Zašto je desnica u Nemačkoj smetnja drugim desničarima

Junski izbori za Evropski parlament i prema poslednjim istraživanjima neće biti prijatni za tradicionalne nemačke stranke, piše Dojče Vele.

Demohrišćani su negde na trideset odsto podrške, ali čak tri stranke imaju petnaestak odsto – vladajuće Socijaldemokrate i Zeleni, kao i desničarska Alternativa za Nemačku (AfD).

I to iako AfD u programu za evropske izbore tvrdi da se bori protiv „ograničenja nacionalnog suvereniteta“ i raspodele bogatstva ka siromašnijim zemljama putem evropskih propisa.

AfD navodi da će lako naći saveznike i u sličnim strankama iz drugih država EU.

Ali, ti „prijatelji“ u poslednje vreme zaobilaze AfD u širokom luku. Vesti o novcu iz Rusije koji se sliva u tu stranku ili o kineskom špijunu u njenim redovima podstakli su i najveću dosadašnju saveznicu, francusku desničarku Marin Lepen, da još jednom promisli o saradnji sa AfD.

Kako je javio švajcarski Noje cirher cajtung, francusko Nacionalno okupljanje „razmatra mogućnost“ da napusti poslanički klub „Identitet i demokratija“ u Evropskom parlamentu – jedan od razloga je prisustvo AfD u tom klubu.

Lepen tražila garancije napismeno

Daleko od toga da Marin Lepen nema nikakve veze s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom: osmehivala se kad ga je posetila u Kremlju 2017, a njena stranka dobila je milione na zajam od banke bliske Kremlju.

Ali to se promenilo. Lepen opet želi u Jelisejsku palatu i tu joj stavovi AfD tokom agresije na Ukrajinu očito smetaju. Ali, ne radi se samo o Rusiji.

Ovog aprila, tokom sastanka u Parizu, Lepen je od kopredsednice AfD Alis Vajdel navodno tražila da joj napismeno garantuje da AfD nikada u svoj stranački program neće uvrstiti proterivanje stranaca iz Nemačke.

Desilo se to nakon što je obznanjeno da su neki političari AfD-a učestvovali na sastanku ekstremnih desničara gde je bilo reči o planu „remigracije“, proterivanju migranata i ljudi stranih korena iz Nemačke.

Nakon toga su brojni političari AfD-a tvrdili da u pitanju nije ništa drugo nego deportacija odbijenih tražilaca azila. Navodili su da nemački državljani stranog porekla nemaju čega da se plaše, kao ni oni koji legalno žive i rade u Nemačkoj.

Ali, nije samo Lepen nepoverljiva prema nemačkoj desnici. Italijanska premijerka Đorđa Meloni, koja vodi desničarsku Braću Italije, ovog januara je ponovila da postoje „nepremostive razlike“ njene stranke i AfD, najpre oko odnosa prema Rusiji.

Pare i špijuni

AfD kao da se trudi da dojučerašnjim saveznicima ponudi čitav katalog „nepremostivih razlika“.

Njihov glavni kandidat za evropske izbore Maksimilijan Krah postao je teret nakon što je njegov asistent uhapšen pod sumnjom da špijunira za Kinu. Krah je odstranjen iz predizborne trke.

Za njega se i dalje interesuje američki FBI zbog navodnih isplata iz Rusije. Zbog navodnih para iz Rusije i Kine, tužilaštvo u Drezdenu protiv Kraha vodi dva postupka.

I drugi na listi AfD-a za Evropski parlament Petr Bistron donosi muke stranci. I on je osumnjičen da je dobio novac iz Moskve, a čak postoji i video-zapis na kojem se ljuti što mu je novac bio isplaćen u velikim apoenima.

Liberalni nemački ministar pravde Marko Bušman je izjavio da „moramo računati u narednim mesecima i na nova otkrića osoba koje deluju za strane države“.

Hitlerov fan

AfD polaže velike nade u kandidata Zigberta Drezea. On se pak „proslavio“ fotografijom s rukom na srcu na ruševinama Hitlerovog bunkera u današnjoj Poljskoj. Poljacima se to nipošto nije dopalo.

Problem je i njegov automobil kojim ide u kampanju. Mercedes obojen u boje AfD-a, registrovan u Lajpcigu. Kompletna registracija glasi: L-AH-1818.

Ako bi neko i pomislio da je „AH“ slučajnost i da nije izabrano po inicijalima firera, tu su brojke da ga razuvere. Jer „18“ je u neonacističkoj sceni samo zamena za „AH“ – prvo i osmo slovo abecede.

To se možda dopada nekim simpatizerima AfD-a, ali ne baš desničarima u drugim evropskim zemljama. Tako će AfD verovatno osvojiti solidan broj mandata za Evropski parlament, ali će biti prilično usamljeni.