Malo ko kod nas zna tu političku scenu i američku internet-kulturu kao politikolog Aleksandar Kokotović. Sa njim sam razgovarao za Međuvreme.
Šta je činilo Kirka uspešnim, ako je to prava reč… svakako popularnim i uticajnim?
Aleksandar Kokotović: Na Kirkov uspon i uticaj su značajno uticali zeitgeist u kom su se politička scena i društvo nalazili kada je Kirk postajao učesnik na toj sceni kao i njegov kapacitet da izgradi organizaciju.
Počeo je da radi na osnivanju organizacije Turning Point 2012. godine i nakon povezivanja sa donatorima, dakle u godini u kojoj će Barak Obama lako pobediti Mita Romnija na izborima. Dolazi u specifičnom momentu na američkim kampusima gde se veliki deo političkog života i organizovanja događa. Nakon invazije na Irak i predsednika Buša, popularnost konzervativnih organizacija na kampusima bila je na istorijskom minimumu. Socijalni konzervativci su izgubili celu generaciju, Demokrate lako pobeđivale, a desnica uveliko gubila kulturni rat.
Kirk je uskočio u tu prazninu?
Da, ali je prepoznao i tadašnja dešavanja u onlajn kulturi, daleko od mejnstrima. Paralelno sa početkom uspona „woke kulture“, rađao se konzervativni odgovor na to, poznat kao „alt-right“, sa nizom reakcionarnih ideja uz redovno koketiranje sa fašizmom i rasizmom.
U tim godinama, Kirk je gradio grupu koja nekada otvoreno koketira sa tim idejama, ali ipak teži modernom načinu da se mladoj publici prenesu ideje koje su bile mejnstrim američke desnice kroz dobar deo dvadesetog veka.
Tako je Kirk bio relevantan već u prvom mandatu Donalda Trampa, a tu poziciju je učvrstio jasnim svrstavanjem uz Trampa nakon 6. januara i upada u Kapitol, onda kada je značajan deo desnice pokušao da se udalji od Trampa. Kirk je u drugom Trampovom mandatu trebalo da uživa plodove.
Može li da se kvantifikuje koliko su Kirk i slični doprineli pobedama Trampa?
Doprinos Kirka i organizacije Turning Point je bitan, neki kažu i ključan u državama poput Arizone i Pensilvanije. Osim što je išao na kampus ture koje su generisale više od dve milijarde pregleda na društvenim medijima, organizacija je prikupljala glasove, sve sa ciljem da mladi konzervativci pomognu Trampu da pobedi.
On je bio spretan debater, išao među neistomišljenike… ali nije baš zabeleženo da je neko njega u nešto ubedio?
Mislim da je sebe video više kao prosvetitelja. Ideje koje je zastupao su često bile takve da promena mišljenja ne bi bila dobrodošla ni među onima koji te debate prate.
Ubica u ovom slučaju dođe kao anonimni tviteraš koji skriven istovari jed na nekog ko se ipak pojavljuje u javnosti imenom i prezimenom. Grešim li?
I dalje imamo malo informacija o ubici i motivima i teško je mnogo reći. Sigurno je da će ova kulminacija uticati značajno na diskurs u političkim i društvenim podelama u SAD. Niko ne može da pretpostavi razvoj te društvene krize, ali niko više ne može da se pretvara da ona ne postoji.
Mogu li po uticaju mreža i influensera na politiku, i po oštrini podela, da se povuku paralele sa Srbijom?
Po uticaju mreža i oštrini podela svakako postoje paralele. Kad pričamo o influenserima u politici, ipak su razlike značajne. Čarli Kirk je vršio uticaj kroz javni prostor, na kampusima, republikanskim kongresima, među donatorima, radikalnim hrišćanima i delu rasističke desnice. On je razumeo kako da iskoristi sve što mreže nude. Većina onlajn influensera u SAD nisu ni blizu takvog uticaja, u Srbiji još manje.
