinja.
',
title: 'Nimalo ružičasta situacija: „Ženski” roze brufen ponovo na tržištu',
pubdate: '2025-09-23 13:17:59',
authors: authors,
sections: "Društvo",
tags: "Bol,feminizam,Lekovi protiv bolova,medicina,Roze brufen",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Nimalo ružičasta situacija: „Ženski” roze brufen ponovo na tržištu',
'pageContent': '
Čuvena roze varijanta analgetika „brufen“ koji je do 2008. godine proizvodila „Galenika“ vratio se na tržište kao specijalni lek za žene. Povratak čuvene roze pilule je kod nostalgičnih dočekan sa oduševljenjem, jer su mnogi bili razočarani kada je ta verzija leka povučena sa tržišta.
Međutim, ispostavilo se da je roze „brufen“ prvobitno povučen sa tržišta medicinskom, a ne marketinškom odlukom. Dotadašnje tablete imale su šećerni omotač, što je predstavljalo problem za pacijente sa dijabetesom i one koji iz zdravstvenih razloga moraju da izbegavaju šećer.
Stručnjaci su još upozoravali i da su korisnici roze brufena obmanjivani jer su verovali da je u pitanju samo „slatka roze bombonica”, a ne lek koji zloupotrebom i prekomernim korišćenjem izaziva štetne posledice. Pogotovo što mu je ukus, zbog šećernog omotača, bio sladak.
„Specijalno“ za žene
Sada je „Galenika“ otišla korak dalje, vratila roze lek u opticaj i još ga promovisala u „specijalni lek za žene“. Predstavila je novu verziju „brufena“ i nazvala ga „rozufen“.
Hristina Cvetinčanin Knežević, sociološkinja i istraživačica koja godinama vodi popularnu stranicu „Feminizam iz teretane“ na društvenim mrežama, kaže da je pikiranje ženskog bola „rozufenom“ posebno opasno.
„Studije ukazuju da bol koji osećaju žene sistematski dobija manje pažnje i slabiju terapiju od bola kod muškaraca. Zbog toga žene duže čekaju i ređe dobijaju jače analgetike, a bol im se često pripisuje emocijama“, govori Cvetinčanin Knežević. „Ženski bol se vekovima objašnjavao kroz histeriju, a i danas se o pacijentkinjama piše kao o emotivnim osobama, što utiče na terapiju i dijagnoze. Bolesti koje pretežno pogađaju žene, kao što su endometrioza i fibromialgija, i dalje dobijaju manje sredstava, istraživanja i sistemske pažnje.“
Tako je studija Univerziteta u Merilendu pod nazivom „Devojka koja je plakala zbog bola: Predrasuda prema ženama u lečenju bola“ pokazala da su žene ređe primale agresivna lečenjea nakon dijagnoze, ali su češće doživljavale odbacivanje svog bola, preneo je BBC.
Žena anksionza, a muškarac ima zdravstveni problem
Cvetinčanin Knežević daje primer drugačijeg odnosa prema bolu pacijentkinja nego pacijenata: „Žene pri bolu u grudima češće šalju kući sa dijagnozom anksioznosti, dok se muškarci podrvrgavaju testovima i brže dobijaju terapiju. Rezultat toga je veća smrtnost žena. Čak i kada su u pitanju bolesti koje pogađaju žene, poput endometrioze, one se mnogo teže dijagnostifikuju, tek nakon najmamnje sedam godina, jer se bol normalizuje kao samo menstrualni. Takođe, menstrualni bol, bol tokom porođaja ili bol nakon ginekoloških intervencija često se tretira kao prirodan i nešto što žena mora da izdrži, umesto da bude medicinski tretiran.“
Žene u bolovima mnogo češće dobijaju recepte za sedative, umesto za lekove protiv bolova, tvrde stručnjaci.
„Jedna studija je čak pokazala da su žene koje su imale operaciju koronarnog bajpasa imale samo upola manje šanse da im budu prepisani lekovi protiv bolova, u poređenju sa muškarcima koji su prošli istu proceduru“, navodi se u članku Medicinskog fakulteta Harvarda. „U Sjedinjenim Državama u hitnim slučajevima žene čekaju u proseku 65 minuta pre nego što dobiju analgetik za akutni bol u stomaku, dok muškarci čekaju samo 49 minuta.“
Pored toga, većina istraživanja bola i dalje se zasniva na muškim ispitanicima, što znači da protokoli za lečenje nisu prilagođeni specifičnim iskustvima žena, objašnjava Hristina Cvetinčanin Knežević.
„Ženama zato ne treba ženska verzija leka, nego zdravstveni sistem koji neće umanjivati i zanemarivati ženski bol, slati ih kući uz obrazloženje da je to normalno i ostavljati ih godinama bez dijagnoze“, dodaje ona.
Tako marketing u roze pakovanju „ne leči patrijarhalnu pristrasnost u medicini“, poručuje sociološkinja.
