Zveckanje teškim rečima

Za “Vreme” iz Njujorka

Dve stare, gotovo identične kuće pored parka Elsvort u Vihokenu, odakle se pruža pogled na beskrajni Menhetn i solitere koji paraju nebo, odnedavno se razlikuju po tablama koje su njihovi vlasnici postavili na travnjacike ispred ulaza. Dok na jednoj piše Tramp/Vens – “Učinimo Ameriku ponovo velikom”, na drugoj su imena Haris/Volc i prepoznatljiva silueta mačke, zaštitnog znaka demokrata. Šta komšije misle jedni o drugima kada se sretnu u prolazu, to znaju samo oni, ali je i bez zadiranja u tuđu privatnost, koja je ovde neprikosnovena, jasno da predsednička kampanja nije promenila samo izgled dvorišta u tihim predgrađima Nju Džersija. Promenila je sve. Promenila je Ameriku.

foto: ap

Politička scena sve više podseća na bojno polje, a mnogi se pribojavaju – mada o tome nerado govore – da uzajamne optužbe, uvrede, pretnje i potezanje oružja nisu kraj onoga što bi se moglo videti pre nego što se novi stanari usele u Belu kuću. No, koliko god u ovakvoj atmosferi strasti mogu da zaslepe objektivno prosuđivanje, mora se reći da je retorika koju koriste Donald Tramp i njegove pristalice mnogo agresivnija od jezika Kamale Haris i sledbenika Demokratske stranke, ali da su pokušaji ubistva lidera republikanaca daleko opasniji od svega čemu su izloženi lideri demokrata. Optužnica protiv Rajana Ruta za pokušaj ubistva na Floridi to jasno potvrđuje. Atentat je bio dugo pripreman.

SNIMANJE UBISTVA

foto: ap

Ne samo da je Rut pored golf kluba čekao bivšeg predsednika sa puškom i snajperskim nišanom, nego je punih mesec dana proveo na Floridi, a dvanaest sati se skrivao oko Trampovog imanja u Vest Palm Biču, gde je postavio specijalnu kameru GoPro da snima ubistvo, pre nego što je jedan od policijskih operativaca primetio cev oružja kako proviruje kroz ogradu. Mogao je isto tako i da ne vidi njegovu SKS pušku. Mogao je na mestu Ruta, koji očigledno nije previše uravnotežena osoba, da bude neko stabilan i bolje pripremljen, kao što se u Batleru, na mestu mladog Tomasa Kruksa koji je pogodio predsedničkog kandidata u uho, mogao naći profesionalni ubica koji sa te udaljenosti ne bi promašio metu. Moglo se lako desiti da slučajna prolaznica koja je videla šta se dešava u Bulevaru Samit, umesto da slika registarsku tablicu Rutovih kola, nastavi svojim putem, ljudi u Americi u takvim situacijama često gledaju svoja posla, tako da napadač nikada ne bi bio otkriven niti uhapšen. Može direktor Tajne službe Ronald Rou da hvali svog mladog agenta da je “dobro obavio posao” kada je zapucao na Ruta, ali je više nego očigledno da je za kratko vreme napravljen čitav niz bezbednosnih propusta i da se u Trampovoj blizini našlo dvoje ljudi sa namerom da ga ubiju. Sve ovo izgleda još zloslutnije što oni očigledno nisu jedini.

Iran trenutno jeste teško uzdrman izraelskim napadima na svoje militante, ali još od Trampove naredbe da se u Bagdadu 2020. godine ubije general Kasim Sulejmani, Teheran najavljuje “surovu osvetu”. Ef-Bi-Aj je zvanično potvrdio da su iranski hakeri ukrali podatke iz mejlova članova Trampove izborne kampanje, dok je Ministarstvo pravde nedavno otpečatilo optužnicu protiv trojice pripadnika Islamske revolucionarne garde zbog “krađe identiteta”, prosleđivanja materijala medijima i jednoj “terorističkoj organizaciji”.

foto: ap

“Vašington post” otkriva da je Trampov miting u Nešvilu nedavno kasnio sat vremena jer je neka osoba izbegla kontrolu obezbeđenja na ulazu i nestala u gužvi, dok su republikanskog kandidata držali iza bine, a njegovi savetnici većali da li da uopšte izađe pred masu koja je čekala obraćanje. Slično je bilo i na konferenciji u Tenesiju, kada je policija privela dvoje ljudi jer nisu poštovali proceduru na ulazu, a ovaj list otkriva da je Tajna služba, tokom nedavnog sastanka, krajnje ozbiljno upozorila najbliže Trampove saradnike na pretnje trovanjem i opasnost od napada dronom na otvorenom prostoru. Kada čelnici ove federalne agencije, čiji su agenti elita među čuvarima reda i zakona, kažu nekome da se pazi, njihove reči sigurno treba uzeti krajnje ozbiljno.

