Odnosi Podgorice i Zagreba ozbiljno su narušeni zbog usvajanje Rezolucije o Jasenovcu u Skupštini Crne Gore. Ostaje pitanje da li je reč o „odavanju pijeteta žrtvama“ ili se više „razmišljalo o interesima režima u Srbiji“
Crnogorski parlament će svake godine slati delegaciju koja će učestvovati u programima komemoracije 22. aprila u Jasenovcu
U svakom mestu stradanja, od Pribilovaca do Jasenovca Srbi vide mesto nekog novog života i vere u budućnost a ne smrti i rata, rekao je danas Vladimir Pajić poslanik PSG povodom Dana sećanja na žrtve genocida u NDH
Dan sećanja obeležava se povodom oslobađanja ustaškog logora Jasenovac, jednog od najvećih logora smrti u Evropi tokom Drugog svetskog rata. Obeležavanje je počelo polaganjem venaca predstavnika Srbije, Republike Srpske i Crne Gore
Vlada Crne Gore glasaće za Rezoluciju o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama (UN), ali je spremna da podrži i potencijalnu Rezoluciju o Jasenovcu
Muzej žrtava genocida upravo predstavlja tri izložbe u tri države, što je jedinstven slučaj u ovdašnjoj muzejskoj praksi. Direktor ove ustanove za portal "Vremena" kaže da je to rezultat rada posvećenog tima stručnjaka
“Ne samo da je jedna generacija pretvorila jedan pretpostavljeni broj žrtava Jasenovca u dogmu, obogotvorivši ga i pretvorivši u sekularnu religiju, nego je bavljenje Jasenovcem redukovala samo na apstraktnu odbranu te dogme, gde ni sećanje na žrtve – ni liturgijsko ni sekularno, ni istraživanje, ni uređenje mesta stradanja, ni pravljenje muzeja, ni obrazovanje o stradanju nisu potrebni, ili su u boljem slučaju irelevantni”
Zašto je položaj savršene žrtve i takmičenje ko je veća žrtva kroz istoriju tako važan? I kako su sa tim povezane neprestane rasprave oko broja stradalih i ubijenih
Sinod Srpske pravoslavne crkve skreće pažnju na to da je „višestruko umanjivanje broja ustaških žrtava istorijski revizionizam“, da je to deo „projektovanog sveobuhvatnog, globalnog procesa čiji kreatori revidiraju i nameravaju da unište sve vrednosti ljudske civilizacije“. Sinod se u saopštenju obračunava sa „antisrbijom“ i raznoraznim „klevetnicima“. Oni se, tvrdi Sinod, pozivaju na vladiku Jovana od čijih se stavova o Jasenovcu SPC ograđuje
Nije tačno da je u Jasenovcu ubijeno 700.000 ljudi kao što je rekao predsednik Republike Srpske. Tokom 44 meseca postojanja sistema logora Jasenovac ubijeno je između 122.279 i 130.120 osoba. Bilo kakva licitacija žrtvama niti može da uveća, niti da umanji užas
Posetioci će u atrijumu Narodnog muzeja moći da vide ne samo spisak dece, već i još neka važna dokumenta iz logora smrti NDH. Spisak će pomoći i onima koji tragaju za svojim ili poreklom predaka, pošto sadrži prava imena dece sa datumima rođenja.
Na komemoraciji žrtvama ubijenih za vreme NDH u Spomen-području Donja gradina predsednik Srbije govorio o izlaznosti na današnjim izborima na severu KiM, i o jedinstvu srpskog naroda gde god da se nalazio
Od ponedeljka će za javnost biti dostupan spisak 5800 imena dece koje je spasila Diana Budisavljević iz ustaških logora. Biće to prilika da svako koga to zanima, otkrije svoje pravo poreklo
Nova školska godina će početi bez nacionalnih udžbenika iz istorije, geografije i srpskog, zato što Ministarstvo prosvete čeka mišljenje predsednika. Stranke nacionalno orjentisane traže da se izbace inostrani izdavači, a ne znaju da u Srbiji takvih ni nema. U nameri da se ostvari predsednikova inicijativa i napišu nacionalni udžbenici, niko ne pominje naučnu istinu
„Rekla bih da u regionu postoje dve paralelne stvarnosti. Jedna se odvija među političarima, a druga među ostalim ljudima. Oni rade svoje, a mi svoje“
Ustaški koncentracioni logor Jasenovac ponovo je u centru dnevnopolitičkih srpsko-hrvatskih zbivanja, a istorija izložena manipulacijama. Tako se broj žrtava u Jasenovcu neretko izjednačava sa ukupnim stradanjem u NDH, a ukupni gubici u logoru se poistovećuju sa srpskim žrtvama. Tu se dolazi do pitanja da li je taj proces bio spontan ili je perfidno nametnut i kakva je bila uloga države, odnosno nekih republika i njihovih elita
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić hteo je privatno, sa televizijskim ekipama, da ode iz Republike Srpske u Jasenovac i zapali sveću Srbima stradalim u logoru. Nije smatrao neophodnim da kao predsednik države o tome treba zvanično unapred da obavesti Zagreb. Zbog kršenja procedura hrvatske vlasti mu nisu odobrile ulazak u Hrvatsku i iznele sumnje u njegove dobre namere. Kažu da je kratkoročno i indirektno najavio svoj dolazak sa namerom da ga ne puste u Hrvatsku da bi kod kuće mogao da glumi žrtvu. Iz Beograda stižu oštre rekacije
„Genocid je najbrutalniji i najdramatičniji pojavni oblik ratnog zločina koji se sistematski vrši nad pripadnicima jednog naroda“, a između 1941. i 1945. godine „bio je počinjen nad Srbima na celokupnoj teritoriji Nezavisne Države Hrvatske“
