Nikad se još nije desila istovremena blokada svih većih gradova u zemlji za puka dva sata. Sada jeste. Studenti i građani tu neće stati, jer osim otpora nemaju drugog izbora. Kako će teći narodno blokiranje Srbije i što se dalje može očekivati
Blokade u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Zrenjaninu... niču kao pečurke posle represije. Vučić je konačno odlučio da policijskim pendrecima pokaže da je on i dalje gazda u Srbiji, pa mu je sada blokiran ceo Beograd
Dan nakon velikog Vidovdanskog protesta u Beogradu uhapšeno je još osam studenata fakulteta u blokadi. Kao odgovor na represiju, građani i studenti organizuju blokade na više lokacija u Beogradu, Novom Sadu, Nišu...
Dan posle velikog protesta u Beogradu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je hapšenja, a VJT saoštava da je uhapšeno šestoro ljudi, te da se akcija nastavlja
Petorici uhapšenih zbog navodnog rušenja ustavnog poretka određen je pritvor do 30 dana, dok je jednom određena mera kućnog pritvora. Među uhapšenima su i opozicionar Ivan Matović i sindikalac i aktivista Novica Antić. Sva šestorica negiraju krivicu, a slučaj prati medijska kampanja slična onoj iz marta ove godine
Pred protest na Vidovdan uhapšeno je šestoro ljudi zbog „pripremanja dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije“. Predsednica Skupštine Ana Brnabić kaže da se hapšenja „apsolutno” nastavljaju
Još jedna osoba uhapšena je u Nišu u okviru akcije borbe protiv korupcije u slučaju u koji je bila umešana i bivša gradonačelica Dragana Sotirovski. Sumnja se da je uhapšeni S. M. proneverio 181 milion dinara
U policijskoj akciji "Armagedon" šest osoba u Srbiji je uhapšeno zbog dečje pornografije. Kod jednog od osumnjičenih pronađeni su folderi sa materijalom skinutim sa različitih platformi na kojima je prikazano zlostavljanje dece
Zbog osnova sumnje da su počinili krivično delo trgovine uticajem i primanje mita, uhapšeni su predsednik SDS-a i gradonačelnik Teslića Milan Miličević i još dvoje zaposlenih u toj gradskoj upravi
Zbog sumnje da su učestovovali u napadu na Miloša Pavlovića uhapšeno je 20 osoba. Studenti u blokadi saopštili su da su njihove kolege koje su privedene na osnovu prekršaja puštene na slobodu. Studenti koji se terete krivičnim delima i dalje se nalaze u pritvoru
Gde je Šešelj stao, Vučić nastavlja. Zašto je članica Glavnog odbora SPS-a Ana Grozdanović zaslužila funkciju ministarke pravosuđa u vladi dr Macuta? I šta režim želi postići staljinističkom kampanjom zastrašivanja
Dejan Ilić, Zoran Đajić, studenti i oni koji se sumnjiče da su uništavali traktore kod Ćacilenda - ko je sve u četvrtak (10. aprila) priveden, uhapšen, saslušan?
Kao što je najavio predsednik Srbije, počela su hapšenja zbog uništavanja traktora postavljenih oko Pionirskog parka na protestu 15. marta. Studenti protestuju ispred Policijske stanice „29. novembar“
Država nastavlja sa borbom protiv krupcije. Sada su uhapšeni pomoćnik gradonačelnika Bora i investitor zgrade kod Manježa. Sudeći po dosadašnjim akcijama, državni vrh je čist kao suza
Više od 1.100 ljudi uhapšeno je od početka protesta u Turskoj zbog privođenja gradonačelnika Istanbula Ekrema Imamoglua. Iz Nemačke stižu oštre kritike,
Dva mladića, od 19 i 16 godina, uhapšeni su jer su u petak uveče gradonačelnika Niša gađali jajima. Akcija je usledila nakon što je Vučić zapretio otkazima u policiji i tužilaštvu
Bauk kruži Hrvatskom, bauk Laure Koveši. Čini se da bi razni ministari i drugi moćnici mogli da završe iza rešetaka zatvora Remetinac. Ali hoće li lekcija biti naučena? Teško. Recidivizam hrvatskih političara je neizlječiv
Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg suda u Novom Sadu odredilo je kućni pritvor Ž. J. pomoćnici načelnika Gradske uprave za privredu Grada Novog Sada i M. B. savetnici u Gradskoj upravi za privredu Grada Novog Sada za poslove preduzetništva i ekonomsko-privrednog razvoja
Prevod
Stojiljković objašnjava da je istrajnost ključni element protesta koji u Srbiji traju od novembra 2024. godine.
„Kada strah i bes kao osnovne motive za proteste pretvorite u probuđenu nadu, prkos, pa i ono što mi zovemo inatom, uz taj osećaj društvenog ehoa da niste sami, da niste budalina, večita manjina koju će svi šutirati, to je ključna promena i ako je nismo do kraja ostvarili, prišli smo joj”, kaže Stojiljković.
