Zemljotres u 24 sata

Za „Vreme“ iz Bona

Novinska agencija DPA je prošle srede (5. februar) u 13.28 pod oznakom hitno javila: „Političar liberala Kemerih izabran za premijera Tiringije.“

Procedura nalaže da predsednica parlamenta pita kandidata da li prihvata izbor. Tomas Kemerih (54), do tada nepoznat široj javnosti, mogao je da odbije. „Da, prihvatam izbor“, rekao je, međutim, i tako pokrenuo lavinu ogorčenja, politički zemljotres u kojem padaju glave.

Sledećeg dana, u četvrtak, DPA je u 13.43 pod oznakom hitno javila: „Kemerih želi da se povuče sa mesta premijera.“

U 24 sata i 15 minuta između dve vesti odigrala se drama, „uništenje“, kako je ocenio nedeljnik „Cajt“. „Niko nije pobedio u šibicarenju u Tiringiji, nije čak ni Alternativa za Nemačku. Za popravljanje štete biće potrebni meseci, možda i godine.“

Kemerih je te kobne srede u trećem krugu, gde nije potrebna apsolutna većina, sakupio glasove 45 od 90 poslanika. Premda je glasanje tajno, bilo je jasno da su ga, osim liberala i demohrišćana, birali i poslanici desničarske Alternative za Nemačku (AfD). Imao je jedan glas više od dotadašnjeg premijera Boda Ramelova iz Levice, kojeg su podržali socijaldemokrate i Zeleni.

PROBIJANJE SANITARNOG KORDONA

„Rušenje tabua“ je ovih dana najčešća fraza u Nemačkoj. Jer, na političkoj sceni i među perjanicama nemačke štampe bilo kakva saradnja sa AfD se računa u neoprostive grehove. Oko te partije, koja se obično naziva „populističkom“ i „antiimigrantskom“, postavljen je sanitarni kordon koji je prvi put probijen u Tiringiji. Šef AfD Jerg Mojten je trijumfalno rekao kako je njegova stranka sada deo konzervativnog, građanskog kružoka, zajedno sa demohrišćanima i liberalima.

Tiringija, savezna pokrajina koja je bila deo Nemačke Demokratske Republike, broji svega 2,2 miliona stanovnika, ali je postala ogledni primer za celu zemlju.

Ne može se popraviti šteta koju su naneli demohrišćanski i liberalni hazarderi, napisala je glavna urednica levo-liberalnog lista „Frankfurter rundšau“ Baša Mika. „Senka će ostati. Čak i ako Kemerihov mandat bude kratak i ako se ide na nove izbore u Tiringiji, čak i ako sve odgovorne na tim izborima stigne zaslužena kazna od birača.“

Mika naziva AfD „mrziteljima demokratije“ koji godinama pokušavaju da pomere granice dostojanstva i humanosti, granice onoga što se može reći. „U Tiringiji im je opet uspelo da pomere granicu. Naveli su dve tradicionalne partije da igraju njihovu igru. Zagrljaj desničara i građanskog tabora bio je perfektno insceniran.“

CVEĆE POD NOGAMA

Pitanje od milion dolara je da li je glasanje sa AfD bilo unapred utanačeno ili su desničari ugrabili šansu? Oni su u Tiringiji imali svog kandidata, ali su ga u trećem krugu ostavili bez glasova, birajući Kemeriha.

„Saradnje sa AfD nije bilo, nema je i neće je ni biti“, rekao je Kemerih najavljujući ostavku i predlog da se parlament raspusti. Dodao je da će njegova stranka – koja je preskočila cenzus sa svega 73 glasa iznad potrebnih pet odsto – nastaviti da se podjednako bori protiv „ekstremista sa desnice i levice“. U jednom kasnijem intervjuu Kemerih je ipak priznao da se moglo računati sa mogućnošću da ga AfD podrži.

Ta sreda ostavila je za sobom dve ikonične fotografije. Na jednoj Kemerih prima čestitke od pokrajinskog šefa AfD Bjerna Hekea, predvodnika ekstremnog krila stranke, koji otvoreno koketira sa nacističkim idejama (vidi okvir). Na drugoj se vide „čestitke“ pokrajinske šefice Levice Suzane Hening-Velsov koja, uz ironičan naklon, baca buket cveća Kemerihu pod noge.

Pred pokrajinskim parlamentom i stranačkim centralama u Berlinu okupili su se demonstranti protestujući zbog saradnje sa „nacistima“. U Erfurt, glavni grad pokrajine, stuštio se savezni šef liberala Kristijan Lindner i za njim šefica demohrišćana i ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer, poznata pod akronimom AKK.