SUMORNA ATMOSFERA

Sve to zajedno unelo je sumornu atmosferu u Trampov predizborni tim, njegovi ljudi su nakon pucnjave u Batleru dobili posebnu psihološku podršku, predizborni skupovi i ostale aktivnosti moraju da se najavljuju danima unapred, a kontakti sa okupljenima na mitinzima postavljeni su u stroge okvire, tako da je nestalo je one nekadašnje spontanosti, opuštenosti i ćaskanja sa ljudima, gde je Tramp u punoj meri znao da pokaže svoj talenat zvezde rijalitija “Šegrt”, u kome je nastupao sve dok nije počeo da se bavi politikom. On je svoj politički imidž izgradio na spontanosti i komunikaciji, a to što je nedavno ugrabio priliku da u supermarketu doda nešto novca jednoj ženi dok je plaćala stvari na kasi jasno otkriva njegov populistički stil. Naravno, Tramp ne bi bio to što jeste kad sve ovo što se događa ne bi iskoristio za nove napade na svoje političke protivnike.

Njegova prethodnica u tome bio je predsedavajući Predstavničkog doma Majk Džonson, koji je nakon napada u Pensilvaniji rekao da se takve stvari dešavaju zato što demokrate govore da Tramp predstavlja opasnost za Ameriku. Sa sličnim tvrdnjama nastavio je i sam lider republikanaca, ponavljajući kako su reči predsednika Džozefa Bajdena i potpredsednice Kamale Haris da je on pretnja demokratiji direktno inspirisale one koji su pokušali da ga ubiju, i da njihova retorika “dovodi do toga da ljudi uzimaju oružje” i pucaju na njega. Naravno, on uvek dodaje da su zapravo Haris i Bajden ti koji “uništavaju ovu zemlju”.

LUNATIK i SRAMOTA

Koliko god u državi čiji su građani velike patriote tvrdnje o “uništavanju” i “pretnji” zvučale kao poziv da se nešto preduzme i otkloni opasnost za ono što im leži na srcu, to su čak birane reči u odnosu na to što Tramp kandidatkinju demokrata naziva “levičarskim lunatikom”, “zlom”, “priglupom” i “lažljivom” osobom, mada i Haris ume da odgovori kako je on “sramota” kojoj se svetski lideri “podsmevaju” ili da je reč o “neozbiljnom čoveku” čiji bi povratak u Belu kuću imao krajnje ozbiljne posledice.

Kamala Haris nije propustila priliku da ni tokom nedavne posete granici u Arizoni problem sa imigrantima svali na Trampa govoreći da je on sprečio usvajanje dvostranačkog zakona u Kongresu, jer više voli “da pravi probleme nego da ih rešava”. Pri tom kandidatkinja demokrata nije rekla zašto je tokom tri i po godine vršenja potpredsedničke funkcije, tokom koje je bila direktno zadužena za rešavanje problema imigracije, samo jednom posetila južnu granicu, bez obzira ne to što je zabeležen rekordan broj ilegalnih ulazaka za poslednjih nekoliko decenija. Nije spomenula nijednom rečju da je za vreme Bajdenovog mandata u SAD nelegalno ušlo više od osam miliona ljudi, a da je predsednik sve do početka leta čekao da primeni ovlašćenja koja su drastično smanjila prelaske granice ljudi bez pasoša i viza. Broj onih koji su za vreme vladavine demokrata ilegalno ušli u Ameriku odgovara populaciji grada Njujorka, duplo je veći od broja onih koji žive u Los Anđelesu, ili je jednak ukupnom zbiru stanovnika, recimo, nekoliko najvećih gradova poput Čikaga, Hjustona, Feniksa i Filadelfije zajedno.

Koliko god ilegalni imigranti bili bolna tema, sve veći troškovi života najviše muče građane Amerike. Mesečni najam za jednosoban stan u delovima Njujorka u kojima u večernjim satima devojke i žene ne moraju da proveravaju ko ide iza njih dosegle su 4000 dolara, dok je parking za kola, ukoliko se nađe nešto bolje od neosvetljenog parčeta zemlje u zabačenoj ulici, oko 600 dolara mesečno. U najobičnijim prodavnicama poput “Ekmija”, gde onima sa većim primanjima ne pada na pamet da ulaze, kesa grožđa košta 14, dok “Lajfejev kefir”, koji jedini liči na ono što se u Evropi zove jogurtom, staje 6,19 dolara. Plus 17,99 za neveliki file lososa, 3,19 za mali baget i 7,99 za pakovanje fete. Plus devet procenata na svaki ovaj račun za državni porez države Njujork, lokalni porez grada Njujorka i subvenciju za gradski prevoz koji se, treba li to reći, plaća 2,9 dolara svaki put kada se ulazi u metro, dok je autobus, koji ne staje na svakoj stanici, duplo skuplji. Najnovije istraživanje javnog mnjenja koje je sproveo Si-En-En samo potvrđuje ono što svi znaju, 41 procenat birača kaže da im je najvažnija ekonomija.