Studenti u blokadi Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu saopštili su putem društvenih mreža da su u nedelju uveče studenti koji blokiraju fakultete duže od sedam meseci, uspeli da zajedno sa građanima blokiraju više od 50 lokacija u više od 20 gradova.
Građanska neposlušnost
Studentski i građanski protesti u Srbiji traju od sredine novembra prošle godine i počeli su ubrzo posle pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, kada je stradalo 16 ljudi.
Prelili su se brzo na sve slojeve društva, a usledio je i zahtev studenata da se raspišu vanredni parlamentarni izbori.
Često se poslednjih meseci govorilo o Danu D - najviše pred 15. mart i najveći protest u istoriji Srbije, a bilo je očekivanja i pred 28. jun.
Protest je prošao, a dva dana nakon njega, neki će se možda složiti u tome da je Vidovdan 2025. bio zaista Dan D, pošto su građani odlučili da nezadovoljstvo i promenu režima traže blokadom ulica. Počelo je u Zemunu, a ubrzo se raširilo dalje.
Pošto su iscrpljena ostala sredstva, a vlast nije odgovorila na „ultimatum” koji su postavili studenti - da raspiše izbore i raspusti kamp u Pionirskom parku, građani su uzeli stvar u sopstvene ruke aktom građanske neposlušnosti.
Ovaj termin poznat je dugo u filozofiji i političkoj teoriji. Za Džona Rolsa, velikog političkog filozofa 20. veka, građanska neposlušnost je javan, nenasilan, politički čin suprotan zakonu, vršen upravo da bi se uvele promene u zakone i odredbe vlasti.
Građanska neposlušnost podrazumeva aktivnosti čiji je cilj izmena zakona i delatnosti vlasti, koje imaju jasan javan, svestan, nenasilan i politički karakter. Javan i dobrovoljan – jer se javno poziva na opšta načela moralnosti i pravednosti. Politički karakter – jer se u obraćanju nosiocima vlasti, rukovode demokratskim političkim načelima.
Građanska neposlušnost mora biti nenasilan akt, mada može sadržavati simbolično uništavanje državnih simbola, blokadu puteva, blokadu ulaza u zgrade državnih institucija, okupaciju prostora, ali nikako ne sme da dovede do svesnog povređivanja drugog lica ili stvaranja veće materijalne štete, piše u tekstu ove tematike profesor Stojiljković.
Kako objašnjava, do građanske neposlušnosti vodi iscrpljivanje svih legalnih sredstava za uklanjanje nepravde.
Kako dalje navodi, cilj građanske neposlušnosti je da podstakne javnost na razmišljanje, probudi etička razmatranja, preispita legitimnost vlasti, i stvori društvenu klimu koja će prisiliti vlast na promene.
Više o dešavanjima na blokadama širom Srbije čitajte u blogu „Vremena“.',
title: 'Pop up blokade: Nova taktika protesta?',
pubdate: '2025-06-30 11:12:22',
authors: authors,
sections: "Vesti",
tags: "Blokade,Građanska neposlušnost,građanski protesti,Hapšenja,Studentski protesti",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Pop up blokade: Nova taktika protesta?',
'pageContent': 'Ljudi su ponovo izašli na ulice i kontejnerima, ogradama i sopstvenim telima blokirali brojne ulice, mostove, raskrsnice, puteve širom zemlje, odgovarajući tako aktom građanske neposlušnosti na represiju vlasti, na akciju policije na Vidovdanskom protestu i hapšenja koja su usledila.
Proglasili su studenti na Vidovdanskom protestu aktuelnu vlast nelegitimnom i dali građanima zeleno svetlo da se po soptstvenom nahođenju uključe u akcije.
Shvatili su građani ovaj poziv i kada su u nedelju (29. jun) krenule da se šire vesti o hapšenju studenata, izašli na ulice i blokirali ih.
„Ako uhapse nekog, nemaš druge nego da blokiraš i da ideš pred institucije gde se oni nalaze. Na svaku vrstu poteza, moraš da imaš nekakav odgovor”, kaže Zoran Stojiljković, penzionisani profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu za „Vreme”.
Kako dodaje, „izlaziti i blokirati ulice na 30 i kusur stepeni je teško razumljivo, ali šalje jasan signal - ne možeš upotrebljavati represiju preko neke mere”.
„Ne treba pokušavati s primenom nasilja. Kad nemate mogućnost da primenite nasilje, preostaje vam da pokažete radikalnost u otporu. Morate imati tu vrstu metoda nenasilne borbe koje idu od protesta, zborova, manifestacija, proglasa”, dodaje Stojiljković.