NESLAVNI ODLAZAK AKK

„Neoprostivo“, rekla je kancelarka Angela Merkel o glasanju u Tiringiji. A socijaldemokrate, stranka u krizi smisla i rezultata koja je mlađi partner u saveznoj vlasti, po ko zna koji put pretile su da će srušiti njenu vladu.

Velika nada liberala Lindner, održao je konferenciju za medije sa izrazom lica koji više pristaje opelu. Rekao je da liberali ne smeju sarađivati sa desničarima i ponudio predsedništvu stranke da ga razreši dužnosti. Ovi su to, očekivano, odbili.

Pod političku giljotinu otišla je bitnija glava. U ponedeljak (10. februar) AKK je sablažnjenom vrhu stranke najavila da se povlači sa čela partije i da, samim tim, više nije u igri za sledeću kancelarku. Kako je rečeno, ona očito nije uspela da zadrži kontrolu nad strankom te pojedini odbori imaju „nejasan odnos“ prema AfD i Levici – dok AKK odbija saradnju sa te dve stranke.

Izbor bivše premijerke malene Sarske oblasti AKK na čelo najveće nemačke partije krajem 2018. godine bio je jedno od poslednjih remek-dela Angele Merkel. „Večita kancelarka“ je pre toga najavila da će joj aktuelni, četvrti mandat na čelu Vlade biti poslednji te je povukla konce kako bi kao naslednicu ustoličila AKK.

To je imalo svoju cenu. Umerena Kramp-Karenbauer je tesno dobila unutarstranačke izbore ispred miljenika tvrdo-konzervativnog krila Fridriha Merca i od tada je upravljala podeljenom strankom. Njen odlazak je poraz Angele Merkel. Prema najavama, AKK će ostati na funkciji ministarke odbrane.

SKRETANJE UDESNO

Merc, čovek iz vremena Helmuta Kola, multimilioner sa privatnim avionom i članstvom u upravnim i nadzornim odborima desetak globalnih kompanija, tako je ponovo je u igri. Na društvenim mrežama je napisao da je spreman da „preuzme više odgovornosti“. To je protumačeno kao eufemizam za juriš na stranački tron na glasanju koje bi trebalo da se održi na leto.

Da li su demohrišćani na velikoj prekretnici? Može li iko da zaustavi Merca u pohodu na čelo CDU i poziciju kancelarskog kandidata? Opšti je utisak da bi to značilo zaokret udesno i, možda, saradnju sa desničarskom AfD. Ako aktuelna vlada izdrži do kraja mandata, redovni izbori bili bi održani najesen sledeće godine.

Biće to glasanje obeleženo temom klimatskih promena, koje su, prema anketama, dovele Zelene do istorijske podrške od 23 odsto. Demohrišćani su se od poslednjih izbora srozali za pet procentnih poena na 27 odsto, socijaldemokrate su u agoniji (13 odsto), AfD je blago ojačao (14 odsto), Levica (10) i liberali (8) bi sigurno ušli u parlament. Do sada uobičajene većine neće biti moguće.

foto: bojan stekić

Ostatak partijske scene je odolevao da uključi desničare u vlast, kao što se to dešavalo u Finskoj, Austriji, Italiji, Španiji… Londonski „Tajms“ primećuje da što više etablirane stranke stvaraju velike koalicije kako bi izbegle dolazak desničara na vlast, to desničari postaju jači. I suprotno, desničari se tek na vlasti raspadaju. „Prava opasnost je u tome da trajna politička blokada podrije veru u demokratiju“, piše „Tajms“.

DEMONIZACIJA LEVICE

Aktuelna drama počela je odmah nakon izbora u Tiringiji krajem oktobra kada su građani strankama podelili karte tako da je nastala pat pozicija. Ova pokrajina je bastion Levice i prva od ujedinjenja Nemačke u kojoj je levičar postao premijer: Bodo Ramelo, sindikalac poreklom sa Zapada, važi za umerenog čoveka otvorenog za saradnju.

Tirinški odbor demohrišćana je još pre izbora signalizirao da bi bio spreman na saradnju sa Levicom, pa je dobio po ušima iz partijske centrale.

Levica je dobila istorijskih 29 od 90 poslaničkih mesta. Očekivalo se da Ramelov nastavi da vlada, međutim, dojučerašnji koalicioni partneri, socijaldemokrate (8 mandata) i Zeleni (5 mandata), podbacili su na izborima te je koalicija izgubila većinu. Druga najjača stranka postala je AfD (22 mandata), sledili su demohrišćani (21), a cenzus su preskočili i liberali (5 mandata).

