Žena koja je promenila Ameriku

Posle 25 godina televizijske karijere, Opra Vinfri odlučila je da se povuče iz žiže javnosti. Verovatno u pravom trenutku, pre nego što njena slava izbledi. Dospela je na liste najbogatijih, najuticajnijih, „najogovaranijih“, podržala je predsedničkog kandidata Baraka Obamu kad je trebalo, borila se za ljudska prava, bavila se humanitarnim radom, osvojila sve televizijske nagrade i osnovala medijske kompanije koje će njeno bogatstvo učiniti još većim. Kontroverzna autorka biografija slavnih Kiti Keli napisala je knjigu o Opri u kojoj je iznela isto tako kontroverzne detalje, od kojih se glavna ličnost ogradila.

Sve je kako treba i kako šou-biznis zapoveda.

Pošto je odlučila da se povuče iz televizijskog života, američke agencije za ispitivanje javnog mnjenja objavile su istraživanja o uticaju Opre Vinfri na američku javnost. Agencija „Rasmussen Reports“ anketirala je odrasle Amerikance i ispostavilo se da 75 odsto Amerikanaca veruje da je Opra „značajan faktor“ u formiranju američkog javnog mnjenja (od toga 35 odsto veruje da je ona bila „veoma uticajna“, dok samo 16 odsto veruje da je bila beznačajna). Žene prednjače u uverenju da je Opra formirala javno mnjenje Amerike, naročito Afro-Amerikanke, kako saopštava agencija „Rasmussen“. One veruju da je šou imao uticaja ne samo na celokupnu američku kulturu i javnost već i na njihove živote.

DETINJSTVO SA BUBAŠVABAMA: Opra Gejl Vinfri potiče iz siromašne porodice i proživela je nesrećno detinjstvo. Javno je govorila o tome, navodeći da je „kao dete imala dve bubašvabe koje su joj bile igračke“, zbog čega su je kasnije optuživali da izmišlja biografiju. Rođena je kao vanbračno dete u malom mestu Kosciusko u južnoj saveznoj državi Misisipi 29. januara 1954. godine. Njena majka Vernita je u potrazi za poslom otišla na sever i zaposlila se u Milvokiju, danju kao kućna pomoćnica, a noću kao čistačica u bolnici. Malu Opru podizali su na jugu deda i baka, ali se posle nekoliko godina preselila kod majke i nove polusestre. Odlazak na sever bio je za Opru strašan šok budući da je s majkom živela bedno u kriminalnom miljeu crnačkog geta. Kada je postala slavna, otkrila je da su je silovali neki rođaci. Razrede je preskakala zahvaljujući talentu i pameti, ali je van škole pokazivala kriminalne sklonosti – krala je.

Majka je htela da je smesti u popravni dom (srećom, sva mesta su bila popunjena), ali se u međuvremenu pojavio očuh Vernon, berberin i biznismen. Opra je kod očuha u Nešvil došla u petom mesecu trudnoće i u 14. godini na svet donela mrtvorođeno dete. Očuh Vernon Vinfri ju je priznao kao svoju i počeo da je prevaspitava, i spasio joj život. Uvidevši da je Opra u očajnom stanju, bivši vojnik je uveo strogi režim, čega se ona danas seća sa zahvalnošću.

Opet je briljirala u školi, izrasla u lepoticu, prijavila se za lokalno takmičenje u lepoti i pobedila. Lepo lice omogućilo joj je stipendiju lokalne TV stanice. U novinarstvo je ušla sa 19 godina kao voditeljka vesti na WOL radiju u Nešvilu. U biografiji objavljenoj na njenom sajtu piše da je bila najmlađa osoba i prva Afro-Amerikanka u nešvilskim medijima.

PIONIR MOĆNE INDUSTRIJE: Državni univerzitet u Tenesiju upisala je 1971, a 1976. godine preselila se u Baltimor gde je počela da radi kao voditeljka vesti i saradnica u šou-programu „Ljudi govore“, koji je ubrzo postao hit. Opra se osam godina kalila u toj emisiji i sticala potrebno iskustvo. Kasnije je prešla u Čikago gde je na TV stanici WLS dobila svoj prvi samostalni jutarnji šou „AM Chicago“. Posle nekoliko meseci, između ostalog i svojom srdačnošću, pobedila je glavnog konkurenta u to vreme, Fila Donahjua.

Karijera joj je krenula uzlaznom linijom. Oprin lik je prvi put videla cela Amerika na filmskom platnu, a ne na televiziji. Opra je 1985. godine tumačila ulogu Sofije u Spilbergovom filmu Boja purpura, snimljenom na osnovu romana Alis Voker, dobitnice Pulicerove nagrade. Za tumačenje Sofije, Opra je nominovana u kategoriji za najbolju sporednu ulogu Američke filmske akademije. Kasnije (2005) producirala je pozorišnu verziju Boje purpura, koja se tri sezone prikazivala na Brodveju, a zatim i širom Amerike.