Na nove akcije građana, odgovorila je ponovo policija - blokade su tokom noći na nekim mestima rasturene, a u Ulici vojvode Stepe u Beogradu, policijske marice su u punoj brzini išle ka okupljenima na ulici.
Pop up blokade kao naredni korak?
U objavama na društvenim mrežama studenti jasno pozivaju na širenje mini blokada po Beogradu i ostalim mestima u Srbiji i traže istrajnost.
„Blokade moraju da traju kako bi imale efekta. Podelite se u smene, uzmite slobodni dan ili bolovanje. Kada ne možete biti tu, donesite vodu i hranu okupljenima. Ako dođe policija, sklonite se bez veće frke. Kad odu, opet blokirajte. Nas je više. Opremite se stolicama i šatorima. Koristite ograde, gume i kontejnere. Ne plašite se, jer na ulicama smo zajedno i tako nam ništa ne mogu. Studentima ste sad potrebniji nego ikada”, naveli su na društvenim mrežama studenti Fakulteta organizacionih nauka u blokadi.
„Tu smo do daljeg. Tiraniji se na put mora stati”, dodali su u objavi.
Мало идеја👇👇👇
Блокаде морају да трају како би имале ефекта. Поделите се у смене, узмите слободни дан или боловање. Када не можете бити ту, донесите воду и храну окупљенима.
Ако дође полиција, склоните се без веће фрке. Кад оду, опет блокирајте. Нас је више.
Опремите се…
— Blokada Fon (@BlokadaFon) June 29, 2025
Stojiljković objašnjava da je istrajnost ključni element protesta koji u Srbiji traju od novembra 2024. godine.
„Kada strah i bes kao osnovne motive za proteste pretvorite u probuđenu nadu, prkos, pa i ono što mi zovemo inatom, uz taj osećaj društvenog ehoa da niste sami, da niste budalina, večita manjina koju će svi šutirati, to je ključna promena i ako je nismo do kraja ostvarili, prišli smo joj”, kaže Stojiljković.
Studenti u blokadi Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu saopštili su putem društvenih mreža da su u nedelju uveče studenti koji blokiraju fakultete duže od sedam meseci, uspeli da zajedno sa građanima blokiraju više od 50 lokacija u više od 20 gradova.
Građanska neposlušnost
Studentski i građanski protesti u Srbiji traju od sredine novembra prošle godine i počeli su ubrzo posle pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, kada je stradalo 16 ljudi.
Prelili su se brzo na sve slojeve društva, a usledio je i zahtev studenata da se raspišu vanredni parlamentarni izbori.
Često se poslednjih meseci govorilo o Danu D - najviše pred 15. mart i najveći protest u istoriji Srbije, a bilo je očekivanja i pred 28. jun.
Protest je prošao, a dva dana nakon njega, neki će se možda složiti u tome da je Vidovdan 2025. bio zaista Dan D, pošto su građani odlučili da nezadovoljstvo i promenu režima traže blokadom ulica. Počelo je u Zemunu, a ubrzo se raširilo dalje.
Pošto su iscrpljena ostala sredstva, a vlast nije odgovorila na „ultimatum” koji su postavili studenti - da raspiše izbore i raspusti kamp u Pionirskom parku, građani su uzeli stvar u sopstvene ruke aktom građanske neposlušnosti.
Ovaj termin poznat je dugo u filozofiji i političkoj teoriji. Za Džona Rolsa, velikog političkog filozofa 20. veka, građanska neposlušnost je javan, nenasilan, politički čin suprotan zakonu, vršen upravo da bi se uvele promene u zakone i odredbe vlasti.
Građanska neposlušnost podrazumeva aktivnosti čiji je cilj izmena zakona i delatnosti vlasti, koje imaju jasan javan, svestan, nenasilan i politički karakter. Javan i dobrovoljan – jer se javno poziva na opšta načela moralnosti i pravednosti. Politički karakter – jer se u obraćanju nosiocima vlasti, rukovode demokratskim političkim načelima.
Građanska neposlušnost mora biti nenasilan akt, mada može sadržavati simbolično uništavanje državnih simbola, blokadu puteva, blokadu ulaza u zgrade državnih institucija, okupaciju prostora, ali nikako ne sme da dovede do svesnog povređivanja drugog lica ili stvaranja veće materijalne štete, piše u tekstu ove tematike profesor Stojiljković.
Kako objašnjava, do građanske neposlušnosti vodi iscrpljivanje svih legalnih sredstava za uklanjanje nepravde.
Kako dalje navodi, cilj građanske neposlušnosti je da podstakne javnost na razmišljanje, probudi etička razmatranja, preispita legitimnost vlasti, i stvori društvenu klimu koja će prisiliti vlast na promene.
Više o dešavanjima na blokadama širom Srbije čitajte u blogu „Vremena“.',
'pageDate': '2025-06-30 11:12:22',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