„Kako sada cinično zvuče višenedeljne tlapnje demohrišćana i liberala o tome zašto se nikako ne sme sarađivati sa Levicom“, napisao je nedeljnik „Špigel“. Ponašali su se, piše, kao da se ne kandiduje Bodo Ramelo nego nekadašnji šef Istočne Nemačke Erih Honeker.

Sve ukazuje na to da Ramelo neće pronaći većinu u ovom sastavu parlamenta i da će građani morati ponovo na birališta. Anketa objavljena u utorak pokazuje da bi to Levici donelo nestvarnih 39 odsto glasova i mogućnost da formira levu koaliciju. Demohrišćani bi bili brutalno kažnjeni sa samo 13 odsto podrške, a liberali ne bi prešli cenzus.

Do tada jednodnevni premijer Tomas Kemerih tehnički ostaje na funkciji premda nema ministre. Za februar će dobiti premijersku platu i dodatke od 17.537 evra, a u narednih šest meseci mu sleduje „prelazna naknada“ od ukupno 75.468 evra.

Kemerih obećava da će pare vratiti u državnu kasu. Ako to tehnički ne bude bilo moguće, onda će, kako je najavljeno iz njegovog poslaničkog kluba, deo donirati „Udruženju žrtava staljinizma“. I to je neka poruka u zemlji iz koje je poteklo nacističko zlo.

Fašista Bjern Heke

Šef AFD-a Bjern Heke je u septembru prošle godine imao predizborni nastup u gradiću Ajzenahu u Tiringiji. Tada su najavljene kontrademonstracije pod nazivom „Protest protiv rasističke AfD, posebno protiv fašiste Hekea“. Gradska uprava je zabranila protest zbog mogućeg ugrožavanja javnog reda i mira i povrede ličnih prava građanina Hekea.

Upravni sud je u hitnom postupku odlučio da ukine zabranu jer „vrednosna ocena“ demonstranata o Hekeu „počiva na činjenicama“. Tako crno na belo stoji da je dozvoljeno Hekea označiti kao fašistu.

U obrazloženu se podsetilo na njegove izjave da Nemcima preti „nacionalno izumiranje“ (Volkstod) kroz „zamenu stanovništva“ (Bevölkerungsaustausch) doseljenicima, što su izrazi iz nacionalsocijalističkog vokabulara. Heke je jednom poraz nacističke Nemačke nazvao „katastrofom“ i tražio „zaokret za 180 stepeni“ u kulturi sećanja koju Nemci gaje. Obilato se služio biološkim teorijama o „evropskom tipu“ čoveka koji čuva svoje mesto i „afričkom tipu“ koji zauzima to mesto razmnožavanjem i naseljavanjem.

Kratka istorija AfD-a bila je uvek istorija skretanja udesno. Nastali su pred izbore 2013. godine kao partija ekonomskih liberala koji se protive zajedničkoj evropskoj valuti i tada ostala knap ispod cenzusa. Posle dve čistke u vrhu prerasla je u desničarsku stranku koja jaše na talasu izbegličke krize, realnih i izmišljenih muka sa integracijom miliona došljaka u nemačko društvo.

Alternativa za Nemačku je danas najjača opoziciona snaga u Bundestagu i zastupljena je u parlamentima svih šesnaest nemačkih pokrajina. U pet istočnih pokrajina, koje su nekada činile NDR, za AfD glasa između petine i četvrtine birača što je čini najpopularnijom partijom istoka.

Heke je jedno od najpoznatijih lica AfD-a, predvodnik njenog radikalnog krila. Prema nekim procenama, u tu neformalnu radikalnu frakciju broji se trećina članstva partije. Umereniji lideri, poput Jerga Mojtena, žude da AfD popuni konzervativni centar koji je, prema njihovom mišljenju, upražnjen otkako je Angela Merkel odvukla demohrišćane ka političkom centru.

No, svi se boje sukoba sa uticajnim Hekeom, koji privlači radikalne birače, one koji su ranije glasali za sitne neonacističke stranke. Pokušaj iz 2017. godine da se Heke isključi iz partije propao je pred stranačkim sudom u Tiringiji.

„Vratimo svoju zemlju“, dernja se on obično sa bine, praćen frenetičnom podrškom pristalica, dok protivnici viču „nacisti napolje“. „Noje osnabriker cajtung“ je jedan portret Hekea naslovio: „Mesija ili maskota“.