„Opra Vinfri šou“ pokrenula je 1986. godine. Program je imao nacionalnu pokrivenost na 120 kanala i desetomilionsku publiku. Do kraja prve godine prikazivanja, šou je zaradio 125 miliona dolara a Opra prvih 30 miliona dolara. Uskoro je preuzela produkciju programa od kompanije ABC i osnovala svoju producentsku firmu „Harpo“ (Oprah pročitano unazad), postavši treća žena u američkoj industriji zabave (posle Meri Pikford i Lusil Bol).

Novac je počeo da stiže, ništa ga više nije moglo zaustaviti.

TELEVIZIJSKI BIZNIS: Tokom devedesetih, kvalitet američkih tok-šou programa je znatno opao – u studijima su se pričale gluposti do te mere da se Opra zarekla da njene emisije neće imati tabloidni karakter. Tih godina je stekla poštovanje publike iako joj je popularnost nakratko opala, da bi uskoro postala enormno popularna u celoj Americi. Njen šou se 25 godina držao na prvom mestu, gledalo ga je više od 40 miliona ljudi u Americi i licenciran je u 150 drugih zemlja sveta.

Opra je 2008. godine, zajedno sa kompanijom „Discovery Communications“, najavila osnivanje mreže „OWN: Oprah Winfrey Network“. Nova multimedijska platforma reklamirana je kao „više od zabave“, sa ciljem da publiku informiše i inspiriše da živi svoj život najbolje što može. Mreža OWN je startovala 1. januara 2011, sa očiglednom namerom da i ubuduće kreira američku javnost.

Na sajtu Opre Vinfri navedene su njene kompanije. Mesečni lajf-stajl ženski časopis „O, The Oprah Magazine“ izlazi u 2,35 miliona primeraka (osnovan 2000), a dve godine kasnije prodaje se i u Južnoafričkoj Republici. Filmska kompanija „Harpo films“ bavi se proizvodnjom televizijskih i bioskopskih filmova. Najpoznatiji je film „Beloved“, snimljen u produkciji sa kompanijom „Touchstone Pictures“ iz 1998. godine, u kojem je Opra glumila glavnu žensku ulogu. U njenim projektima glumili su oskarovci Denzel Vošington i Forest Vitaker, kao i drugi poznati glumci.

Postoji i „Oprah radio“, „Oprah book club“ (sa oko dva miliona članova), međunarodni interaktivni veb-portal „A New Earth“, posećen, prema informacijama iz njene zvanične biografije, 35 miliona puta. Njenu internet stanu www.oprah.com posetilo je oko 87 miliona, odnosno sedam miliona pojedinačnih korisnika mesečno.

FILANTROPIJA, KRITIKE I PIKANTERIJE: Nabrajanje liste gostiju koji su sedeli kod Opre na sofi je Sizifov posao. Vrhunac njene karijere je gostovanje Baraka Obame sa suprugom Mišel u emisiji 2011. godine. Opra je podržala njegovu predsedničku kampanju 2008. i tada je izjavila da se „prvi put u životu oseća pozvanom da stane iza čoveka za koga misli da ima novu viziju za SAD“. Njen govor je trajao duže od Obaminog, a analitičari su ga ocenili „suvislim i aktuelnim“.

Analitičari ocenjuju i da uspeh na televiziji duguje ne toliko konceptu, ni po čemu nije poseban, koliko umeću da napravi ugodnu atmosferu u kojoj sagovornik ima utisak da razgovara sa pametnom ženom. (Većina televizijskih voditeljki nema običaj da sluša sagovornike, već pretežno sebe.) Imidž iskrene žene iz naroda koja kuburi sa kilogramima, doprineo je da se „debeljuškaste Amerikanke“ identifikuju sa slavnom TV voditeljkom. U njenim emisijama prvi put se javno progovorilo o tabuima: incestu, nasilju u porodici, bolestima zavisnosti, sidi i depresiji. Pojedini analitičari zamerali su joj da neguje „kult žrtve“ i motiviše hiljade žena da preuzmu takvu ulogu u svojim životima. Optužuju je za „oprifikaciju“, odnosno kvazispiritualnu „nedopečenu“ terapiju. Kada je otkrila da je bila silovana, kritike u tom smeru bile su još oštrije – tvrdili su da povlađuje najnižim strastima publike i da je skrenula u senzacionalizam.

Kiti Keli, najprodavanija američka autorka biografija slavnih ljudi, koja se u svojim ranijim knjigama bavila porodicom Buš, članovima britanske kraljevske porodice, Nensi Regan i Frenkom Sinatrom, napisala je biografiju Opre Vinfri. Mada je niko ne smatra ozbiljnim već „žutim“ biografom, njene knjige su dizale dosta prašine zbog pikanterija iz života slavnih ličnosti. Kiti Keli nije štedela Opru, iako je priznala da je njome već godinama fascinirana. „Kao žena imala je ogroman uticaj na američku kulturu i na psihu prosečnog Amerikanca. U 20. veku nije bilo osobe čija su uverenja i životne vrednosti na američku javnost uticale na tako značajan način“, rekla je Kelijeva. Naime, ona tvrdi da je Opra u mladosti bila prostitutka, a da je u starosti postala lezbejka, da nikad nije prestala da puši neki „smotuljak“ trave umočen u sodu bikarbonu, da je maltretirala zaposlene, da je njen partner bio paravan za slobodan divlji seks sa osobama oba pola…