Kada se malo pogledaju ostale brojke, vidi se da 63 odsto ispitanika smatra da Bajdenova administracija nije bila uspešna u upravljanju zemljom, a samo 39 odsto veruje da je Kamala Haris bolja u pitanjima ekonomije. S druge strane, polovina ispitanih veruje da bi Donald Tramp bio efikasan u ekonomskim pitanjima, dok 51 odsto vidi njegov predsednički mandat kao uspešan. Poslednje Galupovo istraživanje pokazuje da je njegov rejting trenutno bolji nego što je bio 2016. i 2020, kada se kandidovao za predsednika.

IZJEDNAČENA TRKA

“Njujork tajms” piše da su Tramp i Haris gotovo izjednačeni u ključnim državama, Viskonsinu i Mičigenu. Haris je za tri procenta u prednosti na nacionalnom nivou, ali to ne mora da znači mnogo zbog krajnje osobenog, i u velikoj meri potpuno prevaziđenog sistema glasanja u Americi, tako da nijedan kandidat nema osiguranu prednost koja mu donosi 270 elektorskih glasova koji su potrebni za pobedu. Tokom izbora 2016. i 2020. svega nekoliko hiljada glasova presudilo je o tome ko će biti na čelu najmoćnije zemlje sveta, a Hilari Klinton ništa nije pomoglo što je imala skoro tri miliona glasova više, Tramp je izabran za predsednika.

Zbog toga su svi pogledi trenutno usmereni ka duboko podeljenoj Pensilvaniji, gde je Bajden 2020. pobedio sa 1,17 odsto prednosti, a Tramp je 2016. imao svega 0.7 odsto glasova više od Klinton. To što su Tramp i Haris neprekidno u tesnoj trci govori da su birači čvrsto ukopani u svojim pozicijama i da, šta god se dešavalo, neće promeniti mišljenje. Od kada je Džon Kenedi savladao Ričarda Niksona, a potom Džordž Buš Ala Gora, nije bilo neizvesnije utrke u novijoj američkoj istoriji. Zbog toga se ne biraju reči. Zato se koriste optužbe. To je razlog iz koga neki ljudi uzimaju oružje u ruke.

Koliko god u ovakvoj atmosferi strasti mogu da zaslepe hladno prosuđivanje, mora se isto tako reći da Donald Tramp i pristalice njegovog MAGA pokreta, koji sve više prerasta u pokret koji je mnogo radikalniji od svog tvorca, odbijaju da kažu da će prihvatiti rezultate izbora, dok Demokratska stranka ne dovodi u pitanje izborni proces. Tramp čvrsto veruje da pobedu na izborima može da spreči samo krađa ili njegovo ubistvo. Na osnovu toga se može zaključiti da će izbori za njega biti regularni jedino ako pobedi i da, da ne čuje ono zlo o kome babe stalno govore, ostane živ.

Zbog toga su najprofesionalniji američki mediji na ovom mestu povukli crvenu liniji. Kad god navode reči onih koji dovode u pitanje izborne rezultate iz 2020. godine, dodaje se da su to “neutemeljene tvrdnje”, “sumnje lišene dokaza” ili “laži”, a skovan je i poseban termin – “negatori izbora” – kojim najavljuju reči takvih sagovornika. Novinari u ovoj zemlji rade svoj posao, baš kao kasirka u “Ekmiju”, koja će vam uredno otkucati četrnaest dolara za kilogram belog “grejpferi” grožđa, koje je putem I-80 prešlo 4500 hiljade kilometara od Šaftera u Kaliforniji do rafova njujorških prodavnica.

PRESUĐUJE PENSILVANIJA

Inače, ovih kišnih dana prilično je pusta Osamdesetica, omiljeno izletište Njujorčana, a Delaver voter gep u Pensilvaniji izgledao je potpuno opustošeno ovog vikenda. Prazan parking na kome se obično teško može naći slobodno mesto, hladna reka i Apalačke planine utonule su u jesenje boje i tišinu, baš kao i sama država koja će, po svemu sudeći, odlučiti o budućem predsedniku Amerike. Promenilo se preko noći vreme u susednoj Pensilvaniji, baš kao i dvorišta Nju Džersija.

No, proći će i ovi izbori, a one dve kuće pored Elsvort parka izgledaće uskoro potpuno isto. Ostaće samo tragovi mesta na koja su bile postavljene table sa imenima dvoje predsedničkih kandidata, table pored kojih prolaze oni koji idu na džoging do malenog jezera sa kog se vidi čitav Menhetn, a stari čuvar odmah izlazi iz drvene kućice i opominje sve one koji ne trče u smeru kazaljke na satu, kako je predviđeno. Progledaće kroz prste jedino onima koji požele da naprave fotografiju Empajer Stejt Bildinga, Vulvorta ili Rokfeler plaze, koji se naziru sa desne strane ulaza. Toliko se može tolerisati. Kao i ona količina nelagode koju osete komšije kada se sretnu ujutru dok žure na posao, ostavljajući iza sebe, pored ulaznih vrata svojih kuća, table sa imenima Kamale Haris i Donalda Trampa.