S druge strane, njeni protivnici verovatno ne mogu mnogo da joj zamere kad je reč o filantropiji. Videvši prelepu fotografiju mladog crnačkog bračnog para sa šestorkama koja je obišla svet, Opra im je poslala ček na 250.000 dolara. Iz budžeta humanitarne fondacije „Opra Vinfri“ donirano je stotine grantova organizacijama za podršku siromašnim i neobrazovanim ženama, deci i porodicama u Americi i širom sveta. Pomagala je deci Afrike i slala im hranu, patike i igračke. U januaru 2007. otvorena je škola za akademsko obrazovanje devojčica „Opra Winfrey Leadership Academy for Girl“ u Južnoafričkoj Rrepublici, za čiju je izgradnju donirala 40 miliona dolara.

U jednoj emisiji iz 1997. godine, Opra je pokrenula temu filantropije i ohrabrila svoje gledaoce da učestvuju u stvaranju uslova da drugima bude bolje. Ubrzo je osnovana mreža „Oprah Angel“ koja je prikupila više od 80 miliona dolara od čega je napravljeno 60 škola u 13 zemalja. Posebno je ponosna na dostignuće iz 1991, kada je pred Senatom izlagala potrebu da se napravi arhiva osuđenih zlostavljača dece. Tadašnji predsednik Bil Klinton je podržao Opru i od 1994. godine redovno se ažurira datoteka zlostavljača dece u Americi.

PORUKA IZ SVEMIRA: Poslednji, 5000. šou Opre Vinfri emitovan je 25. maja 2011. Na snimanje emisije u Čikago došlo je 13.000 njenih fanova koji su se dočepali ulaznice. Cela svita američkih zvezda (Madona, Bijonse, Ališa Kiz, Tom Kruz, Stivi Vonder) došla je da skine kapu kraljici malih ekrana.

„Snimila sam poslednju emisiju i sad idem da saznam šta se krije iza vrata ranča Ralfa Lorena. Svaki dan prolazim pored te ograde i već 17 godina pokušavam ući u njegovo carstvo. Sad sam najzad pozvana, a sa mnom, naravno, idete i vi“, rekla je u svom poslednjem video-zapisu koji svakodnevno objavljuje na svom sajtu. Iako je pre pet godina najavila da će prekinuti snimanje, predomislila se nakon što je dobila imejl od Matije Stepaneka, bolesnog 12-godišnjeg dečak,a koji ju je navodno „nagovorio“ da sačeka dok šou ne napuni četvrt veka. Nekoliko meseci nakon toga dečak je podlegao bolesti, a Opra je održala obećanje.

U poslednjih pet godina zaradila je milijardu i po dolara i dospela na Forbsovu listu najbogatijih. Proglašena je trećom najuticajnijom ženom sveta, a dobila je i svoju ulicu u Čikagu. Njen sajt je ovih dana zakrčen porukama podrške i lepih reči koje stižu sa svih strana. Astronautkinja Koedi Kolmen poruku podrške poslala je – iz svemira. „Odavde odakle ja gledam Zemlju, jasno vidim da je svet prekrasno, ali komplikovano mesto, a ti si, Opra, promenila budućnost našeg sveta. Omogućila si da našu budućnost čine i sanjari, a posebno mi je drago da si svojim radom uticala na tolike živote i inspirisala ljude da sanjaju i ostvare nemoguće“, glasi poruka iz svemira.

Njen poslednji šou najveći je televizijski hepening u poslednjih 20 godina. Američka publika pamti i odlazak Džona Karsona iz emisije „Večernji šou“ 1992. godine, ali to nije ni približno halabuci i misteriji koju je Opra napravila. U baltimorskim novinama raspravljaju kako će izgledati televizijski život posle Opre, odnosno koju novu franšizu producenti malih stanica sada mogu da ponude svojim gledaocima. Faktor „Opra“ nedostajaće najviše milionima Amerikanaca iz malih, dosadnih američkih gradova. Šta će biti posle Opre – kraj sveta, novi svetski poredak?, pitaju se oni. Novine iz Džakarte pišu da će Opra ostaviti za sobom „nekoliko suza i mnoge nezaboravne uspomene posle 47 nagrada Emi i 25 godina studijskih razgovora koji su menjali pogled na svet“, i navode listu 25 dragih uspomena po izboru autora teksta. Magazin „Tajm“ smatra da je pompa koja je pratila snimanje njene poslednje emisije nezapamćena u pop-kulturi opčinjenoj životom slavnih. Uoči emitovanja emisije čiji se sadržaj čuvao u tajnosti, autor se pitao: „Ko li će biti gost u emisiji? Nelson Mandela? Reinkarnacija Majkla Džeksona? Bog?“